Avganistan: „Ne skraćujte brade, bićete surovo kažnjeni“ – talibani upozorili brice

Talibani su zabranili rad frizerskih salona u avganistanskoj provinciji Helmand zbog brijanja i trimovanja brada.

Razlog za ovakvu odluku je, kako tvrde, to što su ove usluge u suprotnosti sa islamskim zakonima kako ih oni tumače.

Svako ko bude prekršio ovu odluku biće kažnjen, saopštila je talibanska verska policija.

Vlasnici pojedinih berbernica u glavnom gradu Kabulu potvrdili su da su dobili slična naređenja.

Od preuzimanja vlasti u Avganistanu 15. avgusta, talibani obećavaju blaži oblik vladavine nego u prethodnom mandatu, ali ovakvi potezi ukazuju da će se stvari vratiti na staro.

Od preuzimanja vlasti prošlog meseca, talibani su se surovo obračunavali sa protivnicima.

U subotu su talibani ubili četiri navodna otmičara, a njihova tela su obešena na ulicama provincije Herat.

U obaveštenju dostavljenom frizerskim alonima u južnoj provinciji Helmand, talibanski službenici upozorili su da frizeri moraju da poštuju šerijatski zakon kada su u pitanju šišanje i brijanje.

„Niko nema pravo na žalbu“, navodi se u dopisu u koji je BBC imao uvid.

„Borci stalno dolaze i naređuju nam da prestanemo sa šišanjem brade. Jedan od njih mi je rekao da mogu inspekciju u civilu“, kazao je jedan brica u Kabulu.

Drugi frizer, koji vodi jedan od najvećih gradskih salona, rekao je da ga je pozvao neko ko tvrdi da je državni službenik.

Naredili su mu da „prestane da sledi američke stilove“ i da nikome ne brije, niti šiša bradu.

Tokom prethodne vladavine Avganistanom od 1996. do 2001, talibani su zabranili moderne frizure i zahtevali su da muškarci puštaju brade.

Ali posle svrgavanja talibana sa vlasti, mnogi muškarci u Avganistanu su počeli da odlaze u frizerske salone kako bi im frizure i brade bile sređene po najnovijoj modi.

• Kakav je život za žene u šerijatu
• „Pod vlašću talibana, biti žena je jednako smrti, one dišu, ali su mrtve“
• „Ovde sam kao zatvorenica“ – život u Avganistanu pod talibanima

Prethodne je u nedelju zloglasni bivši talibanski šef verske policije rekao je da će u Avganistanu biti nastavljene rigorozne kazne, poput egzekucija i odsecanja delova tela.

Mula Nurudin Turabi, sada zadužen za zatvore, rekao je za Asošiejted pres da su takve kazne, poput odsecanja delova dela, „neophodne za održavanje sigurnosti u zemlji“.

Rekao je da ove kazne možda više neće biti javno izvršavane, što je bilo raspostranjeno tokom prethodne vladavine talibana devedesetih godina.

Ali je odbacio ogorčenje zbog njihovih javnih pogubljenja u prošlosti: „Niko nam neće govoriti kakve zakone treba da imamo“.

Organizacija Hjuman Rajts Voč je u četvrtak upozorila da su talibani u Heratu „tragali za istaknutijim ženama, da ženama uskraćuju ženama slobodu kretanja izvan njihovih domova [i] nameću obavezna pravila oblačenja“.

U avgustu je Amnesti Internešenel saopštio da talibanski borci stoje iza masakra devet pripadnika progonjene manjine Hazara.

Odnos talibana prema ženama je nešto što svet najviše zabrinjava.

U poslednjih 20 godina, žene u Avganistanu su se borile i stekle niz osnovnih prava, ali sada postoji bojazan da taj napredak sprečava nova talibanska privremena vlada koju čine isključivo muškarci.

Od kako su ponovo preuzeli vlast nad zemljom posle povlačenja američkih i savezničkih snaga, talibani su tvrdili i poručivali da će žene biti ravnopravno tretirane, ali po islamskom zakonu.

Od sredine avgusta, kad su se vratili na vlast, bilo je više izveštaja o tome kako su ženama oduzeta razna prava, kao i da će devojčicama i ženama biti uskraćeno pravo na obrazovanje.

Reagovao je i pakistanski premijer Imran Kan, rekavši da bi sprečavanje obrazovanje devojčica i žena u susednom Avganistanu bilo neislamsko.

„Ideja da žene ne treba da se obrazuju jednostavno nije islamska. Ona nema nikakve veze sa religijom.“

U intervjuu za BBC, on je pozvao talibansko rukovodstvo da bude inkluzivno i da poštuje ljudska prava.

Talibani su pre nekoliko dana navodno zatvorili ministarstvo za ženska pitanja i zamenili ga odsekom koji je nekada sprovodio stroge verske doktrine.

U petak, 18. septembra, sklonjena je tabla sa zgrade ovog ministarstva, a na njeno mesto postavljen natpis „ministarstva za poroke i vrline“.

Na snimcima sa društvenih mreža vide se žene zaposlene u tom ministarstvu, kako mole talibane da im dozvole da se vrate na posao.

Tokom vladavine talibana devedesetih godina, ovo ministarstvo je nametnulo stroga islamska pravila i okrutna ograničenja ženama.

Glavna BBC dopisnica za međunarodna pitanja Lis Duset u Kabulu kaže da, iako su talibanske vođe tvrdile da su se promenile kao i da Avganistan nije više isti – izgleda da postoji sve veća neusklađenost između reči i dela.

• Avganistanske sanjarke – mlade naučnice koje su morale da odu zbog talibana
• Avganistan: Šta je šerijatsko pravo
• Zašto žene u Avganistanu ne veruju talibanima

Nekoliko dana pre nego što su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom, talibanski sudija u Balku, Hadži Badrudin, rekao je za BBC da podržava oštro i doslovno tumačenje islamskog verskog zakona.

„U našem šerijatu je jasno, za one koji imaju seks i nisu u braku, bilo da se radi o ženi ili muškarcu, kazna je bičevanje – 100 udaraca i to javno“, rekao je Badrudin.

„Za preljubu u braku, počinilac mora biti kamenovan do smrti. Za one koji kradu – ako se dokaže, onda mu treba odseći ruku.“

Međutim, talibani sada balansiraju želju ultrakonzervativnih ljudi u Avganistanu sa potrebom da uspostave veze sa međunarodnom zajednicom – a od dolaska na vlast talibani su pokušali da predstave suzdržaniju sliku o sebi.

Turabi, poznat po oštrim kaznama za ljude koji su uhvaćeni kako slušaju nereligioznu muziku ili šišaju bradu devedesetih godina, rekao je za AP da će talibani, iako će nastaviti primenu rigoroznih kazni, sada dopustiti televiziju, mobilne telefone, fotografije i video zapise.

Turabi, koji je pod sankcijama Ujedinjenih nacija zbog ranijih postupaka, rekao je da ministri talibanske vlade sada raspravljaju da li bi izvršenje kazni trebalo da bude javno.

Devedesetih godina prošlog veka javna pogubljenja su organizovana na sportskom stadionu u Kabulu ili u prostoru džamije Eid Gah.

U to vreme Turabi je bio ministar pravde i šef Ministarstva za širenje vrlina i sprečavanje poroka – talibanske verske policije.

„Svi su nas kritikovali zbog kazni na stadionu, ali mi nikada nismo komentarisali tuđe zakone i kazne“, rekao je on u najnovijem intervjuu.

Grupe za ljudska prava ranije su kritikovale „ministarstvo za poroke i vrline“ zbog ućutkivanja neistomišljenika i nasilnog sprovođenja ograničenja nametnutih stanovništvu – posebno ženama i devojkama – kao i zbog širenja straha i nepoverenja među zajednicama.

Međutim, talibani kažu da je ta institucija važna.

„Glavna svrha je da služi islamu.

„Stoga je obavezno imati ‘ministarstvo za poroke i vrline'“, rekao je član talibana Mohamed Jusuf za Njujork post.

Šta radi Ministarstvo za propagiranje vrlina?

Njegovo puno ime, prema novoj tabli koja je postavljena na zgradu jeste „ministarstvo za propagiranje vrlina i sprečavanje poroka“.

Ono je već postojalo pre prvog dolaska talibana na vlast, ali su mu nadležnosti proširene tokom njihove vladavine između 1996. i 2001.

Ministarstvo je bilo odgovorno za raspoređivanje policije za moral na ulice kako bi se sprovodilo talibansko strogo tumačenje islamskog verskog zakona, poznatog kao šerijat.

Postalo je poznato po premlaćivanju žena za koje je smatralo da nisu obučene skromno i smerno ili koje su bile napolju bez muškog staratelja.

Devojčicama nije bilo dozvoljeno obrazovanje posle osnovne škole – što je mera koju su talibani sada, navodno, ponovo uveli.

Zabava u vidu muzike i plesa je bila zabranjena, kao i aktivnosti poput igranja šaha ili puštanja zmaja.

Strogo se sprovodilo vreme određeno za molitvu, muškarci su primoravani da puštaju bradu, a nije se pozitivno gledalo kada se ošišaju u zapadnjačkom stilu.

Svi za koje je bilo utvrđeno da su prekršili pravila, oštro su kažnjeni – bičevanje, premlaćivanje, amputacija i javno pogubljenje nisu bili neuobičajeni.

Dvojica pripadnika talibana u Kabulu izjavili su za Vašington post da ne očekuju da će koristiti silu na isti način na koji je grupa to ranije radila, a da oni koji sprovode pravila neće biti policajci ili vojnici.

Ministarstvo je raspušteno posle američke invazije na Avganistan 2001, iako je tadašnji predsednik Hamid Karzai ponovo uspostavio slično, ali manje moćno odeljenje 2006. posle pritiska konzervativaca.

Tada je organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjumans rajts voč (Humans Rights Watch) to ministarstvo nazvala „ozloglašenim simbolom zlostavljanja po volji“.

„Šta bi trebalo da rade žene u Avganistanu?“

Zaposlene u kompleksu ženskog ministarstva rekle su da su nedeljama pokušavale da se vrate na posao, ali da je zgrada za njih bila zaključana.

„Za žene više ništa neće biti“, rekla je jedna zaposlena.

„Sve imamo odgovornosti prema porodicama

„Obrazovane smo i ne želimo da se ograničavamo na kuću“, navela je.

Zvaničnici iz redova talibana rekli su da će pod novom vladom ženama biti dozvoljeno da uče i rade u skladu sa njihovim tumačenjem islamskog verskog zakona.

Ženama je rečeno da ostanu kod kuće dok se bezbednosna situacija ne poboljša, a talibanski borci pretukli su žene koje su protestovale protiv privremene vlade koju sačinjavaju isključivo muškarci.

„Šta bi trebalo da rade žene u Avganistanu bez ženskog ministarstva?

„Da li je njihova (talibanska) savest čista ako Avganistanke prose na putevima?“, rekla je druga bivša radnica ministarstva.

Novinarke iz Avganistana koje su ubijene zato što su žene:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]