Azija i seksualno zlostavljanje: BBC razotkriva muškarce koji prodaju snimke pipkanja žena u podzemnoj železnici

Žene koje pipkaju po vozovima u Istočnoj Aziji suočavaju se sa dodatnom pretnjom da će napad na njih biti snimljen i postavljen na internet radi prodaje.

U godinu dana dugoj istrazi, istraživački tim Svetskog servisa, BBC Oko pošao je na tajni zadatak da razotkrije muškarce koji zarađuju od seksualnog nasilja.

Bilo je to u vreme jutarnjeg špica u Tokiju.

Voz je bio pretrpan i drmusao se.

Takako (nije joj pravo ime) bila je na putu do škole.

Petnaestogodišnjakinja se trudila da se drži za šipku u prevozu.

Odjednom, osetila je ruku kako je pritiska otpozadi.

Mislila je da je neko slučajno naleteo na nju.

Ali ta ruka počela je da je pipka.

„Tada sam konačno shvatila – to je uznemiravanje“, priseća se Takako.

Ruka je brzo nestala u masi.

„Ništa nisam mogla da uradim.“

Stigla je u školu toga dana u suzama.

To joj je bilo prvi put da je seksualno napadnuta u javnom prevozu, ali Takako je posle toga bila zlostavljana na putu do škole skoro svakodnevno više od godinu dana.

Nebrojenih večeri odlazila je na spavanje u suzama.

„Osećala sam se kao da u mom životu više nema nikakve nade“, kaže ona.

Seksualni grabljivci uzimaju mnoge žene poput Takako na zub u javnosti.

U nekim slučajevima, one se suočavaju i sa drugom vrstom nasilje – napad je snimljen, a video se prodaje preko interneta.

Većina videa sledi isti obrazac – muškarac krišom krene da snima ženu otpozadi i prati je u voz.

Nekoliko sekundi kasnije, on je seksualno zlostavlja.

Muškarci se ponašaju diskretno, a njihove žrtve mogu da deluju potpuno nesvesno šta se dešava.

Ovi eksplicitni snimci potom se postavljaju na internet stranice radi prodaje.

U godinu dana dugoj istrazi, pronašli smo muškarce iza tri sajta koji prodaju i proizvode hiljade ovih snimaka seksualnih napada.

• Mračna tajna predatora japanskog popa kog i danas smatraju nacionalnim blagom
• Zloglasni telepropovednik u Turskoj osuđen na 8.658 godina zatvora
• Škotski pedofil osuđen na dugogodišnji zatvor: Plaćao da gleda seksualna zlostavljanja dece

Epidemija u Japanu

Proživljavajući seksualno zlostavljanje skoro svakodnevno, Takako nije imala snage da se oglasi tokom samog čina iz straha i od sramote.

Ali svake noći bi prekrivala usta peškirom i iznova vežbala ispred ogledala kako da glasno prozove zlostavljača: „Ova osoba je ‘čikan’!“.

„Čikan“ je japanski izraz koji opisuje seksualni napad u javnosti, naročito pipkanje u javnom prevozu.

Odnosi se i na prestupnike.

Čikan obično iskorišćava gužvu i strah žrtve od izazivanja scene.

U Japanu, obraćanje suviše direktno i otvoreno nepoznatoj osobi može da se doživi kao nepristojno.

Sake godine se izvrši hiljade hapšenja za prestup „čikana“, ali mnogo više njih ostaje neotkriveno i nekažnjeno.

Saito Akijoši, stručnjak za mentalno zdravlje i autor knjige o čikanu, kaže da samo oko 10 odsto žrtava prijavi zločin.

Japanska policija poziva žrtve i očevice da se jave, ali je ovaj zločin daleko od iskorenjivanja.

Problem je toliko rasprostranjen da čak i britanska i kanadska vlada upozoravaju državljane koji putuju u Japan na čikan.

Čikan je normalizovan učestalošću u japanskoj industriji filmova za odrasle.

Jedan od najpopularnijih tipova pornografije u zemlji, žanr čikan raširio se i na druge azijske zemlje.

Internet stranice za čikan

Internet stranica na kineskom DingBuŽu (što kineskom znači „Ne mogu da se suzdržim“) odmah je privukla našu pažnju.

To je mesto za trgovinu čikan snimcima, snimljenim krišom na mobilnim telefonima na prometnim mestima, kao što su vozovi i autobusi.

Snimaju se širom istočne Azije, poput Japana, Južne Koreje, Tajvana, Hongkonga i kopnene Kine.

Neki snimci koštaju manje od dolara.

Stranica je čak jednom dozvoljavala korisnicima da naručuju snimke zlostavljanja po vlastitim željama.

Pronašli smo i linkove za DingBuŽu na dva druga sajta – Čihan i Đieše – sa istom vrstom sadržaja.

Postoji grupa na Telegramu sa 4.000 članova koji dele savete kako seksualno zlostavljati žene.

Jedno ime se uporno ponavljalo na svim tim čikan stranicama: „Ujka Či“.

Njega su veličali kao gurua ove zajednice.

Desetine snimaka zlostavljanja bile su označene kao njegov rad.

Na Tviteru, on je postavljao tizere videa za stranice pred njegovih 80.000 pratilaca.

Ali ko je on?

Grupa na Telegramu koju smo pratili ponudila nam je trag.

Jednog dana, administrator je tvrdio u nizu poruka da je zlostavljao ženu zajedno sa Ujka Čijem.

Poruke su bile propraćene fotografijama žene koja stoji na nečemu nalik peronu metroa.

U roku od nekoliko sati, uspeli samo da pronađemo lokaciju – stanica Ikebukuro u Tokiju.

A bilo je još nagoveštaja koji su ukazivali na Japan.

Internet stranice navodile su nalog na Pejpalu koji prima japanske jene, a koji je povezan sa određenom adresom na Dži-mejlu.

Kad smo provukli adresu kroz Gugl kontakte, pojavila se profilska slika mladića sa bujnom kosom i pozorišnom šminkom.

Obrnuta pretraga slika dovela je do imena za to lice – Noktis Žang, tridesetogodišnji pevač rođen u Kini koji živi u Tokiju.

On je bio pevač metal benda po imenu Versus.

Noktis je imao glamurozni javni imidž, ali smo brzo otkrili nešto što krije.

Početkom 2022, fotograf Versusa izneo je optužbe na kineskoj društvenoj mreži Veibo da Noktis otvara „porno sajtove“ zajedno sa još jednim članom benda Lupusom Fuom.

On je postavio slike beležnice, na kojima se vide obračuni i video kategorije slične onima na internet stranicama.

Fotograf je objavio i video snimak sa Noktisovom istorijom internet pretraga, sa linkovima do Čihana, Điešea i administratorskih stranica za DingBuŽu.

Da li bi ovaj rok pevač mogao da bude Ujka Či?

• Seks radnice u Srbiji: Ugrožene, nevidljive i u crnoj rupi zakona
• Skandal u Španiji: Studenti vređali koleginice, uzvikivali im seksističke uvrede
• Muškarac polio jogurtom žene zbog nenošenja hidžaba u Iranu, one uhapšene

Razotkrivanje administratora

Predstavljajući se kao lovac na muzičke talente Ijan, naš novinar na tajnom zadatku sreo se sa Noktisom u luksuznom baru na vrhu zgrade u Tokiju.

Prvo su razgovarali o muzici, ali taj razgovor se brzo prebacio na temu seksa.

Kad je Ijan rekao da je njegova kompanija nekada snimala porno filmove, Noktisove oči su zasjale.

Njih dvojica su se srela još nekoliko puta i čak su proslavili Noktisov rođendan zajedno.

Noktis je upoznao Ijana sa članom svog benda Lupusom Fuom, čije ime se pojavilo u fotografovim otužbama.

Lupus, takođe iz Kine, studirao je sociologiju u Japanu.

Ijan je rekao da je njegova kompanija planirala da ulaže u porno internet stranice i pitao je da li oni znaju bilo šta o tom poslu.

Noktis je priznao da je „imao nekih dodira“ preko prijatelja, „Maomija“, koji je pravio vlastite porno sajtove sa „metro“ sadržajem.

Ijan je potom uzgredno pomenuo DingBuŽu.

Lupus i Noktis su se nasmejali: „Pa to je Maomijev sajt!“.

Oni su otkrili da je osoba koja stoji iza čikan stranica Kinez u Tokiju po imenu Maomi.

Oni su rekli da je Maomi samotnjak i paranoik.

Noktis i Lupus su priznali da su radili kao administratori tih internet stranica.

Oni su detaljno opisali vlastiti poslovni model.

„U Kini, seks je najpotisnutiji“, rekao je Noktis.

„Neki muškarci su veoma perverzni, oni samo žele da vide kako žene…“.

Lupus je završio rečenicu: „Izvuku deblji kraj.“

Lupus je rekao da je on zadužen za promovisanje snimaka zlostavljanja na Tviteru.

Noktis je otkrio da je postavio više od 5.000 snimaka na internet stranici, dobijao uplate za poslovanje i uzimao 30 odsto prihoda.

Ostalo je prebacio Maomiju.

Lupus je takođe rekao da može da pomogne da poveže Ijana sa Maomijem.

Čikanski klub

U tihoj zadnjoj uličici u zoni crvenih fenjera u Jokohami, pažnju nam privlači izlog radnje ukrašen kao stanica metroa.

Na natpisu je detaljno izložen koncept: „Legalni čikan vozovi.“

U ovom seks klubu, nazvanom Vreme špica, mušterije mogu da plate da uživaju u čikanskom iskustvu legalno.

Njegov menadžer Hasuda Šuhei nas dočekuje u vozu.

„Dozvoljavamo ljudima da rade stvari koje ne smeju da se rade napolju. Zbog toga ljudi i dolaze ovamo.“

Unutra, vazduh ispunjava mučni, slatkasti miris sredstava za čišćenje.

Privatne prostorije ukrašene su kao vagoni vozova i opremljeni razglasom koji pušta objave reda vožnje.

Čak i članske karte kluba izgledaju identično kao karte za japanski prevoz.

„Mislim da je važno da muškarci imaju priliku da plate da se isprazne na mestima kao što je ovo, da ne bi morali da siluju ili čine neku drugu vrstu seksualnih napada“, kaže Hasuda.

Stručnjak za mentalno zdravlje Saito kaže da stvar nije tako jednostavna kao što tvrdi Hasuda.

On kaže da većinu prestupnika čikana uzbuđuje ideja dominacije nad žrtvom i njenog poniženja.

„Oni se ne ponašaju prema žrtvama kao prema sebi ravnima, već kao prema objektima.“

To je mišljenje sa kojim se slaže Takako.

Posle više meseci napada, ona je jednog dana uzvratila udarac.

Kad je osetila da ruka poseže za njenom suknjom u prepunom vagonu voza, Takako se izdrala iz sve snage i uhvatila napadača za zglob.

Takako je odvela tog čoveka na sud, gde je on dobio samo uslovnu kaznu, iako je ranije već bio hvatan za čikan.

Razočarana ishodom tog slučaja, Takako je pokrenula antičikan kampanju, napravivši šarene bedževe ispisane sa: „Čikan je zločin!“

Ljudi mogu da ih nose da pokažu da neće ćutati.

„To odbija kriminalce“, kaže Takako, koja danas ima 24 godine.

Sada postoji godišnje takmičenje za dizajn antičikan bedževa među japanskim srednjoškolcima.

Hrčak

Maomi znači „maca“ na kineskom.

Međutim, Lupus kaže da je njegova ličnost više nalik hrčku.

„On je bezopasan, ali je podozriv prema svemu i ponekad preteruje sa reakcijama.“

Lupus je bio u pravu.

Maomi je iznova odbijao da se sretne sa Ijanom.

Ali za Kinesku Novu godinu, Ijanova sreća se preokrenula.

Maomi je pristao na sastanak u karaoke baru.

Prostorija je bila ispunjena duvanskim dimom i zvukom zveckanja čaša i kineskih pop pesama.

Osoba koja se pojavila nije bila ona koju smo očekivali.

Mršavi mladić koji je nosio naočare sa poluokvirom i tamni mantil, Maomi je izgledao kao student.

Rekao je da ima 27 godina.

Pokazujući interesovanje za ulaganje u njegov biznis, Ijan ga je pitao koliko zarađuje.

„Naš dnevni obrt je oko 5.000-10.000 kineskih juana (700-1.400 američkih dolara)“, rekao je Maomi ponosno, pokazujući transakcije na telefonu.

„Vrlo stabilni prihodi, zar ne?“

Ijan je glumio da je impresioniran i pomenuo ime Ujka Čija.

Maomi je priznao: „Ja sam Ujka Či.“

Ali na naše veliko iznenađenje, on je otkrio da Ujka Či nije samo jedna osoba.

On upravlja timom od 15 ljudi, među kojima je 10 u Kini koji snimaju video snimke pod istim imenom.

Maomi od njih dobija 30 do 100 videa mesečno.

Snimci se potom prodaju na tri sajta koje je Maomi potvrdio da poseduje.

Oni imaju više od 10.000 plaćenih članova, uglavnom kineske muškarce.

„Ključ je biti autentičan. Mora da bude stvarno“, rekao je Maomi.

On nam je kasnije rekao da njegovi sajtovi čak prodaju snimke sa silovanjem uz pomoć droge.

Maomi je pričao o svom poslovanju kao da je bilo koji uspešan start-ap.

On je opisao svoj tim kao „strastven“ i „hrabar“.

Čak je uzgred pomenuo da obučava druge da izvode i snimaju seksualne napade.

Ali jednu stvar nikad nije pomenuo – žene u svojim videima, kao da mu nimalo nisu važne.

Pogledajte video:

Raskrinkani Maomi

Želeli smo da znamo Maomijev pravi identitet.

Na drugom sastanku sa Ijanom otvorio se o tome kako je započeo ovaj posao.

Kao i mnogim dečacima, dok je odrastao, Maomiju su se dopadali Supermen, anime i video igre.

Ali kad je imao 14 godina, počeo je da gleda snimke seksualnih napada poput onih koje sada prodaje.

On je znao da njegov biznis nije lišen rizika.

„Veoma sam oprezan“, rekao je Maomi. „Bezbednost mi je na prvom mestu.“

Da bi izbegao pažnju kineskih vlasti, planirao je da se naturalizuje kao japanski državljanin.

Međutim, koliko god da je Maomi bio pažljiv, napravio je grešku.

Kad ga je Ijan pitao gde da mu pošalje investicije, Maomi je izvukao bankovnu karticu i predao je Ijanu.

Na kartici se nalazilo njegovo pravo ime – Tang Žuoran.

Kasnije smo suočili Maomija sa našim optužbama.

Kako smo mu prilazili, on je pokušao da sakrije lice i bežao je od nas.

A onda je najednom prasnuo, pokušavši da udari našu kameru i ekipu.

Narednog dana, čistim slučajem, spazili smo Maomija na aerodromu.

Napuštao je Japan.

Tviter nalog Ujka Či, gde otvoreno promoviše snimke sa zlostavljanjem, i dalje je aktivan.

Tviter nije odgovorio na naš zahtev za komentar.

Umesto toga nam je poslao emodži izmeta, što je od marta automatski odgovor na svaki zahtev upućen njihovoj pres službi.

Naše optužbe izneli smo i Noktisu i Lupusu.

Oni nam nisu odgovorili.

U međuvremenu smo saznali da više ne sarađuju sa Maomijem.

Jednog prolećnog dana, sastali smo se sa Takako da bismo joj ispričali za našu istragu.

Šokirana, ona je rekla: „Mi žene smo samo sadržaj njihovih videa. Oni nas vide kao objekte. Oni ne misle da imamo srce.“

Takako se zalaže za strože zakone protiv ovih zločina.

Japan bi trebalo da usvoji prve zakone kojim se zabranjuje fotografisanje ispod suknji.

Međutim, on još nema nacionalni zakon protiv čikana.

Ali, Takako neće odustati.

„Nećemo se uveče uspavljivati u suzama“, zaključuje ona.

Dodatno izveštavanje: Čie Kobajaši, Rjuzo Cucui, Hane Arour Takahaši i Džoel Ganter

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]