Militantna islamistička grupa Islamska država preuzela je odgovornost za napade bombaša samoubica u Kabulu u kojima je poginulo najmanje 90 ljudi, a američki predsednik Džozef Bajden poručio je da će ubice biti gonjene i kažnjene.
Povređeno je najmanje 150, rekao je visoki zdravstveni zvaničnik za BBC,
Među ubijenima u dva bombaška napada u Kabulu ima i dece, američkih vojnika, ali i talibana koji su pre 10 dana preuzeli kontrolu nad avganistanskom prestonicom i gotovo celom zemljom.
Uprkos napadu i novim pretnjama, evakuacija ljudi iz Avganistana se nastavlja, rekao je Bajden.
Više od 100.000 ljudi prebačeno je avionima iz Kabula u druge zemlje tokom prethodnih 10 dana, ali ima još mnogo onih koji čekaju da budu evakuisani.
Prema ranijem dogovoru SAD i talibana, evakuacija ljudi treba da bude završena do 31. avgusta.
- Šta je „Islamska država“?
- Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
- Protivnici talibana poručuju da su spremni za borbu
„Onima koji su izveli napad poručujem – nećemo oprostiti, nećemo zaboraviti. Pronaći ćemo vas i platićete“, rekao je Bajden posle ubilačkih napada u Kabulu.
Rekao je i da će Amerika nastaviti evakuaciju i da ih teroristi nisu zaplašili, niti će ih odvratiti od te misije.
Američki predsednik kaže i da je pripremljen i plan napada na objekte koje koriste pripadnici Islamske države, objavio je američki predsednik.
„Kako odlučimo i gde odlučimo, svim silama napašćemo neprijatelje“, dodao je.
Bajden je poručio da ISIS neće pobediti, jer će Amerika uspeti da evakuiše sve svoje državljane, ali i avganistanske saradnike.
„Niste nas uplašili“, rekao je Bajden.
SAD su se suočile sa kritikama zbog odluke da se oslone na talibane za obezbeđivanje oblasti oko aerodroma u Kabulu.
„To nije stvar poverenja, to je stvar uzajamnog ličnog interesa… ali do sada nnisam dobio nijedan dokaz da došlo do dogovora između talibana i ISIS-a u sprovođenju onoga što se dogodilo „, rekao je Bajden.
Upitan zašto bi SAD trebalo uopšte da obraćaju pažnju na to šta talibani žele s obzirom da nije uspostavljena legalno priznata vlada, državni sekretar Entoni Blinken je novinarima odgovorio:
„Hteli mi to ili ne, talibani u velikoj meri kontrolišu državu, svakako kontrolišu grad Kabul. I bilo je važno raditi s njima kako bi pokušali da olakšaju i obezbede odlazak svih onih koji žele da odu“.
U poruci objavljenoj na kanalu Islamske države na aplikaciji Telegram piše da je bombaš samoubica, čiji je identitet objavljen, detonirao prsluk sa eksplozivom među grupom Avganistanaca i američkih vojnika koji obezbeđuju ulaz na aerodrom u Kabulu.
Među žrtvama je i 13 američkih vojnika, rekli su zvaničnici za američke medije.
Talibanski predstavnik je rekao da je nastradalo i 28 pripadnika te islamističke militantne grupe.
SAD su upozorile da bi moglo doći do novih napada.
Američki vojni oficiri su rekli su u pripravnosti zbog mogućih raketnih napada ili bombi-automobila koje bi mogle da budu aktivirane u blizini aerodroma.
Šta se do sada zna o napadima
Kod kapije Ebi međunarodnog aerodroma Hamid Karzai u Kabulu odjeknule su dve eksplozije, a usledili su pucnji iz vatrenog oružja, kaže BBC novinar Džonatan Bil.
Na snimcima koje ljudi dele na društvenim mrežama vide se beživotna tela, te se strahuje da broj žrtava bude veći, javlja BBC izveštač iz Kabula Sekunder Kermani.
Za prvu eksploziju je odgovoran bombaš samoubica, prema navodima avganistanskog novinara Bilala Sarvarija.
Istu informaciju prenela je i agencija Rojters, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika.
Napadač je aktivirao eksploziv dok se nalazio među velikim brojem ljudi u blizini aerodroma, dok je najmanje još jedan pucao u masu, napisao je Sarvarija na Tviteru citirajući očevice i neimenovane izvore.
Jedan od očevidaca rekao je u izjavi za BBC da je eksplozija bila „veoma snažna“ i da je u blizini bilo najmanje 400 ili 500 ljudi, među kojima i strani vojnici.
„Na kolicima smo prebacivali ranjene, odeća mi je prekrivena krvlju“, rekao je ovaj svedok.
„Izgledalo je kao sudnji dan, ranjenici su bili svuda okolo. Videli smo ljude koji beže krvavih glava i tela“, prepričao je novinarima Skaj Njuza prevodilac koji je radio za britanske snage u Avganistanu i sa suprugom čekao na aerodromu da bude evakuisan.
I kod hotela Baron u Kabulu, nedaleko od aerodroma čule su se „eksplozije bombi ili pucnji“ i ima „mnogo povređenih“, napisala je je na Tviteru Ališa Kirns, poslanica Konzervativne partije u Velikoj Britaniji.
Ovu informaciju potvrdili su i iz Pentagona.
Nekoliko ranjenih je prevezeno u bolnicu u blizini aerodroma, prenosi avganistanski Tolo Njuz.
Među nastradalima u napadima na aerodromu u Kabulu nema britanskih vojnika i službenika, saopštilo je Ministarstvo odbrane ove zemlje.
Vojnici Velike Britanije stacionirani su na aerodromu u Kabulu kod ulaza Ebi gde je i došlo do napada.
Koliko je stranaca još u Avganistanu?
U Avganistanu ima još oko 1.500 američkih državljana.
Velika Britanija je saopštila da je oko 400 ljudi još u zemlji.
Nemačka je saopštila da se procenjuje da je u Kabulu ostalo 200 njenih građana.
Nije jasno da li još ima francuskih državljana, ali Francuska je rekla da očekuje da će letove za evakuaciju završiti do petka uveče.
Osim Francuske, i Belgija, Holandija i Danska objavile su da završavaju evakuacijeiz Kabula.
Belgijski premijer Aleksander de Kro je izjavio da je ta zemlja završila operaciju evakuacije pošto su američki izvori obavestili vladu u Briselu o neposrednoj opasnosti od samoubilačkog napada na aerodromu u Kabulu.
Prema podacima Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih pitanja (UNOCHA) u Avganistanu, više od 400.000 ljudi registrovano je kao raseljeno od početka maja, a blizu 60 odsto Avganistanaca koji su ove godine bili primorani da napuste domove su deca.
Ukupno je do sada ove godine raseljeno skoro 550.000 Avganistanaca.
Turska ovoga puta neće podneti teret izbegličke krize kao posle rata u Siriji, već to mora da bude obaveza i Evropske unije i zapadnih zemalja, rekao je Ilnur Čevik, savetnik turskog predsednika Redžepa Erdogana.
„Nećemo pustiti sve kao u slučaju Sirije – međunarodna zajednica mora da pomogne, ovo nije samo problem Turske“, istakao je on u izjavi za BBC Radio 4.
- Gde mogu da odu izbeglice iz Avganistana
- Uticaj debakla u Avganistanu na saveznike i rivale Amerike
- Ko su talibani
Talibani: Muzika će biti zabranjena
Muzika neće biti dozvoljena pod novom talibanskom vladavinom, rekao je portparol islamske ekstremističke grupe za Njujork tajms.
Zabihulah Mudžahid je rekao američkom listu da je „muzika zabranjena u islamu… ali se nadamo da možemo ubediti ljude da ne rade takve stvari, umesto da ih na to primoravamo“.
Tokom vlasti talibana 1990-ih, većina muzike, televizijskog i bioskopskog programa bila je strogo zabranjena, a kršenje pravila moglo je da dovede u ozbiljne probleme.
Pošto su talibani smenjeni sa vlasti, muzička scena u zemlji je procvetala – održani su koncerti i festivali, a pokrenut je i proslavljen Avganistanski nacionalni muzički institut.
Osnovan je i ženski orkestar koji je nastupao u zemlji i inostranstvu.
Mudžahid je takođe rekao Njujork tajmsu da su brige za bezbednost žena „neosnovane“.
Rekao je da žene neće morati ostati u kućama ili da uvek pokrivaju lice, te da se zahtev da žene budu u pratnji muškarca primenjuje samo na putovanja od tri dana ili duže.
Rekao je i da će žene moći da se vrate dnevnim rutinama.
Mudžahid je u utorak upozorio žene da ostanu kod kuće dok se ne uspostave odgovarajući sistemi za njihovu zaštitu, jer neki talibanski borci nisu obučeni da ih ne povrede ili uznemiravaju.
„Zabrinuti smo da bi neki naši borci koje su novi i koji još nisu dobro obučeni mogli da naškode ženama i da ih zlostavljaju“, rekao je Mudžahid.
- Zašto žene u Avganistanu ne veruju talibanima
- Avganistan: „Ne mogu samo da ostavim sve te žene i odem“
- Avganistan: Šta je šerijatsko pravo
Iz Ujedinjenih nacija su prethodno upozorili na kršenje ljudskih prava od kada su talibani preuzeli vlast u zemlji.
Izveštaji da talibani vrše pogubljenja neistomišljenika su „verodostojni“, rekla je Mišel Bačelet, visoka predstavnica Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Prijavljeni su i drugi slučajevi kršenja ljudskih prava – od strogih pravila koje se odnose na žene, do regrutovanja dece koje vrše talibani, dodala je ona.
Uskraćivanjem prava ženama talibani prešli „osnovnu crvenu liniju“ i pozvala članice UN da oforme nadzorno telo koje će pratiti razvoj situacije na ovom polju, upozorila je Bačelet.
Izaslanik Kine u UN rekao je da bi američka vojska i međunarodne snage trebalo da snose odgovornost za kršenja ljudskih prava tokom prethodnih 20 godina koliko su proveli u Avganistanu.
Talibani se suočavaju sa manjkom sredstava
Centralna banka Avganistana poseduje oko devet milijardi dolara u rezervama, a veći deo tog novca se čuva u Americi.
Sjedinjene Američke Države su zabranile talibanima da podižu novac sa tih računa.
Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF) su takođe blokirali račune Centralne banke Avganistana.
Kako je priliv novca u zemlju zaustavljen, talibani su poručili stanovništvu ove zemlje da neće biti dozvoljeno prebacivanje američkih dolara i vrednih predmeta u inostranstvo.
Oni koji budu uhvaćeni u takvim radnjama biće gonjeni pred sudovima i biće im oduzet novac i vredne stvari koje su nameravali da izvuku iz zemlje, rekao je portparol talibana u izjavi za avganistansku novinsku agenciju Islamik pres.
Talibani u Avganistanu: Povratak brutalnog režima ili spremnost na kompromis:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
