Talibane su 2001. godine sa vlasti svrgle snage predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, ali je grupa postepeno postajala sve jača i sada ponovo zauzima nove teritorije.
Dok se SAD, posle dve decenije rata, pripremaju da dovrše povlačenje do 11. septembra, Talibani zauzimaju avganistanske vojne položaje, mesta i sela, i zauzimaju velike gradove, još jednom unoseći strah među ljude.
Talibani su za dva dana osvojili Džalalabad, a potom su ušli i u Kabul. Avganistanski predsednik Ašraf Gani napustio je zemlju.
Ova grupa ušla je u direktne pregovore sa SAD-om 2018. godine, a u februaru 2020. godine dve strane postigle su mirovni sporazum u Dohi prema kom su se SAD obavezale na povlačenje, a talibani da neće napadati američke snage.
Druga obećanja uključivala su nedozvoljavanje Al Kaidi ili drugim ekstremistima da operišu u oblastima koje oni kontrolišu i da će nastaviti nacionalne mirovne pregovore.
- Talibani zagospodarili i Kabulom, haos na aerodromu – mnogi bi da pobegnu
- Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
- Deset stvari o ratu u Avganistanu
Ali u godini koja je usledila, talibani su nastavili da napadaju avganistanske bezbednosne snage i civile.
Sada, dok se SAD pripremaju da konačno odu, grupa je ponovo aktivna i brzo napreduje širom zemlje.
Dolazak na vlast
Talibani, iliti „studenti“ na paštunskom jeziku, pojavili su početkom devedesetih u severnom Pakistanu posle povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana.
Smatra se da se ovaj prevashodno paštunski pokret prvi put pojavio u verskim školama – koja su uglavnom finansirana novcem iz Saudijske Arabije – a koja su učila tvrdokorni oblik sunitskog islama.
Obećanja koja su dala talibani – u paštunskim oblastima oko Pakistana i Avganistana – bila su da će povratiti mir i bezbednost, i primeniti strogu verziju Šarije, iliti Islamskog zakona, jednom kad se nađu na vlasti.
Talibani su brzo proširili uticaj iz jugozapadnog Avganistana.
U septembru 1995. godine, zauzeli su pokrajinu Herat, na granici sa Iranom, a tačno godinu dana kasnije, zauzeli su glavni grad Avganistana Kabul, svrgnuvši režim predsednika Burhanudina Rabanija – jednog od osnivača avganistanskih mudžahedina koji su pružili otpor sovjetskoj okupaciji.
Do 1998. godine, talibani su kontrolisali skoro 90 odsto Avganistana.
Avganistanci, umorni od bahatosti mudžahedina i unutrašnjih borbi pošto su proterani Sovjeti, uglavnom su pozdravili dolazak Talibana kad su se ovi prvi put pojavili na sceni.
Njihova rana popularnost mogla je uglavnom da se zahvali njihovim uspehu u iskorenjivanju korupcije, zaustavljanju bezakonja i pretvaranju puteva i oblasti pod njihovom kontrolom u teritorije bezbedne za cvetanje trgovine.
Ali su Talibani takođe uveli ili podržali kažnjavanje u skladu sa svojim strogim tumačenjem Šarije – kao što su javna pogubljenja osuđenih ubica i preljubnika i amputacije osoba proglašenih krivim za krađu.
Muškarci su morali da puštaju bradu, a žene da nose burke.
Talibani su takođe zabranili televiziju, muziku i bioskop, i nisu odobravali da devojčice od 10 godina ili starije idu u školu.
Pogledajte i video o novinarkama koje su stradale samo zato što su žene
Optuženi su za razna kršenja ljudskih prava i uništavanje kulturne baštine.
Jedan ozloglašeni primer bio je iz 2001. godine, kad su Talibani uništili slavne kipove Buda iz Bamijana u centralnom Avganistanu, uprkos burnim reakcijama iz sveta.
Pakistan je uporno negirao da on stoji iza talibanskog poduhvata, ali nema sumnje da su mnogi Avganistanci koji su se prvobitno pridružili pokretu bili obučavani u medresama u Pakistanu.
Pakistan je takođe bio jedna od svega tri zemlje, uz Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, koje su priznavali Talibane dok su bili na vlasti u Avganistanu.
Bila je to i poslednja zemlja koja je prekinula diplomatske odnose sa grupom.
- „Dobili smo rat, Amerika je izgubila“
- Američki izgubljeni rat protiv droge
- Strah u Avganistanu raste dok Amerika okončava najduži rat
- Nasilje u Avganistanu – „Ubijaju nas zato što smo drugačiji“
U jednom trenutku, Talibani su pretili da će destabilizovati Pakistan iz oblasti koje su kontrolisali na severozapadu.
Jedan od najistaknutijih i međunarodno najosuđivanijih od svih napada talibana u Pakistanu odigrao se u oktobru 2012. godine, kad je ubijena učenica Malala Jusafzai na putu do kuće u gradu Mingora.
Velika vojna ofanziva dve godine kasnije posle masakra u školi u Pešavaru, međutim, u velikoj meri je smanjila uticaj grupe u Pakistanu.
Najmanje tri ključne ličnosti pakistanskih Talibana ubijene su u američkom napadu dronom 2013. godine, među kojima i lider grupe Hakimulaha Mešuda.
„Utočište“ za Al Kaidu
Talibani iz Avganistana privukli su pažnju čitavog sveta posle napada od 11. septembra 2001. godine na Svetski trgovinski centar u Njujorku.
Talibani su optuženi za pružanje utočišta glavnim osumnjičenima – Osami Bin Ladenu i njegovom pokretu Al Kaida.
Sedmog oktobra 2001. godine, vojna koalicija predvođena SAD-om pokrenula je napade u Avganistanu i do prve nedelje decembra talibanski režim je pao.
Tadašnji lider grupe mula Muhamed Omar i druge visoke figure, uz Bin Ladena, izbegli su hvatanje uprkos pokretanju jednog od najvećih lova na ljude na svetu.
Mnogi viši talibanski lideri navodno su se sklonili u pakistanski grad Kveta, odakle su vodili talibane.
Ali Islamabad je negirao postojanje onoga što je nazvano „Kvetska šura“.
Uprkos sve većem broju stranih trupa, Talibani su postepeno povratili a potom i proširili uticaj u Avganistanu, pretvorivši ogromna prostranstva zemlje u nebezbedna područja, a nasilje u zemlji vratilo se na nivo koji nije viđen od 2001. godine.
Talibani su izveli brojne napade na Kabul i, u septembru 2012. godine, grupa je sprovela masovni napad na NATO-ovu bazu Kamp Bastion.
Nade polagane u mir putem pregovora narasle su 2013. godine, kad su Talibani najavili planove da otvore kancelariju u Kataru.
Ali nepoverenje s obe strane ostalo je na visokom nivou i nasilje je nastavljeno.
U avgustu 2015. godine, talibani su priznali da su prikrivali smrt mule Omara – navodno usled zdravstvenih problema u bolnici u Pakistanu – više od dve godine.
Narednog meseca, grupa je saopštila da je prevazišla nedelje unutrašnjih trvenja i okupila se oko novog lidera u obliku mule Mansura, koji je nekada bio zamenik mule Omara.
Negde u isto vreme, talibani su preuzeli kontrolu nad glavnim gradom pokrajine prvi put od njihovog poraza iz 2001. godine, preuzevši kontrolu nad strateški važnim gradom Kunduzom.
Mula Mansur ubijen je u maju 2016. godine, a zamenio ga je njegov zamenik Maulavi Hibatulah Akundzada, koji se i danas nalazi na čelu grupe.
- U fotografijama: Slike dece iz ratnog Avganistana
- U fotografijama: Dirljiva 3D projekcija statue Bude koju su uništili talibani
- „Kad pokrivate Avganistan, nema pozitivnih priča“
Odbrojavanje do povlačenja
U godini posle mirovnog sporazuma između Amerike i talibana iz februara 2020. godine – kulminacije dugog perioda direktnih pregovora – izgledalo je kao da talibani menjaju taktiku od složenih napada na gradove i vojne položaje do talasa ciljanih atentata koji terorišu avganistanske civile.
Mete – novinari, sudije, mirovni aktivisti, žene na položajima moći – kao da su sugerisale da talibani nisu promenili ekstremističku ideologiju, samo strategiju.
Uprkos ozbiljnoj zabrinutosti avganistanskih zvaničnika zbog ranjivosti vlade pred talibanima bez međunarodne podrške, novi američki predsednik Džo Bajden najavio je u aprilu 2021. godine da će se sve američke trupe povući iz zemlje do 11. septembra – tačno dve decenije od rušenja Svetskog trgovinskog centra.
Nadživevši supersilu tokom dve decenije rata, Tlibalni su počeli da zauzimaju ogromne delove teritorije, a potom su još jednom srušili vladu u Kabulu posle povlačenja stranih sila.
Smatra se da je u ovom trenutku grupa brojčano nadmoćnija nego u bilo kom trenutku otkako je svrgnuta sa vlasti 2001. godine – sa i do 85.000 redovnih boraca, prema skorašnjim procenama NATO-a.
Njihovu kontrolu nad teritorijom teže je proceniti, budući da distrikti šetaju iz ruku u ruke između njih i vladinih snaga, ali skorašnje procene variraju između trećine i petine zemlje.
Napredovanje je brže nego što su mnogi strahovali da će biti.
General Ostin Miler, komandant misije predvođene Amerikom u Avganistanu, u junu je upozorio da bi zemlja mogla da se nađe na putu ka haotičnim građanskom ratu, koji je nazvao „brigom čitavog sveta“.
Američka obaveštajna procena iz istog meseca navodno je zaključila da bi avganistanska vlada mogla da padne u roku od šest meseci od odlaska američke vojske.
Ispostavilo se da je avganistanska vlada pala za samo mesec dana.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
