Amerikanaci i saveznici pokušavaju da do 31. avgusta izvuku što više ljudi iz Avganistana posle talibanskog preuzimanja vlasti 15. avgusta, od kada je zemlju napustilo 82.300 stranaca, ali i Avganistanaca koji su radili za međunarodne trupe.
Još oko 10.000 ljudi čeka na evakuaciju ispred međunarodnog aerodroma u Kabulu, a talibani poručuju Avganistancima da neće biti dozvoljeno prebacivanje američkih dolara i vrednih predmeta u inostranstvo.
Prema podacima Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih pitanja (UNOCHA) u Avganistanu, više od 400.000 ljudi registrovano je kao raseljeno od početka maja, a blizu 60 odsto Avganistanaca koji su ove godine bili primorani da napuste domove su deca.
Ukupno je do sada ove godine raseljeno skoro 550.000 Avganistanaca.
- Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
- Protivnici talibana poručuju da su spremni za borbu
- I rat ima pravila koja bi morala da se poštuju
Turska ovoga puta neće podneti teret izbegličke krize kao posle rata u Siriji, već to mora da bude obaveza i Evropske unije i zapadnih zemalja, rekao je Ilnur Čevik, savetnik turskog predsednika Redžepa Erdogana.
„Nećemo pustiti sve kao u slučaju Sirije – međunarodna zajednica mora da pomogne, ovo nije samo problem Turske“, istakao je on u izjavi za BBC Radio 4.
Američki predsednik Džozef Bajden rekao je ranije da neće biti produžen rok za evakuaciju ljudi iz Avganistana posle 31. avgusta, ali da su SAD na korak da do tog datuma završe posao.
Rekao je i da zadržavanje američkih trupa i posle tog datuma povećava rizik od napada pripadnika Islamske države u Avganistanu.
Kina razgovara sa talibanima
Kineski predsednik Si Đinping poručio je posle sastanka sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom da Kina poštuje „suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Avganistana“.
Peking će nastaviti da se suzdržava od mešanja u unutrašnje poslove te zemlje, preneli su kineski mediji bliski vladi.
Kina je ponovila ponudu da pomogne procesu obnove mira i rekonstrukcije u Avganistanu posle „lakih i delotvornih“ razgovora sa delegacijom talibana, dodaje se u izveštajima.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je prošle nedelje da je „brzopleto“ američko povlačenje iz Avganistana izazvalo „ozbiljan negativni uticaj“.
Kineski interesi su u opasnosti otkako su talibani preuzeli vlast. Kineske kompanije potpisale su ugovore vredne više stotina miliona dolara za kopanje i izvlačenje rude i nafte u Avganistanu.
Talibani se suočavaju sa manjkom sredstava
Centralna banka Avganistana poseduje oko devet milijardi dolara u rezervama, a veći deo tog novca se čuva u Americi.
Sjedinjene Američke Države su zabranile talibanima da podižu novac sa tih računa.
Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF) su takođe blokirali račune Centralne banke Avganistana.
Kako je priliv novca u zemlju zaustavljen, talibani su poručili stanovništvu ove zemlje da neće biti dozvoljeno prebacivanje američkih dolara i vrednih predmeta u inostranstvo.
Oni koji budu uhvaćeni u takvim radnjama biće gonjeni pred sudovima i biće im oduzet novac i vredne stvari koje su nameravali da izvuku iz zemlje, rekao je portparol talibana u izjavi za avganistansku novinsku agenciju Islamik pres.
Šta je rekao Bajden o evakuaciji?
„Što pre završimo evakuaciju, to bolje“, rekao je Bajden posle sastanka lidera najmoćnijih svetskih zemalja Grupe 7 (G7).
Neki američki vojnici su već povučeni, prenose američki mediji – iako evakuacija nije završena.
Svetska banka je obustavila finansiranje projekata u Avganistan zbog zabrinutosti kako bi dolazak talibana na vlast uticalo na razvojne projekte u zemlji, posebno za žene.
Jedinice američke vojske još kontrolišu aerodrom u Kabulu, sa koga je do sada evakuisano oko 80.000 ljudi, među njima i Avganistanaca koji su radili za strane trupe, otkako su talibani u munjevitoj ofanzivi preuzeli kontrolu nad bezmalo čitavom zemljom.
Aerodrom obezbeđuje blizu 6.000 američkih vojnika i još oko 1.000 britanskih.
Today with @RepMeijer I visited Kabul airport to conduct oversight on the evacuation.
Witnessing our young Marines and soldiers at the gates, navigating a confluence of humanity as raw and visceral as the world has ever seen, was indescribable. pic.twitter.com/bWGQh1iw2c
— Seth Moulton (@sethmoulton) August 25, 2021
Ekstremistička grupa se usprotivila bilo kakvom produženju roka za evakuaciju.
Bajden je rekao i da su talibani „preduzeli korake da pomognu da se naši ljudi izvuku“, dodajući da će međunarodna zajednica suditi o talibanima prema njihovim postupcima.
„Niko od nas neće verovati talibanima na reč“, dodao je on.
- Gde mogu da odu izbeglice iz Avganistana
- Uticaj debakla u Avganistanu na saveznike i rivale Amerike
- Ko su talibani
Poruke talibana
Talibani pozivaju sunarodnike da odustanu od odlaska i odlučni su da ne dozvole da rok za evakuaciju bude produžen posle 31. avgusta, jer bi to značilo kršenje dogovora sa Amerikancim.
Ženama se savetuje da za sada ostanu kod kuće zbog sopstvene bezbednosti, poručio je prethodno Zabihula Mudžahid, predstavnik za štampu talibana.
Mnogi Avganistanci, posebno oni koji su radili sa stranim snagama, žive u strahu od odmazde grupe koja je nametnula oštru verziju islamskog zakona dok je bila na vlasti od 1996. do 2001. godine.
Iako nije postignut dogovor Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Francuske, Kanade, Italije, Japana i Evropske unije oko produžetka roka evakuacije iz Avganistana, njihovi predstavnici su pozvali talibane da dozvole bezbedan odlazak iz zemlje strancima i domaćem stanovništvu i posle 31. avgusta.
„Nastavićemo da radimo na spašavanju onoliko ljudi koliko je moguće i da vršimo pritisak na talibane da omoguće ljudima da bezbedno odu iz Avganistana“, rekao je kanadski premijer Džastin Trudo posle sastanka lidera grupe najmoćnijih zemalja sveta u Londonu.
„Naše obaveze u Avganistanu ne prestaju sa istekom roka evakuacije – naši avioni će evakuisati ljude dok god to uslovi dozvoljavaju“.
Zapadne sile će insistirati da se ova islamistička militantna grupa bori protiv terorizma i prekine sve veze sa terorističkim grupama, rekli su izvori iz kancelarije francuskog predsednika Emanuela Makrona za Rojtersu.
Saradnja sa ostalim svetskim silama, članicama Grupe 20 (G20) u kojoj su i Rusija, Kina i Indija, mogla da bude korisna za rešavanje situacije u Avganistanu, rekao je predsednik Italije Mario Dragi.
Trudo je dodao da Kanada mora da učini sve što je u njenoj moći da zaštiti ljudska prava u toj zemlji.
Iz Ujedinjenih nacija su upozorili na kršenje ljudskih prava od kada su talibani preuzeli vlast u zemlji.
Izveštaji u kojima se govori da talibani vrše pogubljenja neistomišljenika su „verodostojni“, rekla je Mišel Bačelet, visoka predstavnica Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Prijavljeni su i drugi slučajevi kršenja ljudskih prava – od strogih pravila koje se odnose na žene, do regrutovanja dece koje vrše talibani, dodala je ona.
Uskraćivanjem prava ženama talibani prešli „osnovnu crvenu liniju“ i pozvala članice UN da oforme nadzorno telo koje će pratiti razvoj situacije na ovom polju, upozorila je Bačelet.
Izaslanik Kine u UN rekao je da bi američka vojska i međunarodne snage trebalo da snose odgovornost za kršenja ljudskih prava tokom prethodnih 20 godina koliko su proveli u Avganistanu.
- Zašto žene u Avganistanu ne veruju talibanima
- Avganistan: „Ne mogu samo da ostavim sve te žene i odem“
- Avganistan: Šta je šerijatsko pravo
Avganistanske izbeglice zaglavljene na beloruskoj granici sa Poljskom
Više od 20 ljudi, uglavnom Avganistanaca, zaglavljeno je na beloruskoj granici sa Poljskom više od nedelju dana, u, kako se tvrdi, očiglednom pokušaju Belorusije da gurne migrante u susedne zemlje EU.
Savet Evrope i agencija UN za izbeglice (UNHCR) pozvali su Poljsku da im pomogne.
Savet Evrope kaže da bi Poljska trebalo da preduzme hitne mere kako bi zaštitila tu grupu, a UNHCR je apelovao na Varšavu da im dozvoli da zatraže azil.
Poljska je već poslala šatore, ćebad i krevete, ali Belorusija je odbila ponudu.
Došlo je do talasa Iračana i Avganistanaca koji su išli preko Belorusije do granica sa Litvanijom, Letonijom i Poljskom.
Poljski premijer Mateusz Moraviecki kaže da Belorusija pokušava da stvori „panevropsku migracijsku krizu“.
BBC-jev Adam Iston iz Varšave kaže da je to pitanje odvojeno od operacije Poljske za izlačenje ljudi sa aerodroma u Kabulu.
Poljska je poslala vojne avione da evakuiše više od 750 Avganistanaca, od kojih su mnogi poslednjih godina radili sa poljskom ambasadom i vojskom.
Banke ponovo otvorene u Kabulu, ali je podizanje novca ograničeno
Banke u glavnom gradu Avganistana ponovo su otvorene prvi put od preuzimanja talibana 15. avgusta – ali mnogi ljudi i dalje imaju poteškoća da dođu do ušteđevina.
Banka Kabul je počela da opslužuje klijente, ali ne izdaje velike svote novca.
Iako su druge banke otvorene, kažu da nisu mogle da dozvole povlačenje novca sa računa ljudi zbog nedostatka gotovine iz avganistanske centralne banke.
#Banks open in #Kabul today after more than ten days. #Taliban lining people up with sticks. pic.twitter.com/ZyEnSOvNar
— Obaidullah Baheer (@ObaidullaBaheer) August 25, 2021
Zatvaranje banaka pogoršalo je druga pitanja u Kabulu poslednjih nedelja: cene osnovnih prehrambenih proizvoda su porasle.
U međuvremenu, kompanija za prenos novca Vestern Union – koja omogućava ljudima da primaju novac iz inostranstva – obustavila je usluge pre nedelju dana.
Talibani u Avganistanu: Povratak brutalnog režima ili spremnost na kompromis:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
