Direktorka američke tajne službe Kimberli Čitl podnela je ostavku na mesto šefice Tajne službe, zbog propusta agenata u obezbeđivanju Donalda Trampa na mitingu u Penslivaniji, kada je na njega izvršen atentat.

Predstavnici i demokrata i republikanaca pozvali su je da to učini tokom gotovo petosatnog saslušanja u ponedeljak, 22 jula, o incidentu u komisiji Predstavničkog doma, što je ona tada odbila, ali je do ostavke na kraju ipak došlo.

Nije joj bilo prijatno da sluša, a još manje da odgovara na žustra pitanja kongresmena o pucnjavi 13. jula, kada je ubijen muškarac koji je bio u publici, a Tramp i još dvoje ljudi ranjeno.

„Preuzimam punu odgovornost za bezbednosni propust“, navela je u ostavci podnetoj u utorak, 23. jula.

Uvek je, kako navodi, stavljala „potrebe službe na prvo mesto“, zbog čega je „teška srca“ donela odluku o ostavci.

Američki predsednik Džo Bajden je u izjavi je istakao da joj je zahvalan na decenijama služenja.

„Nezavisna revizija svega što se dogodilo 13. jula se nastavlja, i radujem se njenim zaključcima. Svi znamo da se ono što se dogodilo tog dana više nikada neće ponoviti“, naveo je Bajden.

Uskoro će, kako kaže, imenovati novog direktora Tajne službe, zadužene za zaštitu aktuelnih i bivših predsednika, kao i drugih zvaničnika.

Čitl je direktorka Tajne službe bila od 2022, a prethodno je 27 godina provela na raznim funkcijama u agenciji.

Tokom duge karijere, tokom terorističkog napada 11. septembra 2001. u Njujorku, učestvovala je u evakuaciji tadašnjeg potpredsednika Dika Čejnija iz Bele kuće.

Tokom saslušanja u ponedeljak, priznala je da je napad na Trampa bio „najznačajniji operativni neuspeh tajne službe u poslednjih nekoliko decenija“, ali je tada odbila da podnese ostavku i na mnoga pitanja je izbegla odgovor, navodeći da ne može da da govori o tome jer je istraga u toku.

Pogledajte video: Šta je rekao očevidac u Pensilvaniji

Atentat na Trampa: Očevidac za BBC ispričao da je video napadača na krovu

Šta radi Tajna služba?

Osnovana 1865. godine, Tajna služba je jedna od najstarijih agencija za sprovođenje zakona u SAD.

Služba istražuje finansijska krivična dela i čuva diplomatska predstavništva u Vašingtonu, ali je najpoznatija po pružanju zaštite predsedniku, potpredsedniku i njihovim porodicama.

Agenti Tajne službe obučeni u tamna odela, sa naočarima za sunce i slušalicama, stalno su prisutni oko najvažnijih ljudi na vlasti u zemlji, kao i bivših predsednika i njihovih porodica.

Agencija je ovlašćena i da štiti šefove stranih država i druge istaknute zvanice koji dolaze u posetu, kao i glavne predsedničke kandidate i njihove supružnike u roku od 120 dana od izbora.

Ove zaštitne dužnosti zahtevaju pažljivo planiranje i koordinaciju sa lokalnim i državnim agencijama za sprovođenje zakona.

Planiranje bezbednosti za velike predsedničke ili predizborne događaje obično počinje raspoređivanjem tima koji izviđa područje i sastaje se sa osobljem zlica koje treba da štiti.

Tokom nadzora, agenti nastoje da uoče sve potencijalne bezbednosne propuste i odrede oblasti odgovornosti za Tajnu službu i druge organe sa kojima sarađuje na obezbeđivanju.

Dok je Tajna služba odgovorna za unutrašnji kordon oko takozvanog „principa“ – u ovom slučaju Donalda Trampa – lokalna policija je generalno odgovorna za spoljne prstenove bezbednosti u situacijama kao što je predizborni skup u Pensilvaniji.

Šta je rekla šefica Tajne službe tokom saslušanja?

Priznala je propuste, preuzela je punu odgovornost, ali je prvobitno odbila da podnese ostavku.

„Svečana misija Tajne službe je da zaštiti lidere naše nacije. A 13. jula u tome nismo uspeli.

„Moramo da naučimo šta se dogodilo i ja ću pomeriti nebo i zemlju kako bih osigurala da se incident poput 13. jula više ne ponovi“, rekla je Kimberli Čitl.

„Nećemo stati dok ne istražimo svaku opciju i nećemo ostaviti nijedan kamen na kamenu“.

Naglasila je da lokalna policija i drugi sa kojima je Tajna služba sarađivala ne snose nikakvu krivicu.

Uprkos pozivima kongresmena obe stranke da podnese ostavku, Čitl je to odbila, rekavši da je „najbolja osoba koja može da vodi Tajnu službu u ovom trenutku“.

Pripremljeno svedočenje završila je rečima da ima potpuno poverenje u sve muškarce i žene iz Tajne službe

„Naša misija nije politička. To je bukvalno pitanje života i smrti, a tragični događaji 13. jula nas podsećaju na to“.

Pogledajte video analizu BBC-ja: Koliko je napadač bio blizu Trampa

Atentat na Donalda Trampa: Koliko je napadač bio blizu bivšeg američkog predsednika

Šta su sve kongresmeni rekli šefici Tajne službe?

Mnogi su bili besni, što su otvoreni rekli, a pojedini su njene odgovore – uglavnom je rekla da o nekim stvarima ne može da govori – nazivali odvratnim i da je ovo najgore saslušanje pred nekim komitetom Kongresa koje su čuli.

„Naneli ste više sramote svojoj agenciji ovim saslušanjem danas nego što su bili propusti u obezbeđivanju Trampa“, spočitao joj je republikanac Nik Lengvorti.

Lengvorti je bio vidno ljut dok je iznosio informacije da je lokalna policija upozorila Tajnu službu na pretnju u masi.

Čitl je odgovorila da kongresmeni mešaju pojmove „sumnjivo“ i „pretnja“.

Lengvorti je optužio za „lošu procenu“ koja je umalo koštala Trampa života.

„Nepoštovanje dužnosti je jednostavno užasno. To što niste posetili Batler mene jednostavno izluđuje“, rekao joj je Lengvorti, misleći na mesto atentata.

Njegov kolega sa Floride Majkl Volc rekao joj je da nije održala nikakve brifinge za novinare od 13. jula, niti su to činili američki Federalni istražni biro ili Ministarstvo pravde.

„Tako se stvara teren za dezinformacije. U tami. U nedostatku informacija“, rekao joj je.

„Da li ste svesni da voditelji nacionalnih vesti kažu da je ovo (atentat) bila prevara? Da li ste svesni da se šire glasine da je bilo više ubica?“, pitao ju je Volc.

Na kraju joj je poručio: „Otpustio bih vas samo zato što ste ovako odlučili da postupate, a trebalo je da budete prvi ispred mikrofona“.

Ljudi se sklanjaju posle pucnjave na Trampa — Agenti tajne službe štite Trampa posle napada

Mardžori Tejlor Grin iz Džordžije je u više navrata tražila od šefice Tajne službe imena onih koji su bili uključeni u obezbeđenje mitinga u Batlera, tvrdeći da američki narod „zahteva odgovore“.

Čitl je to odbila.

„Ne ide vam dobro. Sedite ovde tri sata. Cela država traži da podnesete ostavku.“

Kada ju je Grin pitala da li ima hronologiju događaja u Batleru, Čitl je odgovorila da ima, ali da nema detalje.

U prostoriji se čuo smeh, a Grin joj je rekla: „Ovo je šokantno.“

Podižući glas, Grin je u više navrata pitala u kom trenutku se neko proglašava za pretnju – da li je za to potreban ranac, metar ili da ga vide kako puzi po krovu zgrade.

„Ljudi pod vašom komandom ga nisu smatrali pretnjom. Ali ljudi u masi su ga smatrali pretnjom“, rekla je ona.

„Vi ste potpuni promašaj“.

Kongresmenka iz Džordžije je završila pitanjem da li je postojala zavera da se ubije Tramp, a Čitl je negirala.

„Čekamo vaše pismo ostavke.

„Stvarno treba da razmislite da to uradite danas“, rekla joj je Grin.

Ni kongresmeni Demokratske stranke nisu bili blaži prema Kimberli Čitl.

Demokrata sa Floride Džared Moskovic podsetio je na saslušanje od pre nekoliko meseci kada su predsednici univerziteta izbegavali da odgovaraju na pitanja o antisemitizmu u svojim kampusima.

„Nije prošlo dobro, a kratak kraj te priče je da su svi popustili. Tako nekako ide i ovo danas.

„Ne znam ko vas je pripremao, ne znam koliko ste puta svedočili pred Kongresom, ali bivši predsednik je skoro ubijen uživo na TV-u, što je gledao ceo svet“, rekao je Moskovic.

Republikanac sa Floride Bajron Donalds rekao joj je da nije hteo odmah da donese presudu i pozove je na ostavku dok ne čuje šta ima da kaže.

„Posle onog što sam čuo, treba da budete otpušteni, i to odmah. Zato što je ovo velika nekompetentnost.

„Činjenica da je prošlo devet dana i da su ovo jednostavna pitanja na koja treba odgovoriti…

„Sasvim sam siguran da ako neko od moje dece bude u nevolji i da im kažem da mi daju detalje, dobio bih više odgovora od njih nego od vas“, rekao je Donalds.

‘Koga zapošljavate i zašto ima toliko žena?’

Pojedini republikanci su sugerisali da je način primanja u službu možda odigrao ulogu u bezbednosnim propustima na mitingu u Pensilvaniji.

Tako je Skota Peri, republikanac upravo iz države gde se desio atentat, pitao Čitl da li su neki od agenata na licu mesta – žene – bile „niske“ i tako nisu bile u stanju da zaštite Trampa, koji je viši i teži od nekih agenata koji su tamo bili raspoređeni.

Republikanac iz Viskonsina Glen Grotman ranije je pitao Čitl da li je ona tražila da „jedna trećina agenata Tajne službe“ budu žene.

Neposredno posle pucnjave, neki komentatori, kao i pojedini republikanski kongresmeni, pitali su zašto je toliko žena agenata bilo u Batleru i da li su se ponašale adekvatno kada je odjeknula pucnjava.

Čitl je odgovorila da je njen jedini cilj bio da se zapošljavaju „najbolji i najpametniji“, a ne da se zadovovolje kvote (na primer, zapošljavanje određenog broja žena).

Pogledajte video: Trenutak kada je pucano na Trampa