Dok Amerikanci i saveznici pokušavaju da do 31. avgusta izvuku što više ljudi iz Avganistana posle talibanskog preuzimanja vlasti 15. avgusta, mnoge zemlje kažu da postoji velika opasnost od terorističkog napada na aerodromu u Kabulu i upozorile su svoje građane da ne odlaze tamo.
Australija, SAD i Velika Britanija izdale su upozorenja vlastitim državljanima da ne idu na aerodrom u avganistanskoj prestonici, a onima koji su već oko aerodroma savetuje se da odmah napuste to područje.
Više od 82.000 ljudi prebačeno je avionima iz Kabula u druge zemlje nakon što su talibani preuzeli kontrolu pre 10 dana.
Iako rok za evakuaciju ističe 31. avgusta, pojedine zemlje koje su učestvovale u NATO misiji u Avganistanu u protekle dve decenije, saopštile su da će danas završiti operacije izvlačenja ljudi usled straha od mogućeg terorističkog napada na aerodrom u Kabulu.
Hiljade ljudi, među kojima su mnogi koji su godinama sarađivali sa savezničkim snagama, i dalje čekaju unutar i izvan aerodroma, nadajući se da će se izvući iz Avganistana jer ne veruju talibanima da neće biti odmazde.
- Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
- Protivnici talibana poručuju da su spremni za borbu
- I rat ima pravila koja bi morala da se poštuju
Upozorenja
Samo nekoliko sati pošto je američki Stejt department upozorio one koji čekaju pred kapijama aerodroma da „odmah napuste to područje“, slična upozorenja objavile su i vlade Velike Britanije i Australije.
„Postoji stalna i vrlo velika pretnja od terorističkog napada“, izjavila je australijska ministarka spoljnih poslova Maris Pejn.
Britansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da bi ljudi u Avganistanu trebalo da se klone aerodroma u Kabulu zbog „velike pretnje terorističkim napadom“.
U najnovijim smernicama, britansko ministarstvo je savetovalo sve koji se nalaze u blizini aerodroma da se premeste na bezbednu lokaciju i sačekaju dodatne preporuke.
Ministar oružanih snaga Velike Britanije Džejms Hipej kaže da je pretnja terorističkim napadom „vrlo verodostojna i ozbiljna“ i da je reč o informaciji iz obaveštajnog izveštaja.
Avganistan je do sada napustilo više od 82.000 ljudi, uglavnom stranaca, ali i Avganistanaca koji su radili za međunarodne trupe.
Još oko 10.000 ljudi čeka na evakuaciju ispred međunarodnog aerodroma u Kabulu, a talibani poručuju Avganistancima da neće biti dozvoljeno prebacivanje američkih dolara i vrednih predmeta u inostranstvo.
Prema podacima Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih pitanja (UNOCHA) u Avganistanu, više od 400.000 ljudi registrovano je kao raseljeno od početka maja, a blizu 60 odsto Avganistanaca koji su ove godine bili primorani da napuste domove su deca.
Ukupno je do sada ove godine raseljeno skoro 550.000 Avganistanaca.
Turska ovoga puta neće podneti teret izbegličke krize kao posle rata u Siriji, već to mora da bude obaveza i Evropske unije i zapadnih zemalja, rekao je Ilnur Čevik, savetnik turskog predsednika Redžepa Erdogana.
„Nećemo pustiti sve kao u slučaju Sirije – međunarodna zajednica mora da pomogne, ovo nije samo problem Turske“, istakao je on u izjavi za BBC Radio 4.
Američki predsednik Džozef Bajden rekao je ranije da neće biti produžen rok za evakuaciju ljudi iz Avganistana posle 31. avgusta, ali da su SAD na korak da do tog datuma završe posao.
Rekao je i da zadržavanje američkih trupa i posle tog datuma povećava rizik od napada pripadnika Islamske države u Avganistanu.
Pojedine zemlje poput Francuske, Belgije, Holandije i Danske objavile su da danas završavaju evakuacijame iz Kabula.
Belgijski premijer Aleksander de Kro je izjavio da je ta zemlja završila operaciju evakuacije pošto su američki izvori obavestili vladu u Briselu o neposrednoj opasnosti od samoubilačkog napada na aerodromu u Kabulu.
Holandska vlada planira da danas obavi poslednji let iz Kabula, o čemu je pismeno obavešten parlament.
„SAD su nas informisale o svemu, pa će Holandija najverovatnije danas obaviti poslednji let. Ovo je težak trenutak, jer to znači da će ljudi koji imaju pravo na evakuaciju, biti ostavljeni u Kabulu“, navodi se u saopštenju.
Ministarka odbrane Danske Trine Bramsen upozorila je da više nije sigurno da se leti u Kabul ili iz njega.
Ona je ukazala da je ostalo 90 ljudi, plus poslednji danski vojnici i diplomate, poslati da pomognu oko evakuacije, koji će biti na poslednjem letu iz glavnog grada Avganistana.
Uznemirujuće scene na aerodromu u Kabulu
Sekunder Kermani
BBC Njuz, Kabul
Neverovatno je i veoma uznemirujuće videti ogroman broj ljudi koji se još pojavljuju na aerodromu.
Čitave porodice, starice koje sede u kolicima jer ne mogu da hodaju, malu decu nose roditelji.
Samo beskrajna reka ljudi koji prolaze kroz prljavštinu, prašinu, vrućinu.
Ponekad se suočavaju sa pucnjevima.
Veliki broj njih nema realne šanse da se ukrca na letove za evakuaciju jer jednostavno nemaju odgovarajuće dokumente, što dodatno otežava onima koji imaju potrebne papire ili su strani državljani da se probiju kroz gomilu.
U sredu sam razgovarao sa jednom starijom ženom, njen sin je bio prevodilac za američku vojsku.
Svima im je rečeno da idu na aerodrom, ali proveli su šest dana i šest noći živeći u užasnim uslovima u nekoj vrsti smenskog kampa.
Pitao sam je, s obzirom na sve ovo, zar nije bolje ostati u Avganistanu i videti kako stvari idu?
Rekla je: „Mi jednostavno nemamo tu mogućnost. Amerikanci bi trebalo da nas ubiju ili bi trebalo da nas puste da prođemo – ali mi ne ostajemo ovde.“
Bilo koje informacije o pretnjama od pripadnika ekstremističke grupe Islamska država ili upozorenja o potencijalnim napadima bombaša samoubica potrebno je dugo da se filtriraju do onih ljudi koji dolaze na aerodrom – i oni su toliko očajni da im je prioritet samo da pronađu neki izlaz.
- Gde mogu da odu izbeglice iz Avganistana
- Uticaj debakla u Avganistanu na saveznike i rivale Amerike
- Ko su talibani
Kina razgovara sa talibanima
Kineski predsednik Si Đinping poručio je posle sastanka sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom da Kina poštuje „suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Avganistana“.
Peking će nastaviti da se suzdržava od mešanja u unutrašnje poslove te zemlje, preneli su kineski mediji bliski vladi.
Kina je ponovila ponudu da pomogne procesu obnove mira i rekonstrukcije u Avganistanu posle „lakih i delotvornih“ razgovora sa delegacijom talibana, dodaje se u izveštajima.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je prošle nedelje da je „brzopleto“ američko povlačenje iz Avganistana izazvalo „ozbiljan negativni uticaj“.
Kineski interesi su u opasnosti otkako su talibani preuzeli vlast. Kineske kompanije potpisale su ugovore vredne više stotina miliona dolara za kopanje i izvlačenje rude i nafte u Avganistanu.
Talibani se suočavaju sa manjkom sredstava
Centralna banka Avganistana poseduje oko devet milijardi dolara u rezervama, a veći deo tog novca se čuva u Americi.
Sjedinjene Američke Države su zabranile talibanima da podižu novac sa tih računa.
Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF) su takođe blokirali račune Centralne banke Avganistana.
Kako je priliv novca u zemlju zaustavljen, talibani su poručili stanovništvu ove zemlje da neće biti dozvoljeno prebacivanje američkih dolara i vrednih predmeta u inostranstvo.
Oni koji budu uhvaćeni u takvim radnjama biće gonjeni pred sudovima i biće im oduzet novac i vredne stvari koje su nameravali da izvuku iz zemlje, rekao je portparol talibana u izjavi za avganistansku novinsku agenciju Islamik pres.
Poruke talibana
Talibani pozivaju sunarodnike da odustanu od odlaska i odlučni su da ne dozvole da rok za evakuaciju bude produžen posle 31. avgusta, jer bi to značilo kršenje dogovora sa Amerikancim.
Ženama se savetuje da za sada ostanu kod kuće zbog sopstvene bezbednosti, poručio je prethodno Zabihula Mudžahid, predstavnik za štampu talibana.
Mnogi Avganistanci, posebno oni koji su radili sa stranim snagama, žive u strahu od odmazde grupe koja je nametnula oštru verziju islamskog zakona dok je bila na vlasti od 1996. do 2001. godine.
- Zašto žene u Avganistanu ne veruju talibanima
- Avganistan: „Ne mogu samo da ostavim sve te žene i odem“
- Avganistan: Šta je šerijatsko pravo
Iako nije postignut dogovor Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Francuske, Kanade, Italije, Japana i Evropske unije oko produžetka roka evakuacije iz Avganistana, njihovi predstavnici su pozvali talibane da dozvole bezbedan odlazak iz zemlje strancima i domaćem stanovništvu i posle 31. avgusta.
„Nastavićemo da radimo na spašavanju onoliko ljudi koliko je moguće i da vršimo pritisak na talibane da omoguće ljudima da bezbedno odu iz Avganistana“, rekao je kanadski premijer Džastin Trudo posle sastanka lidera grupe najmoćnijih zemalja sveta u Londonu.
„Naše obaveze u Avganistanu ne prestaju sa istekom roka evakuacije – naši avioni će evakuisati ljude dok god to uslovi dozvoljavaju“.
Zapadne sile će insistirati da se ova islamistička militantna grupa bori protiv terorizma i prekine sve veze sa terorističkim grupama, rekli su izvori iz kancelarije francuskog predsednika Emanuela Makrona za Rojtersu.
Saradnja sa ostalim svetskim silama, članicama Grupe 20 (G20) u kojoj su i Rusija, Kina i Indija, mogla da bude korisna za rešavanje situacije u Avganistanu, rekao je predsednik Italije Mario Dragi.
Trudo je dodao da Kanada mora da učini sve što je u njenoj moći da zaštiti ljudska prava u toj zemlji.
Iz Ujedinjenih nacija su upozorili na kršenje ljudskih prava od kada su talibani preuzeli vlast u zemlji.
Izveštaji u kojima se govori da talibani vrše pogubljenja neistomišljenika su „verodostojni“, rekla je Mišel Bačelet, visoka predstavnica Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Prijavljeni su i drugi slučajevi kršenja ljudskih prava – od strogih pravila koje se odnose na žene, do regrutovanja dece koje vrše talibani, dodala je ona.
Uskraćivanjem prava ženama talibani prešli „osnovnu crvenu liniju“ i pozvala članice UN da oforme nadzorno telo koje će pratiti razvoj situacije na ovom polju, upozorila je Bačelet.
Izaslanik Kine u UN rekao je da bi američka vojska i međunarodne snage trebalo da snose odgovornost za kršenja ljudskih prava tokom prethodnih 20 godina koliko su proveli u Avganistanu.
Talibani u Avganistanu: Povratak brutalnog režima ili spremnost na kompromis:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
