Rudarski gigant Rio Tinto suočio se s pobunom akcionara zbog isplate bonusa od 10 miliona dolara jednom od šefova koji odlazi.
Čak 61 odsto članova upravnog odbora glasalo je protiv isplate bonusa koji je inače uobičajen kada odlazi neko od rukovodica kompanije.
Reakcija dolazi pošto je kompanija prošlog maja uništila dve pećine Aboridžina u zapadnoj Australiji, od monumentalnog kulturološkog, etnografskog i geološkog značaja.
Rio Tinto je minirao 46.000 godina stare pećine u klisuri Jukan kako bi proširio rudnik gvozdene rude što je izazvalo negodovanje i dovelo do nekoliko ostavki.
- Direktor firme Rio Tinto podnosi ostavku zbog uništavanja drevne pećine
- Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
- Pećinsko remek delo – otkriven crtež kengura star 17.300 godina
Kompanija ima fond od 55 miliona dolara iz kog se isplaćuju plate i bonusi, u znak zahvalnosti, za 14 vodećih rukovodilaca kompanije.
Uprkos pobuni deoničara, rukovodilac će ipak dobiti novac jer je glasanje bilo samo savetodavno.
U septembru su ostavke podneli izvršni direktor Žan-Sebastijan Žak i drugi visoki funkcioneri, među kojima i šefove odeljenja za gvozdenu rudu i korporativne odnose.
Ranije ove godine, predsednik Simon Tompson i direktor Mišel L’Estranž takođe su rekli da će napustiti kompaniju.
Tompson je rekao da je odgovoran za uništavanje svetih arheoloških lokaliteta u Australiji.
Reagujući na rezulatate glasanja, kompanija je saopštila da je to „prvi štrajk“.
U Australiji, ako akcionari dve godine zaredom odbiju predlog kompanije o isplati, odbor bi mogao da se suoči sa glasanjem o njegovoj smeni.
Šta je bilo u klisuri Jukan?
Pećine u klisuri Jukan – koje se smatraju jednim od najznačajnijih australijskih arheoloških nalazišta – pružile su dokaze o neprekidnom ljudskom naseljavanju 46.000 godina unazad.
Među artefaktima pronađenim u pećinama je oruđe od kosti životinja staro 28.000 godina i 4.000 godina star kaiš ispleten od ljudske kose.
DNK testiranje ga je direktno povezalo sa narodom Putu Kunti Kurama i Pinikura – tradicionalnim vlasnicima zemlje.
Skloništa su bila smeštena iznad oko osam miliona tona rude gvožđa, čija je procenjena vrednost 104 miliona dolara.
U decembru je posle parlamentarne istrage Rio Tintu naloženo da obnovi sistem pećina, a njihovo uništavanje ocenjeno je kao „neoprostivo“.
U izveštaju nazvanom Nikad više – istraga je zaključila da je Rio Tinto „znao vrednost onoga što uništavaju, ali svejedno je to razneo“.
Dala je sedam preporuka, među kojima i moratorijum na celo rudarenje u lokalnom području i izmene zakona o zaštiti nasleđa.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
