Avganistan: U napadu drona američke vojske u Kabulu poginulo šestoro dece, tvrdi porodica

U napadu drona američke vojske na bombaša samoubicu stradalo je desetoro članova jedne porodice među kojima i šestoro dece, rekli su preživeli rođaci za BBC.

Oni su poginuli u nedelju kada je projektilom iz drona pogođen automobil koji je bio parkiran ispred njihove kuće.

Američka vojska saopštila je da je meta napada bilo vozilo u kojem se nalazio najmanje jedan čovek povezan sa avganistanskim ogranskom Islamske države.

Ipak, i u saopštenju američke vojske navedeno je da postoji mogućnost da su u eksplozijama posle napada dronom stradali ljudi.

Neki od ubijenih su prethodno radili za međunarodne organizacije i imali su američke vize.

Evakuacija sa aerodroma u Kabulu ulazi u poslednju fazu koju su američki zvaničnici opisali kao „najopasniju do sada“

Talibani poručuju da su spremni da preuzmu aerodrom čim istekne rok koji su postavili za evakuaciju, 31. avgusta.

„Čekamo da nam Amerikanci daju znak da bismo preuzeli potpunu kontrolu“, rekao je predstavnik talibana za agenciju Rojters.

Više od 117.000 ljudi prebačeno je avionima iz Kabula u druge zemlje tokom prethodnih 12 dana.

• Kriza u Avganistanu: Šta je ISIS-K
• Rat u Avganistanu: Kako Zapad može da se bori protiv terorizma posle povlačenja
• Šta je „Islamska država“?
• Odakle talibanima novac

Šta se desilo u napadu dronom?

Američka centralna komanda saopštila je da istražuje izveštaje o incidentu.

U saopštenju se navodi da je posle udara bespilotne letelice bilo nekoliko „značajnih i snažnih naknadnih eksplozija“.

Rečeno je da su eksplozije ukazivale na to da je „unutra bila velika količina eksplozivnog materijala, što je moglo uzrokovati dodatne žrtve“.

Ranije u nedelju je već došlo do jedne eksplozije blizu aerodroma kada je na obližnju kuću pala granata, ali se još ne zna je li povezana sa američkim napadom bespilotnom letelicom.

Bela kuća je saopštila da je predsednik Džo Bajden upoznat sa raketnim napadom.

„On je još jednom potvrdio naredbu da komandanti udvostruče napore da i da učine sve što je potrebno da zaštite naše snage na terenu“, rekla je sekretarka Bele kuće Džen Psaki.

Državni sekretar Džejk Salivan naveo je da će SAD nastaviti sa ovakvim akcijama, posle napada bombaša-samoubice iz redova ekstremista na aerodromu u Kabulu u četvrtak, kada je stradalo oko 170 ljudi.

„Predsednik Džozef Bajden ne namerava da pokrene novi rat u Avganistanu“, naveo je.

Američka vojska je u subotu u vazdušnoj akciji dronom ubila dva pripadnika ISIS-K za koje tvrde da su bili organizatori i izvođači napada koje ova grupa sprovodi.

„Nastavićemo da lovimo svaku osobu umešanu u ovaj gnusni napad, platiće za to“, rekao je Bajden,

‘Ostavljeni smo da umremo’

U subotu je poleteo poslednji civilni avion iz Kabula za Veliku Britaniju, iako je u Avganistanu ostalo između 100 i 150 Britanaca, ali i između 800 i 1.100 Avganistanaca koji su sarađivali sa zapadnim silama.

Velika Britanija je prethodno evakuisala skoro 15.000 ljudi.

Poslednjim letom za Veliku Britaniju završena je dvadesetogodišnja misija ove zemlje u Avganistanu.

Kabul je, osim poslednjih vojnika, napustio i ambasador Velike Britanije u Avganistanu,

Britanski premijer Boris Džonson i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarali su o budućoj politici prema Avganistanom koji sada predvode talibani.

Džonson je istakao da priznanje talibanske vlasti mora da bude uslovljeno njihovom dozvolom za siguran prolaz onima koji žele da napuste zemlju, kao i poštovanjem ljudskih prava.

On je prethodno izjavio da oseća krivicu zbog onih koji su ostali u Avganistanu posle povlačenja britanskih snaga.

Rekao je da će „prevrnuti nebo i zemlju“ kako bi pomogao ljudima da napuste Kabul posle 31. avgusta.

Jedan od njih je prevodilac britanske vojske Šarif Karimi.

„Bojim se da će nas talibani naći i ubiti ako uskoro ne napustimo Avganistan“, rekao je.

Istu zabrinutost deli i jedan profesor engleskog.

„U zamenu za naše usluge Velikoj Britaniji, poklonili su nas talibanima“, navodi.

Rođena beba u avionu koji je prevozio izbeglice iz Avganistana

Na više od 9.000 metara, na putu ka Birmingemu, rođena je Hava.

Posada je pomogla njenoj mami Soman Nori da se porodi, pošto u avionu nije bilo doktora.

Njeni roditelji su evakuisani iz Kabula, a iz avio-kompanije su potvrdili da su i mama i beba zdrave.

Ko su ekstremisti

Odgovornost za napad bombaša samoubice u kojem su u četvrtak poginule i ranjene stotine ljudi, preuzeli su pripadnici grupe Islamska država Horasan provincije ili IS-K.

Iako postoji periferna veza između ekstremista Islamske države (ISIS) i talibana, postoje i velike razlike.

ISIS će predstavljati veliki bezbednosni izazov za dolazeću avganistansku vladu, kaže BBC dopisnik za bezbednost Frank Gardner.

Ekstremistička grupa optužuje talibane da su napustili džihad, a razočarani pripadnici avganistanskih talibana prešli su u redove ISIS-a.

• Zašto žene u Avganistanu ne veruju talibanima
• Avganistan: „Ne mogu samo da ostavim sve te žene i odem“
• Avganistan: Šta je šerijatsko pravo

Za razliku od talibana, čiji je interes ograničen na Avganistan, ISIS-K je deo globalne mreže Islamske države koja nastoji da izvede napade na zapadne, međunarodne i humanitarne ciljeve gdegod može

Iz Pentagona su poručili da ISIS-K predstavlja ozbiljnu terorističku pretnju, ali da neće dozvoliti da se ponove napadi na SAD poput 11. septembra 2001. godine.

Ekstremisti Islamske države su okrivljeni za neke od najgorih zločina u poslednjih nekoliko godina, ciljajući škole za devojčice, bolnice, pa čak i na porodilište gde su navodno ubili trudnice i medicinske sestre.

Na fotografijama, nedavno objavljenim na društvenim mrežama, vide se talibani kako se hvale američkim oružjem i vozilima, koje su zaplenjivali od avganistanske vojske prilikom zauzimanja gradova.

Na ovaj način su uspeli da pribave i letelice, a smatra se da je ovo možda i jedina ekstremistička grupa koja ima vazdušne snage.

Međutim, stručnjaci kažu da će upravljanje ovim letelicama i njihovo održavanje biti teško za talibane, zato što nemaju stručnjake.

Snimci posle napada u Kabulu:

‘Video sam sudnji dan‘

Jedan od Avganistanaca, koji je bio među hiljadama okupljenih ispred aerodroma u Kabulu kada je eksplodirala bomba, kaže da je imao osećaj kao da mu je nestalo tlo pod nogama.

„Na trenutak sam pomislio da su mi bubne opne pukle i da sam izgubio sluh.

„Video sam tela i delove tela kako lete kroz vazduh poput tornada koji nosi plastične kese“, navodi.

„Video sam sudnji dan“, navodi.

Jedna od 170 žrtava bio je dvadesetogodišnji američki vojnik.

Iako većina imena američkih poginulih vojnika nisu objavljena, njihovi članovi porodice dali su izjave za medije.

Stiv Nikou, otac dvadesetogodišnjeg vojnika naveo je da je u šoku.

„I dalje ne možemo da shvatimo šta se dogodilo.

„Moj sin je rođen iste godine kad je rat počeo, a život izgubio sa krajem rata“, kaže.

Koliko je stranaca još u Avganistanu

U Avganistanu ima još oko 1.000 američkih državljana.

Velika Britanija je saopštila da je oko 150 ljudi još u zemlji.

Osim Francuske, i Belgija, Holandija, Danska i Španija objavile su da završavaju evakuacije iz Kabula.

Prema podacima Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih pitanja (UNOCHA) u Avganistanu, više od 400.000 ljudi registrovano je kao raseljeno od početka maja, a blizu 60 odsto Avganistanaca koji su ove godine bili primorani da napuste domove su deca.

Ukupno je do sada ove godine raseljeno skoro 550.000 Avganistanaca.

Šta se dešava van gužve na aerodromu?

Od kako su talibani preuzeli vlasti, raste zabrinutost za ekonomsko stanje.

Vrednost tamošnje valute opada, a cene hrane rastu.

Agencija Rojters zabeležila je snimak protesta.

Desetine ljudi bune se protiv zatvaranja banki i menjačnica.

Ujedinjene nacija dodatno su upozorile da suša preti da ugrozi prihode više od sedam miliona ljudi koji se bave poljoprivredom i stočarstvom u Avganistanu.

• Gde mogu da odu izbeglice iz Avganistana
• Uticaj debakla u Avganistanu na saveznike i rivale Amerike
• Ko su talibani

Talibani: Muzika će biti zabranjena

Muzika neće biti dozvoljena pod novom talibanskom vladavinom, rekao je portparol islamske ekstremističke grupe za Njujork tajms.

„Muzika zabranjena u islamu… ali se nadamo da možemo ubediti ljude da ne rade takve stvari, umesto da ih na to primoravamo“, rekao je Mudžahidza Tajms.

Studenti i profesori Avganistanskog nacionalnog muzičkog instituta zabrinuti su za bezbednost, nakon što su se vrata ove ustanove zatvorila.

Osnivač dr Ahmad Sarmast rekao je za BBC da su neki studenti vratili instrumente u školu kada su talibani preuzeli grad, zbog straha da ih drže kod kuće.

Tokom vlasti talibana 1990-ih, većina muzike, televizijskog i bioskopskog programa bila je strogo zabranjena, a kršenje pravila moglo je da dovede u ozbiljne probleme.

Pošto su talibani smenjeni sa vlasti, muzička scena u zemlji je procvetala – održani su koncerti i festivali, a pokrenut je i proslavljen Avganistanski nacionalni muzički institut. u.

Mudžahid je takođe rekao Njujork tajmsu da je briga za bezbednost žena „neosnovane“.

Rekao je da žene neće morati ostati u kućama ili da uvek pokrivaju lice, te da se zahtev da žene budu u pratnji muškarca primenjuje samo na putovanja od tri dana ili duže.

Rekao je i da će žene moći da se vrate dnevnim rutinama.

„Zabrinuti smo da bi neki naši borci koje su novi i koji još nisu dobro obučeni mogli da naškode ženama i da ih zlostavljaju“, rekao je Mudžahid.

• Rat u Avganistanu: Kako Zapad može da se bori protiv terorizma posle povlačenja
• Očekuje li Srbiju i Balkan novi talas izbeglica iz Avganistana
• Fotografija o kojoj se priča: Koliko je ljudi prevezao američki avion iz Kabula

Talibani ipak poručuju ženama koje rade u zdravstvenom sektoru da se vrate na posao.

Kada je u pitanju obrazovanje, ministar prosvete najavio je da dečaci i devojčice od sada neće moći da idu zajedno u školu.

„Moraće da studiraju odvojeno po islamskom zakonu“, navodi se,

Iz Ujedinjenih nacija su prethodno upozorili na kršenje ljudskih prava od kada su talibani preuzeli vlast u zemlji.

Izveštaji da talibani vrše pogubljenja neistomišljenika su „verodostojni“, rekla je Mišel Bačelet, visoka predstavnica Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Izaslanik Kine u UN rekao je da bi američka vojska i međunarodne snage trebalo da snose odgovornost za kršenja ljudskih prava tokom prethodnih 20 godina koliko su proveli u Avganistanu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]