Minaret in Baku — Naftne platforme u Kaspijskom moru u blizini Bakua

Naftom bogati Azerbejdžan prerastao je u protekle dve decenije iz nesigurne mlade nezavisne zemlje u velikog regionalnog energetskog igrača.

Sporazumi sa međunarodnim proizvođačima energenata omogućili su zemlji da iskoristi energetske resurse za stvaranje vladinog fonda za učešće u međunarodnim projektima.

Zemlja je takođe iskoristila resurse da obnovi vojsku, koja se smatra prioritetom vlade dok se zemlja bori protiv Jermenije oko teritorije Nagorno-Karabah.

Uprkos bogatstvu i povećanom uticaju u širem regionu, razvoj Azerbejdžana nastavljaju da ometaju siromaštvo i korupcija.

Napadi vlade na borce za ljudska prava i novinare izazivaju zabrinutost da je mlada azerbejdžanska demokratija ugrožena.

Republika Azerbejdžan

Glavni grad: Baku
Broj stanovnika: 9,7 miliona
Površina: 86.600 kvadratnih kilometara
Glavni jezici: azerski, ruski
Glavna vera:islam
Životni vek: 69 godina (muškarci), 75 godina (žene)
Glavni izvoz: nafta, naftni derivati

Izvor: UN, Svetska banka

Predsednik: Ilham Alijev

Ilham Alijev preuzeo je predsedničku dužnost od oca Hejdara 2003. godine.

Alijev je osigurao poslednji mandat 2018. godine, na izborima za koje su zapadni posmatrači tvrdili da nisu ispunili demokratske standarde.

Zakon koji ne dozvoljava predsedniku da služi više od dva mandata ukinut je nakon što je ova izmena odobrena na referendumu održanom u martu 2009. godine – stvorivši uslove za Alijevljev treći petogodišnji mandat počev od 2013. godine.

Nagorno-Karabah: Dve teorije zavere

Glasači su na referendumu 2016. godine odobrili ustavne promene za proširenje predsedničkih ovlašćenja – uključujući kontroverzni predlog da se smanji starosno ograničenje za predsedničke kandidate.

Opozicija je tvrdila da je namera bila da se osigura trajna vladavina porodice predsednika Alijeva, sa 19-godišnjim sinom viđenim za potencijalnog naslednika.

Pod njegovom vladavinom, Azerbejdžan je unapredio međunarodni status, postavši između ostalog domaćin prvih ikad Evropskih igara u Bakuu 2015. godine.

Ali grupe za zaštitu ljudskih prava optužile su vladu za ugrožavanje slobode izražavanja i hapšenja aktivista i novinara.

Mediji

Website of government newspaper — Državni mediji veličaju vladajuću porodicu, dok se nezavisni sajtovi sve više nalaze pod budnim okom vlasti

U glavnim medijima opoziciuoinih glasova gotovo da nema, a kritički nastrojeni novinari rizikuju hapšenje i zatvaranje.

Najpopularniji medij je televizija. Izveštavanje svih kanala u Azerbejdžanu ide na vladinu vodenicu.

Kao platforme slobodnog izražavanja i aktivizma koriste se društvene mreže. Vodeća društvena mreža je Fejsbuk.

Neki od ključnih datuma u istoriji Azerbejdžana:

Azerbejdžan, nafta — Azerbejdžan je dom prve naftne bušotine na svetu, nastale sredinom 1800-tih.

1828. – Prema Turkmenhajskom sporazumu Rusije i Persije, Azerbejdžan se deli. Teritorija današnjeg Azerbejdžana postaje deo Carske Rusije, dok južni Azerbejdžan postaje deo Persije. Dvadeset godina kasnije, južno od Bakua nastaje prva naftna bušotina na svetu.
1918. – Proglašena je Nezavisna Republika Azerbejdžan, ali zemlja postaje Sovjetska Socijalistička Republika svega dve godine kasnije kad u nju upada Crvena armija.
1988. – Oblast Nagorno-Karabah želi da postane deo Jermenije. Etnički Azeri počinju da napuštaju Karabah i Jermeniju, a etnički Jermeni napuštaju Azerbejdžan. Etničke razmirice između Jermenije i Azerbejdžana 1992. godine prerastaju u pravi pravcati rat.
1991. – Azerbejdžanski parlament izglasava povratak nezavisnosti.
1994. – Jermenija, Azerbejdžan i Nagorno-Karabah potpisuju sporazum o primirju. Karabah ostaje pod kontrolom etničkih Jermena, baš kao i veliki delovi azerbejdžanske teritorije oko njega.