Balansirajući „kalašnjikov“ obešen preko levog ramena, sa dugim štapom u desnoj ruci, Abdul udara što jače može, dok stabljike lete u vis, baš kao i sok iz čaure maka, otpuštajući prepoznatljivi, opori miris opijuma u najsirovijem obliku.
U roku od nekoliko minuta, Abdul i desetina drugih ljudi sravnjuju sa zemljom useve maka koji su prekrivali malo polje.
Potom naoružani ljudi, svi noseći šalvar kamiz (tradicionalnu avganistansku tuniku sa vrećastim pantalonama), većina sa dugim bradama, a neki od njih sa iscrtanim očima, ukrcavaju se pozadi u kamionet i prelaze na drugu farmu.
Ovi ljudi pripadaju talibanskoj anti-narkotičkoj jedinici u istočnoj avganistanskoj pokrajini Nangarhar, a mi smo dobili retku dozvolu da im se pridružimo u jednoj od njihovih patrola sa zadatkom da iskorene uzgoj maka.
Pre manje od godinu dana ti ljudi su bili pobunjenici u ratu sa ciljem da se zauzme čitava zemlja – sada se nalaze na pobedničkoj strani i sprovode naređenja lidera.
U aprilu 2022. godine, talibanski vrhovni vođa Hibatula Akundžada izdao je ukaz da je uzgoj maka – iz kog se izvlači opijum, ključni sastojak heroina – strogo zabranjen.
Svakom ko se ogluši o ovu zabranu polje će biti uništeno a on će biti kažnjen prema šerijatskom pravu.
- Zavisnici od droga se uklanjaju sa ulica u talibanske rehabilitacione centre
- Prvo javno pogubljenje u Avganistanu od povratka talibana na vlast
- Ko su talibani
- Iz Kabula i drugih gradova, godinu dana talibanske vladavine u Avganistanu
Talibanski portparol rekao je za BBC da su zabranu uveli zbog štetnog dejstva opijuma – koji se izvlači iz kapsula semena maka – i zato što je to protivno njihovim verskim uverenjima.
Avganistan je nekada proizvodio više od 80 odsto svetskog opijuma.
Heroin pravljen od avganistanskog opijuma čini 95 odsto evropskog tržišta.
BBC je sada otputovao u Avganistan – i upotrebio satelitsku analizu – da bi istražio posledice direktnog delovanja na uzgoj opijumskog maka.
Čini se da su talibanski lideri uspešniji u suzbijanju uzgoja opijuma nego što je to bio iko pre.
Zatekli smo ogroman pad uzgoja maka u glavnim pokrajinama za proizvodnju opijuma, a jedan ekspert rekao je da bi godišnji uzgoj mogao da bude u padu od 80 odsto u odnosu na prošlu godinu.
U poljima su mak zamenili manje unosni usevi pšenice – a mnogi zemljoradnici tvrde da su pretrpeli težak finansijski udarac.
Putovali smo u razne pokrajine, uključujući Nangarhar, Kandahar i Helmand, vozili se kilometrima truckavih, blatnjavih puteva u zabitim planinskim oblastima, probijajući se kroz zemljoradničke parcele i prelazeći preko žuborećih potoka, da bismo se uverili u realno stanje na terenu.
Talibanski ukaz nije važio za opijumsku žetvu 2022. godine, koja se, prema Kancelariji za borbu protiv droge i kriminala Ujedinjenih nacija (UNODC) povećala za trećinu u odnosu na 2021. godinu.
Ove godine, međutim, situacija je veoma drugačija.
Dokazi koje smo videli na terenu potkrepljeni su snimcima napravljenim odozgo.
Dejvid Mensfild, vodeći ekspert za avganistansku trgovinu drogom, sarađuje sa Alcisom – britanskom firmom specijalizovanom za satelitsku analizu.
„Vrlo je verovatno da će uzgoj biti manje od 20 odsto onoga što je bio 2022. godine. Razmere smanjenja biće do sada neprikosnovene“, kaže on.
Veliki broj zemljoradnika povinovao se zabrani, a talibanski borci uništavaju njive onih koji nisu.
Tur Kan, komandant talibanske patrole sa kojom smo bili u Nangarharu, kaže nam da on i njegovi ljudi uništavaju polja maka već skoro pet meseci i da su očistili desetine hiljada hektara useva.
„Uništavate nam polje, Bog vam kuću uništio“, viče jedna žena ljutito na talibansku jedinicu dok kose njeno polje maka.
„Rekao sam vam jutros da ga uništite sami. Niste to učinili, pa sad moram ja“, odgovara joj glasno Tur Kan.
Ona se povlači nazad u kuću.
Njenog sina hapse talibani, ali ga puštaju nekoliko sati kasnije.
Talibani se kreću naoružani i u velikom broju, zato što je u ovoj oblasti bilo slučajeva pobune ljutitih meštana.
Najmanje jedan civil poginuo je u pucnjavi tokom kampanje iskorenjivanja maka, a postoje izveštaji i o drugim nasilnim sukobima.
Zemljoradnik Ali Muhamed Mia izgleda snuždeno dok gleda jedinicu kako mu uništava polje.
Kada su završili, zemlju prekrivaju ružičasti cvetovi maka, zelene čaure i slomljene stabljike.
Zašto je uzgajao mak uprkos zabrani?
„Ako nemate hranu kod kuće i deca vam gladuju, šta drugo možete da uradite“, kaže on.
„Nemamo velike komade zemlje. Kad bismo uzgajali pšenicu na njima, zaradili bismo samo delić onoga što bismo dobili od opijuma.“
Zadivljujuća je brzina kojom talibani izvršavaju zadatak koristeći samo štapove.
Šest polja, svako od oko 200-300 kvadratnih metara, očišćeno je za nešto više od pola sata.
Šta oni misle o uništavanju izvora prihoda vlastitog naroda koji gladuje, pitamo Tur Kana.
„To je naređenje našeg vođe. Naša odanost njemu je tolika da kad bi rekao mom najboljem prijatelju da me obesi, ja bih to prihvatio i sam se predao prijatelju“, kaže on.
Pokrajina Helmand na jugozapadu nekada je bila avganistanski centar uzgoja opijuma, koji je proizvodio više od polovine opijuma u čitavoj zemlji.
Putujemo tamo nezavisno od talibanske anti-narkotičke jedinice, da se iz prve ruke uverimo kako ona sada izgleda.
Prošle godine kad smo bili u ovoj pokrajini, videli smo ogromne delove zemlje prekrivene poljima maka.
Ovaj put ne možemo da pronađemo jedno jedino polje s ovom biljkom.
Alcisova analiza pokazuje da je uzgoj maka u Helmandu opao za više od 99 odsto.
„Snimci visoke rezolucije pokrajine Helmand pokazuju da je uzgoj maka opao na manje od 1.000 hektara, dok je prošle godine to bilo 129.000 hektara“, kaže Dejvid Mensfild.
Srećemo zemljoradnika Nimatulu Dilsoza u distriktu Mardžah – južno od prestonice Helmanda Laškar Gaha – kako žanje pšenicu.
Prošle godine je na istom polju uzgajao mak.
On nam govori da su se zemljoradnici u Helmandu, talibanskom uporištu, svi povinovali zabrani.
„Nekolicina zemljoradnika pokušala je da gaji mak u zadnjim dvorištima sakrivenim zidovima, ali su ih talibani otkrili i uništili ta polja“, kaže Nimatula.
Sem zvukova sečenja stabljika pšenice i pesme ptica, na farmi je vrlo tiho.
Tokom rata, ovo polje bilo je na prvoj liniji fronta.
U Helmandu je Velika Britanija imala bazu i tu je vodila neke od najžešćih borbi.
Nimatula je u ranim dvadesetim.
Ovo je prvi put u njegovom životu da se ne plaši da će biti pogođen bombom kad izađe napolje.
Ali ljudima već izmučenim dugim ratom zabrana opijuma zadala je težak udarac, u vreme ekonomske krize koja je dovela do maltene opšteg siromaštva u Avganistanu.
Dve trećine stanovništva ne zna kako će obezbediti naredni obrok.
„Veoma smo uznemireni. Pšenica nam donosi manje od četvrtine onoga što smo zarađivali od opijuma“, kaže on.
„Ne mogu da zadovoljim potrebe vlastite porodice. Morao sam da se zadužim. Glad je na vrhuncu, a ne dobijamo nikakvu pomoć od vlade.“
Pitamo Zabiulu Mudžahida, glavnog portparola talibanske vlade, šta njegova vlada preduzima da pomogne narodu.
„Znamo da su ljudi veoma siromašni i da se pate, ali šteta od opijuma je veća od koristi. Četiri miliona naših ljudi od 37 miliona stanovnika postali su zavisni od narkotika. To je velika brojka“, kaže on.
„Što se tiče alternativnih izvora zarađivanja za život, želimo da međunarodna zajednica pomogne Avganistancima koji su pretrpeli gubitke.“
On odbacuje tvrdnje Ujedinjenih nacija, Sjedinjenih Država i drugih vlada da je opijum bio glavni izvor prihoda talibana dok su se borili protiv zapadnih snaga i prethodnog avganistanskog režima.
Kako mogu da očekuju od međunarodnih organizacija da im pomognu, kad je talibanska vlada ugrozila njihov rad i finansiranje zabranivši ženama da rade za sve nevladine organizacije, pitamo.
„Međunarodna zajednica ne sme da meša humanitarne probleme sa političkim pitanjima“, odgovara Mudžahid.
„Opijum ne šteti samo Avganistanu, on pogađa čitav svet. Ako je svet spasen od ovog velikog zla, onda je fer da avganistanski narod dobije pomoć zauzvrat.“
Na samom izvorištu, uticaj zabrane opijuma već je postao očigledan.
U Kandaharu, duhovnom domu talibana i tradicionalno još jednoj oblasti uzgoja opijuma, srećemo se sa zemljoradnikom koji je zadržao mali štek iz žetve od prošle godine – dve najlonske kese, svaka otprilike veličine fudbalske lopte, ispunjene tamnom mirišljavim opijumskom smolom.
Ne otkrivamo njegov identitet da bismo ga zaštitili.
„Prošle godine pre zabrane, prodao sam ovakvu kesu za petinu onoga što mogu da dobijem sada. Čekam da cena još naraste da bih mogao duže da izdržavam porodicu.
„Naša situacija je veoma loša. Već sam uzeo zajam da bih kupio hranu i odeću. Naravno, znam da je opijum štetan, ali šta mi je alternativa?“, pita se on.
Trebaće vremena da se uticaj cene odrazi na lanac ilegalne trgovine drogom sve do ulične cene heroina.
„Cena opijuma i heroina ostaje na najvišem nivou u poslednjih 20 godina, uprkos vrlo niskom uzgoju maka ove godine“, kaže Mensfild.
„To ukazuje da u sistemu postoje značajne zalihe, tako da se proizvodnja i trgovina heroinom nesmetano nastavlja. Zaplene u susednim i drugim zemljama potvrđuju da se ne bliži nestašica heroina.“
Majk Trejs – bivši zvaničnik UNODC-a – bio je viši savetnik britanske politike za borbu protiv droge kad je prvi talibanski režim zabranio uzgoj 2000, godinu dana pre invazije na Avganistan predvođene Amerikom.
„To nije dovelo do masivnog i momentalnog uticaja na zapadne cene i tržište, zato što akteri drže velike zalihe na rutama trgovine drogom“, kaže on.
„Takva vam je priroda tržišta i ona se suštinski nije promenila u poslednjih 20 godina.“
SAD su potrošile milijarde dolara u Avganistanu da bi pokušale da iskorene proizvodnju i trgovinu, u nadi da će to prekinuti talibanski izvor finansiranja.
Izvodili su vazdušne napade na teritorije pod talibanskom kontrolom, spaljivali zalihe opijuma i vršili racije na laboratorije droge.
Ali opijum je bio slobodno uzgajan i u oblastima pod kontrolom bivšeg avganistanskog režima koji je uživao podršku SAD, u šta se BBC uverio pre talibanskog preuzimanja vlasti 2021. godine.
Za sada, izgleda da su talibani u Avganistanu uspeli u onome što zapad nikako nije mogao.
Ali pitanje je koliko dugo to mogu da održe.
Što se tiče heroinske zavisnosti u Velikoj Britaniji i ostatku Evrope, Majk Trejs kaže da će dramatično smanjenje uzgoja opijuma u Avganistanu najverovatnije promeniti tipove upražnjavanih narkotika.
„Ljudi će se najverovatnije okrenuti sintetičkim drogama koje umeju da budu mnogo gore od opijuma.“
Dodatno izveštavanje: Imogen Anderson i Rejčel Rajt
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
