Australija je odlučno odbila da Ustavom budu priznati domorodački narodi, pokazuju rezultati istorijskog referenduma.
Predlogom, poznat i kao Glas (Voice), zatraženo je da se formira telo Prvih nacija koje bi se bavilo pitanjima ovih zajednica.
Zagovornici ideje nisu označavali glasanje kao priliku za podele u društvu, ali su o tome govorili kao o istorijskoj šansi za promene.
Rezultati su označili kraj gorkih višemesečnih polemika za koje su neki strahovali da bi mogle da ostave trajne podele i ožiljke.
- Australija je „imala sreće“ da je kolonizuju Britanci, kaže bivši premijer
- Direktor firme Rio Tinto podneo ostavku zbog uništavanja drevne pećine
- Australijski grad u kome ljudi žive pod zemljom, a imaju i srpsku crkvu
- Zemlja u kojoj vam prate „otisak lica“
Izveštaji o rasističkim ispadima prema Aboridžinima i stanovnicima Toresovog moreuza naglo su porasli tokom kampanje, navode zvaničnici zaduženi za mentalno zdravlje.
A sve više poluinformacija i dezinformacija podstakle su komentare da bi Australija mogla da uđe u novu političku eru „postistine“.
Skoro 18 miliona ljudi odazvalo se pozivu na glasanje, od čega je više od šest miliona izašlo rano, a mnogi su prvi put glasali na referendumu.
Da je pobedila NE opcija saopšteno je za manje od sat vremena posle zatvaranja birališta na istočnoj obali Australije, a u ostatku zemlje je nastavljeno brojanje glasova.
Ali, konačni rezultati su pokazali da je predlog odbijen u svakoj državi i u ukupnim brojevima.
Obraćajući se naciji, premijer Entoni Albanizi, koji je pozvao na referendum početkom godine, rekao je da poštuje volju birača i da će „demokratski proces to sprovesti u delo“.
„Ovaj trenutak neslaganja ne definiše nas i neće nas podeliti, mi nismo Za i Protiv glasači, mi smo svi Australijanci.
„I kao Australijanci zajedno, treba da vodimo našu državu i posle ove debate, ne zaboravljajući zašto je započela.
„Prečesto u životu naše nacije, problemi sa kojima se suočavaju Aboridžini i ljudi sa ostrva Toresovog moreuza bili su potisnuti na marginu, a ovaj referendum i moja vlada su ga stavili u centar“.
Ali za neke koji su bili ZA, ta pustoš je bila vidljiva.
„Naše domorodačko rukovodstvo se izjasnilo povodom ovoga… videli smo odvratnu kampanju ‘Protiv’ koja je bila nepoštena i lagala australijski narod“, rekao je zagovornik opcije DA Tomas Mejo za ABC.
„Uopšte ne krivim australijski narod, ali krivim one koji su ih lagali“, dodao je čovek iz grupe Aboridžina i ljudi sa ostrva Toresovog moreuza.
Uprkos nekoliko spornih tvrdnji o zagovornicima promena, protivnici su tokom kampanje odbacili optužbe da su svesno širili lažne informacije o predlogu izmena Ustava.
Oni su slavili posle referenduma.
„Ovo je referendum koji nikada nije trebalo da imamo jer se bazira na laži da Aboridžini nemaju pravo glasa“, rekao je vodeći aktivista opcije Protiv i pripadnik Banđalang zajednice Voren Mandin.
„Čuo sam širom Australije da [ljudi] žele praktične rezultate za domorodačke narode, muka im je i umorni su od vlada koje prljaju stvari, žele da se to popravi. I žele da se priznaju Aboridžini i stanovnici ostrva Tores Strait u ustavu“.
Referendum je bio 45. put da je Australija pokušala da promeni Ustav, ali je dosad prihvaćeno samo osam predloga.
Ovo je bio drugi put da je pitanje priznanja starosedelaca stavljeno na nacionalno glasanje – poslednji pokušaj je bio 1999. godine.
Tokom debate, dve strane su nudile suprotstavljene vizije za budućnost zemlje.
Argument pristalica bila je ideja da bi Glas, koji je nastojao da stvori telo Aboridžina i stanovnika Toresovog moreuza koje bi savetovalo vlade o pitanjima važnim za njihove zajednice, mogao da se pozabavi i „ukorenjenom nejednakošću“ sa kojom se njihov narod i dalje suočava.
Stopa samoubistava među starosedeocima Australije, na primer, skoro je dvostruko veća od onih koji nisu autohtoni narodi.
I uprkos tome što predstavljaju manje od četiri odsto stanovništva Australije, Aboridžini i stanovnici ostrva Toresovog moreuza čine 32 odsto svih zatvorenika.
Međutim, druga strana je to videla drugačije.
Aktivisti koji su protiv predloga rekli su da će Glas izazvati podele, upozoravajući na „različite klase državljanstva“ i posebna prava ako kampanja prođe.
„Imaće orvelovski efekat gde su svi Australijanci jednaki, ali su neki Australijanci jednakiji od drugih“.
„Umesto da budemo ‘jedno’, mi ćemo biti podeljeni – duhom i zakonom“, rekao je opozicioni lider Piter Daton na početku kampanje Protivga.
Mnogi od najboljih poznavalaca nacionalnog ustavnog prava osporili su te tvrdnje, tvrdeći da Glas nikome ne bi dodelio posebna prava.
Ali slogan „Glas podele“ koji je pokrivao NE banere i postere, na kraju je odjeknuo kod glasača.
„Jasno je da referendum nije bio uspešan i mislim da je to dobro za našu zemlju“, rekao je Daton na konferenciji za novinare.
„Ovo je referendum koji Australija nije morala da ima… ono što smo sada videli je da milioni Australijanaca odbacuju premijerov referendum o podeli“, dodao je on.
„Progresivniji“ pokret protivnika, na čijem čelu su bili senatorka iz redova Aboridžina Lidija Torp i pokret Blek Suveren kojim upravljaju starosedeoci, suprotstavio se Glasu iz različitih razloga.
Oni su pozvali da se prioritet da pravno obavezujućem sporazumu domoradičkih naroda takozvanih Prvih nacija i australijske vlade.
„Ovo nije naš ustav, njega je 1901. pisala gomila starih belaca, a sada da tražimo da nas tamo stave – ne hvala“, rekla je Torp, reagujući na subotnji rezultat.
Dok su scene suza i tišine na skupovima pristalica preplavile medije, sve strane debate pozvale su na period nacionalnog jedinstva i promišljanja dok se prašina slegne.
Ali za prve stanovnike Australije, koji su pokazali snažnu podršku Glasu u ranim anketama, ovaj referendum bi mogao biti shvaćen kao još jedno odbijanje, strahuju aktivisti.
„Postoji toliko mnogo ljudi koji su želeli da se naša zemlja vidi drugačije, i to će se duboko osetiti“, rekao je pomoćnik ministra za starosedeoce Australije, senator Malarndiri Mekkarti.
„Imali smo mnogo razočaranja tokom decenija i vekova zaista, ali mi smo otporni ljudi“, dodala je pripadnica naroda Januva.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
