Američki predsednik Džozef Bajden odlučiće u naredna 24 sata hoće li produžiti rok za evakuaciju ljudi iz Avganistana i posle 31. avgusta, iako talibani kažu da to neće dozvoliti, rekao je jedan zvaničnik novinskoj agenciji Rojters.
Prema sporazumu sa talibanima, SAD moraju otići do 31. avgusta.
Međutim, Francuska, Velika Britanija i Nemačka su pokrenule mogućnost da ostave više vremena za evakuaciju o čemu će biti reči na današnjem virtuelnom sastanku lidera najmoćnijih zemalja sveta – Grupe 7 – u Londonu.
Talibani su rekli BBC-ju da bi bilo kakvo produženje predstavljalo kršenje dogovorenog dogovora i upozorili na posledice ako savezničke snage ostanu.
Desetine hiljada ljudi evakuisano je iz prestonice Avganistana Kabula, ali drugi koji žele da odu načičkani su na na ili blizu gradskog aerodroma, koji čuvaju američke snage i njihovi saveznici.
Aerodrom u Kabulu je jedini koji je u funkciji u zemlji koju sada gotovo potpuno kontrolišu talibani, a trenutno je na i oko aerodroma raspoređeno oko 5.800 američkih vojnika.
- Protivnici talibana poručuju da su spremni za borbu
- I rat ima pravila koja bi morala da se poštuju
- Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
Mnogi ljudi koji beže, posebno oni koji su radili sa stranim snagama, žive u strahu od odmazde grupe koja je nametnula oštru verziju islamskog zakona dok je bila na vlasti od 1996. do 2001. godine.
SAD su evakuisale i olakšale evakuaciju približno 48.000 ljudi od 14. avgusta kada su talibani zauzeli avganistansku prestonicu, saopštila je Bela kuća.
Bivši zvaničnik američkog Stejt departmenta Džejms Štajnberg navodi da „postoji velika šansa“ da će predsednik Džo Bajden produžiti navedeni rok.
„Strane snage trebalo bi da se povuku u roku koji su ranije najavile. U suprotnom, to je očigledno kršenje (sporazuma)“, rekao je portparol talibana Muhamed Suhail Šahin za BBC.
Ministar spoljnih poslova Nemačke Haiko Mas kaže da su počeli razgovori između Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Turske i talibana sa ciljem da se rok za evakuaciju produži.
Bivši ambasador Velike Britanije u Avganistanu Nikolas Kej ipak smatra da još ima vremena da se pregovara sa talibanima o planu za evakuaciju stanovništva posle 31. avgusta.
„Jasno se vidi da će veoma kratak rok samo da izazove veću paniku i haos, konačno i smrt.
„Nešto mora da se preduzme“, navodi on.
U mmeđuvremenu, iz pokreta otpora u Panjširskoj dolini stigla je poruka da je hiljade ljudi spremno da im se suprotstave.
Predstavnik Nacionalnog fronta otpora Avganistana Ali Nazari pozvao je talibane na mirne pregovore.
Šta je rekao Bajden, a šta talibani o evakuaciji
Bajden je u nedelju rekao da su američki avioni protekle sedmice sa aerodroma u avganistanskoj prestonici odvezli skoro 37.000 ljudi.
Agencija Rojters navela da je ukupno 20 ljudi poginulo ispred i na kabulskom aerodromu od kad su talibani preuzeli kontrolu.
Među evakuisanima je i državljanka Srbije Milka Damjanović, koja je u Kabulu radila za italijansku humanitarnu misiju. Avionom je prebačena do Kazahstana, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Američki predsednik je novinarima u Beloj kući rekao da se nada da neće biti potrebno da se pomera rok za evakuaciju ljudi.
„Ne postoji način da se evakuiše ovoliki broj ljudi bez bola i potresnih slika koje vidite“, rekao je Bajden.
Amerikanci su proširili sigurnosni prsten oko aerodroma, a Bajden je dodao da je „pred nama je dug put i još mnogo toga može poći po zlu.“
Ranije je Pentagon u saopštenju naveo da će se 18 komercijalnih aviona koristiti za evakuaciju ljudi u treće zemlje sa sigurnih lokacija izvan Avganistana.
Za utorak je najavljen samit lidera Grupe 7, najmoćnijih zemalja kako bi razgovarali o situaciji u Avganistanu, a očekuje se da od američkog predsednika bude zatraženo da evakuacija ljudi potraje i posle 31. avgusta.
Međutim, talibani su odlučni da to ne dozvole.
„Bajden rekao da će američke trupe biti prisutne do tog datuma, a produženje tog roka znači produženje okupacije Avganistana“, rekao je portparol talibana Suhail Šahin.
Talibani pozivaju avganistanski narod da ostane i obnovi zemlju, ali neće stati na put onima koji žele da odu, ako imaju ispravnu dokumentaciju, rekao je portparol za BBC.
Šahin je rekao je da bi ljudi i dalje mogli da odlaze komercijalnim letovima posle isteka roka za odlazak stranih trupa do 31. avgusta.
„Nećemo ih ometati ako imaju pasoš – mogu da idu komercijalnim letovima u bilo koje vreme.
„Želimo da ostanu u zemlji, ali ako nameravaju da idu, mogu… ako imaju odgovarajuća dokumenta“.
Ali naglasio je da će biti „posledica“ ako strane snage ostanu posle 31. avgusta.
Nije detaljno objasnio šta bi to značilo, rekavši samo da će o tome odlučiti rukovodstvo talibana.
Prethodno su talibani poručili da neće progoniti ljude koji su sarađivali sa zapadnim trupama, a žene će uživati prava „u skladu sa šerijatskim zakonima“.
Međutim, u obaveštajnom dokumentu Ujedinjenih nacija u koji je BBC imao uvid, navedeno je da su talibani pojačali potragu za onima koji su sarađivali sa snagama NATO i dosadašnjom avganistanskom vladom.
U drugom izveštaju organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel tvrdi se da su talibani nedavno masakrirali i brutalno mučili nekoliko pripadnika hazarske manjine u Avganistanu.
- Gde mogu da odu izbeglice iz Avganistana
- Očekuje li Srbiju i Balkan novi talas izbeglica iz Avganistana
Šta se dešava na aerodromu u Kabulu
BBC dopisnik Sekunder Kermani
Kontingent vojnika iz sada poražene avganistanske vojske pomaže američkim snagama u čuvanju nekih kapija na aerodromu u Kabulu.
Stalno ispaljuju hice u vazduh iznad glava stotina ljudi koji se guraju oko njih, a povremeno ih tuku gumenim crevima.
Gde god da odem, oko mene se okupljaju desetine očajnih ljudi koji pokušavaju da mi pokažu dokumente koje su poneli sa sobom.
Mnogi su sarađivali sa stranim trupama ili ambasadama, ali je vrlo mali broj njih zapravo dobio dozvolu da se ukrca na let za evakuaciju.
Nadaju se da će im nekim čudom biti dozvoljeno da uđu na aerodrom, iako to ne deluje verovatno.
Gužva otežava onima koji su primili mejl sa porukom da se pojave ovde da dođu do odredišta.
Razgovarao sam sa jednim bivšim savetnikom za bezbednost koji je dobio američku vizu, ali se bori da sa mladom porodicom prođe do kapije.
Nije li opasnije pokušati napustiti zemlju nego ostati?
„Nemamo izbora“, odgovara on.
Talibani šalju vojnike ka Panjširskoj dolini
Stotine talibana uputilo se ka Panjširskoj dolini, jednoj od retkih preostalih teritorija koju kontroloišu predstavnici pokreta otpora, prenosi novinska agencija Frans Pres, pozivajući se na Tviter nalog talibana.
U tvitu piše da su lokalne vlasti odbile da predaju vlast talibanima mirnim putem.
Ahmad Masud, vođa pobunjenika u Panjširskoj dolini i sin legendarnog Amhada Šaha Masuda koji je takođe imao bazu u tom mestu, rekao je za Rojters da on ne želi da uđe u građanski rat, već poziva talibane na toleranciju i pregovore o podeli vlasti.
„Težimo miru i pregovorima pre nego bilo kakvom ratu i sukobima“, rekao je Masud.
Iz grupe pripadnika pokreta otpora koja se bori protiv talibana kažu da u njihovim redovima ima na hiljade ljudi koji su spremni za borbu.
Ali Nazari, jedan od predstavnika Nacionalnog fronta otpora Avganistana, rekao je za BBC da se hiljade vojnika okuplja u regionu.
„Nacionalni front otpora Avganistana veruje da je za dugoročan mir potrebno pozabaviti se temeljnije problemima koje Avganistan ima.
„Ne možemo da nastavimo da živimo po istom obrascu koji smo imali poslednjih 40 godina ili 100 godina u ovoj zemlji.
„Najveći problem je centralizovani politički sistem u zemlji“, rekao je Nazari.
Nazari napominje da oni neće prihvatiti nijedan vid agresije.
Ahmad Šah Masud bio je moćni komandant koji je vodio pripadnike pokreta otpora protiv Sovjetskog Saveza, a potom i protiv vojnog krila avganistanske vlade.
Pošto su talibani preuzeli kontrolu bio je glavni komandant opozicije protiv njihove vladavine, sve do njegove smrti 2001. godine.
Ljudi iz Panjširskog regiona, posebno iz Panjširske doline, poznati su kao borci, prvo protiv sovjetskih snaga, a potom i tokom sovjetsko-avganistanskog rata od 1979. do 1989. godine, a onda i protiv talibana devedesetih godina.
- Zašto žene u Avganistanu ne veruju talibanima
- Avganistan: „Ne mogu samo da ostavim sve te žene i odem“
- Avganistan: Šta je šerijatsko pravo
Evakuisani Avganistanci u Velikoj Britaniji: ‘Imali smo sreće‘
Britanske trupe nastavljaju sa spašavanjem njihovih državljana i Avganistanaca koji mogu da uđu u tu zemlju.
Ovo je priča Pejmane Asad koja se domogla Velike Britanije.
Pejmana je došla u Veliku Britaniju kada je imala tri godine.
Sada ima 30 i radi u Londonu.
Bila je u Kabulu u poseti porodici kada su talibani započeli ofanzivu.
Kada je primila poziv britanske ambasade da će biti evakuisana, odmah je krenula na aerodrom.
Međutim, putevi su bili blokirani, a ona je morala da trči po putu zakrčenom saobraćajem.
„Sa zadnjeg sedišta sam videla da stotine i stotine ljudi trči ili hoda ka aerodromu.
„Izlazili su iz kola i trčali ka aerodromu“, navodi.
„Svi vlasnici okolnih prodavnica izašli su da posmatraju paniku, haos i strah svih koji su trčali.
„Dok sam trčala, jedan od njih je uperio prst u mene i rekao – ako te talibani stignu, ubiće te.
„Bolje bi ti bilo da kreneš da trčiš brže“, kaže.
Kada je došla na dogovoreno mesto sastanka, rečeno joj je da je zakasnila.
Zvaničnici su već otišli.
„Samo sam stajala na ulici – imala sam tri odsto baterije, pomislila sam na to šta će se dogoditi ako mi se telefon ugasi a ja stojim ovde, dok niko iz ambasade nije tu.
„Za to vreme talibali hitaju ka ovoj oblasti, moram da se sklonim na neko bezbedno mesto – moram da uđem negde unutra“, priseća se.
Jedna avganistanska porodica primila ju je u dom i dala da napuni telefon – koji je potom iskoristila da pozove London.
„Porodica je bila veoma ljubazna, odvezli su me nazad na mesto okupljanja, a kada sam stigla, videla sam da je tamo britanska vojska“, navodi.
„U momentu kad smo ugledali jedni druge, osetila sam se mnogo bezbednije.“
- Zašto žene u Avganistanu ne veruju talibanima
- Avganistan: „Ne mogu samo da ostavim sve te žene i odem“
- „Pod vlašću talibana, biti žena je jednako smrti, one dišu, ali su mrtve“
Kako bi mogla da izgleda nova talibanska vlada
U avganistanskoj prestonici je i jedan od vrhovnih vođa, Abdulah Gani Baradar.
Barabar se sastaje sa „liderima džihada i političarima kako bi se oformila sveobuhvatna vlada“, rekao je jedan od talibanskih zvaničnika za agenciju AFP.
Veruje se da Barabaru može pripasti jedna od najviših funkcija u novoj talibanskoj vladi.
Piše: Lajs Duset, BBC Njuz
Sada počinje težak deo.
Talibani, poznati devedesetih godina prošlog veka po okrutnom načinu vladavine, čiju su vlast tada priznavale samo tri države, znaju da ovog puta stvari moraju postaviti drugačije.
Dolazak Abdula Baradera u Kabul, posle konsultacija koje je vodio u gradu Kandaharu na jugu zemlje, novi je korak u procesu pravljenja vlade.
Dali su obećanja o „vladavini koja neće biti isključiva“.
Međutim, nije bilo naznaka da je ovo obećanje išta više od poziva ljudima da se priključe islamskom sistemu kome će dominirati talibani.
Bivši predsednik Avganistana Hamid Karzaji i Abdulah Abdulah, koalicioni partner poslednjeg avganistanskog predsednika Ašrafa Ganija, i dalje su u Kabulu i razgovaraju sa talibanskim liderima.
Fotografija koje su podelili na društvenim mrežama, na kojima se vide devojke i žene, način je da pošalju poruku i uverenje da su stvari pod kontrolom.
Amnesti internešenel: Brutalno ubistvo devetorice pripadnika zajednice Hazari
Pozivajući se na izjave svedoka, organizacija Amnesti internešenel objavila je da su talibani početkom jula u provinciji Gazni masakrirali i brutalno mučili devet pripadnika hazarske manjine.
Amnesti je saopštio da je to „užasan podsetnik“ na vladavinu talibana iako su od preuzimanja Kabula pokušavali da pokažu drugačije, umerenije lice.
Zajednica Hazara treća je po veličini etnička grupa u Avganistanu.
Oni uglavnom praktikuju šiitski islam i suočavali su se sa dugotrajnom diskriminacijom i progonom u pretežno sunitskim Avganistanu i Pakistanu.
Talibani u Avganistanu: Povratak brutalnog režima ili spremnost na kompromis:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
