Broj žrtava napada bombaša-samoubice na aerodromu u Kabulu se, prema informacijama do kojih je došao BBC, popeo se na 170, a iz Pentagona upozoravaju na moguće nove oružane akcije dok se bliži krajnji rok za evakuaciju.
Odgovornost za napad je preuzelo regionalno krilo militantne islamističke grupa Islamska država, ISIS-K, a potom je je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvao međunarodnu zajednicu da krivce privede pravdi.
Američki predsednik Džozef Bajden, je prethodno je upozorio da će ubice biti gonjene i kažnjene.
Više od 111.000 ljudi prebačeno je avionima iz Kabula u druge zemlje tokom prethodnih 10 dana, ali ima još mnogo onih koji čekaju da budu evakuisani.
Prema ranijem dogovoru SAD i talibana, evakuacija ljudi treba da bude završena do 31. avgusta.
- Kriza u Avganistanu: Šta je ISIS-K
- Rat u Avganistanu: Kako Zapad može da se bori protiv terorizma posle povlačenja
- Šta je „Islamska država“?
- Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
Jedan zdravstveni zvaničnik rekao je BBC-ju da je broj žrtava napada skočio sa 90 na 170.
Novi broj žrtava nije potvrđen iz drugih izvora, ali nekoliko drugih medija pominje istu cifru. BBC i dalje pokušava da potvrdi ovaj broj.
Ranjeno je najmanje 150 ljudi, rekao je ovaj zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.
Većina žrtava su avganistanski civili, a među njima ima i dece.
Poginulo je i 13 američkih vojnika, dva britanska državljana i dete jednog od njih su takođe izgubili život u napadu u Kabulu.
Talibani, koji su pre 10 dana preuzeli kontrolu nad avganistanskom prestonicom i gotovo celom zemljom, negiraju da i među njihovim pripadnicima ima žrtava
Iako je jedan talibanski predstavnik ranije rekao da je nastradalo i 28 pripadnika te grupe, portparol Zabihulah Mudžahid je za BBC negira ove informacije.
Snimci posle napada u Kabulu:
Ko je preuzeo odgovornost za napad
Pripadnici grupe Islamska država Horasan provincije ili IS-K.
Iako postoji periferna veza između ekstremista Islamske države (IS) i talibana, postoje i velike razlike, a IS će predstavljati veliki bezbednosni izazov za dolazeću avganistansku vladu, kaže BBC dopisnik za bezbednost Frank Gardner.
IS optužuje talibane da su napustili džihad, a razočarani pripadnici avganistanskih talibana prešli su u ekstremističku grupu.
Ekstremisti Islamske države takođe su okrivljeni za neke od najgorih zločina u poslednjih nekoliko godina, ciljajući škole za devojčice, bolnice, pa čak i na porodilište gde su navodno ubili trudnice i medicinske sestre.
Za razliku od talibana, čiji je interes ograničen na Avganistan, IS-K je deo globalne mreže Islamske države koja nastoji da izvede napade na zapadne, međunarodne i humanitarne ciljeve gdegod može
Iz Pentagona su poručili da IS-K predstavlja ozbiljnu terorističku pretnju, ali da neće dozvoliti da se ponove napadi na SAD poput 11. septembra 2001. godine.
‘Video sam sudnji dan‘
Portparol Zabihulah Mudžahid je za BBC trekao da talibani nisu „pretrpeli nikakve žrtve.“
„Incident se dogodio u oblasti koju kontrolišu američke snage“, rekao je on.
Jedan od Avganistanaca, koji je bio među hiljadama okupljenih ispred aerodroma u Kabulu kada je eksplodirala bomba, kaže da je imao osećaj kao da mu je nestalo tlo pod nogama.
„Na trenutak sam pomislio da su mi bubne opne pukle i da sam izgubio sluh.
„Video sam tela i delove tela kako lete kroz vazduh poput tornada koji nosi plastične kese“, navodi.
„Video sam sudnji dan“, navodi.
‘Kako bilo ko može da veruje talibanima‘
Upitan zašto bi SAD trebalo uopšte da obraćaju pažnju šta talibani žele pošto nije uspostavljena legalno priznata vlada, državni sekretar Entoni Blinken je novinarima odgovorio:
„Hteli mi to ili ne, talibani u velikoj meri kontrolišu državu, svakako kontrolišu grad Kabul. I bilo je važno raditi s njima kako bi pokušali da olakšaju i obezbede odlazak svih onih koji žele da odu“.
- Rat u Avganistanu: Kako Zapad može da se bori protiv terorizma posle povlačenja
- Očekuje li Srbiju i Balkan novi talas izbeglica iz Avganistana
- Fotografija o kojoj se priča: Koliko je ljudi prevezao američki avion iz Kabula
Američki stručnjak za borbu protiv terorizma Nejtan Sejls kaže da američki vojnici moraju odmah da preuzeti kontrolu nad područjem oko aerodroma u Kabulu kako bi sprečili novi napad tokom procesa evakuacije.
„Jednostavno je neprihvatljivo da SAD ili bilo koja civilizovana zemlja veruju talibanima da će obezbediti sigurnost“, rekao je ambasador Sejls, bivši specijalni izaslanik u globalnoj koaliciji za poraz Islamske države pod predsednikom Donaldom Trampom, za BBC.
On je rekao da Bajden mora da ispuni obećanje da će uhvatiti odgovorne za napad i pozvao je američku vladu da preispita planove da napusti Avganistan do 31. avgusta.
„Moramo da zadržimo vojno prisustvo na terenu onoliko koliko je potrebno da se evakuiše svaki Amerikanac koji će se, ako ga ostave, pojavljivati na video snimcima kao talac, kao i avganistanski saveznici koji veruju u Ameriku i stavljaju živote na kocku“.
Šta se do sada zna o napadima
U poruci objavljenoj na kanalu Islamske države na aplikaciji Telegram piše da je bombaš samoubica, čiji je identitet objavljen, detonirao prsluk sa eksplozivom među grupom Avganistanaca i američkih vojnika koji obezbeđuju ulaz na aerodrom u Kabulu.
Iz Pentagona su demantovali da je bilo dve eksplozije – utvrđeno je da je u pitanju bila samo jedna.
Jedan od očevidaca rekao je u izjavi za BBC da je eksplozija bila „veoma snažna“ i da je u blizini bilo najmanje 400 ili 500 ljudi, među kojima i strani vojnici.
„Na kolicima smo prebacivali ranjene, odeća mi je prekrivena krvlju“, rekao je ovaj svedok.
„Izgledalo je kao sudnji dan, ranjenici su bili svuda okolo. Videli smo ljude koji beže krvavih glava i tela“, prepričao je novinarima Skaj Njuza prevodilac koji je radio za britanske snage u Avganistanu i sa suprugom čekao na aerodromu da bude evakuisan.
Koliko je stranaca još u Avganistanu
U Avganistanu ima još oko 1.500 američkih državljana.
Velika Britanija je saopštila da je oko 400 ljudi još u zemlji.
Nije jasno da li još ima francuskih državljana, ali Francuska je rekla da očekuje da će letove za evakuaciju završiti do petka uveče.
Osim Francuske, i Belgija, Holandija, Danska i Španija objavile su da završavaju evakuacije iz Kabula.
Prema podacima Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih pitanja (UNOCHA) u Avganistanu, više od 400.000 ljudi registrovano je kao raseljeno od početka maja, a blizu 60 odsto Avganistanaca koji su ove godine bili primorani da napuste domove su deca.
Ukupno je do sada ove godine raseljeno skoro 550.000 Avganistanaca.
Turska pregovara sa talibanima o kontroli aerodroma u Kabulu
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da njegova vlada vodi direktne razgovore sa talibanima o pomoći u upravljanju aerodromom Kabul posle odlaska međunarodnih snaga krajem ovog meseca.
Pitanje kako se upravlja i obezbeđuje aerodrom u Kabulu je ključno za budućnost zemlje; SAD su već rekle da mora da funkcioniše kako bi Avganistan imao bar neku vezu sa svetom.
Turska je članica NATO i bila je deo snaga alijanse u Avganistanu.
Učestvovala je u obezbeđivanju aerodroma u poslednjih šest godina.
- Gde mogu da odu izbeglice iz Avganistana
- Uticaj debakla u Avganistanu na saveznike i rivale Amerike
- Ko su talibani
Kako se spasila mlada gradonačelnica avganistanskog grada
Pad Kabula u ruke talibane bio je trenutak slutnje za 29-godišnju Zarifu Gafari, jednu od prvih žena gradonačelnica u Avganistanu
Dok su talibanski borci dolazili u avganistansku prestonicu, shvatila je da joj je život u velikoj opasnosti.
Nekoliko dana kasnije, sa porodicom je pobegla u Nemačku, a priču o dramatičnom bekstvu ispričala je za BBC.
Gafari je postala je istaknuta javna funkcionerka i glas ženskih prava.
To joj je, smatrala je, bila otežavajuća okolnost po dolasku talibana, ozloglašenih zbog ograničavanju uloge žena u skladu sa njihovim strogim tumačenjem islama.
„Moj glas ima moć koju nema oružje“, rekla je
Zabrinutost za njenu bezbednost ubrzo se pokazala kao prava, jer su se talibani pojavili u njenoj kući i, kako objašnjava, pretukli njenog telohranitelja.
Preživela je nekoliko pokušaja ubistava od 2018. godine, kada je sa 26 godina postala gradonačelnica Maidan Šara, konzervativnog grada u kome talibani imaju široku podršku.
Neprijateljstvo je kulminiralo ubistvom njenog oca krajem prošle godine.
Bio je visoki pripadnik avganistanske vojske.
Kada su sredinom avgusta talibani došli na vlast, Gafari je shvatila da je došlo vreme za napuštanje zemlje.
Tri dana posle talibanskog ulaska u Kabul, ona je organizovala odlazak do aerodroma u Kabulu.
Tokom putovanja, krila se u prostoru za noge u automobilu, saginjući se svaki put kad bi prošli kroz talibanski kontrolni punkt.
„Kad smo stigli do aerodromske kapije, svuda su bili talibanski borci“, rekla je ona.
Na aerodromu im je turski ambasador u Kabulu pomogao da se ukrcaju na let za Istanbul, a odatle.
Odatle su odleteli dalje u Nemačku.
„Kad sam izgubila oca, [mislila sam da se] više nikada u životu neću osećati isto“, rekla je.
„Ali kada sam se ukrcala u avion kojim sam napustila moju zemlju, bilo je bolnije nego izgubiti oca.“
Ona ne veruje talibanima, posebno njihovim tvrdnjama da će žene biti ravnopravne.
Kada su poslednji put bili na vlasti pre 2001. godine, talibani su nametnuli ultrakonzervativnu verziju islamskog zakona, kojom su opravdali zabranu ženama da idu u školu ili na posao.
Prošle nedelje je Mudžahid rekao je da će žene „biti veoma aktivne u društvu, ali u okvirima islama“.
Ali Gafari je skeptična: „Njihove reči se nikada ne poklapaju sa njihovim postupcima.“
Nada se da će se jednog dana vratiti u Avganistan, kada to bude bezbedno.
- Zašto žene u Avganistanu ne veruju talibanima
- Avganistan: „Ne mogu samo da ostavim sve te žene i odem“
- Avganistan: Šta je šerijatsko pravo
Talibani: Muzika će biti zabranjena
Muzika neće biti dozvoljena pod novom talibanskom vladavinom, rekao je portparol islamske ekstremističke grupe za Njujork tajms.
„Muzika zabranjena u islamu… ali se nadamo da možemo ubediti ljude da ne rade takve stvari, umesto da ih na to primoravamo“, rekao je Mudžahid
za Tajms.
Studenti i profesori Avganistanskog nacionalnog muzičkog instituta zabrinuti su za bezbednost, nakon što su se vrata ove ustanove zatvorila.
Osnivač dr Ahmad Sarmast rekao je za BBC da su neki studenti vratili instrumente u školu kada su talibani preuzeli grad, zbog straha da ih drže kod kuće.
Tokom vlasti talibana 1990-ih, većina muzike, televizijskog i bioskopskog programa bila je strogo zabranjena, a kršenje pravila moglo je da dovede u ozbiljne probleme.
Pošto su talibani smenjeni sa vlasti, muzička scena u zemlji je procvetala – održani su koncerti i festivali, a pokrenut je i proslavljen Avganistanski nacionalni muzički institut. u.
Mudžahid je takođe rekao Njujork tajmsu da je briga za bezbednost žena „neosnovane“.
Rekao je da žene neće morati ostati u kućama ili da uvek pokrivaju lice, te da se zahtev da žene budu u pratnji muškarca primenjuje samo na putovanja od tri dana ili duže.
Rekao je i da će žene moći da se vrate dnevnim rutinama.
„Zabrinuti smo da bi neki naši borci koje su novi i koji još nisu dobro obučeni mogli da naškode ženama i da ih zlostavljaju“, rekao je Mudžahid.
Iz Ujedinjenih nacija su prethodno upozorili na kršenje ljudskih prava od kada su talibani preuzeli vlast u zemlji.
Izveštaji da talibani vrše pogubljenja neistomišljenika su „verodostojni“, rekla je Mišel Bačelet, visoka predstavnica Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Izaslanik Kine u UN rekao je da bi američka vojska i međunarodne snage trebalo da snose odgovornost za kršenja ljudskih prava tokom prethodnih 20 godina koliko su proveli u Avganistanu.
Kako je izgledao Kabul nakon napada bombaša-samoubice:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
