Odlazeći američki predsednik Džozef Bajden preinačio je smrtne kazne za 37 od 40 federalnih osuđenika u doživotni zatvor bez prava na uslovno puštanje na slobodu.
Među njima je devetoro osuđenih za ubistvo zatvorenika, četvoro za ubistva počinjena tokom pljačke banaka i jedan koji je usmrtio stražara zatvora.
Bajder u saopštenju kaže da osuđuje ubice i njihove zločine, ali dodaje da je „ubeđeniji nego ikad da mora da se zaustavi izricanje smrtne kazne na saveznom nivou“.
Odluku je doneo samo par nedelja pre povratka Donald Tramp u Belu kuću u januaru 2025.
Predsednikov naslednik, prema američkom zakonu, ne može da poništi ove odluke o pomilovanju.
Tramp je tokom prvog predsedničkog mandata podržavao izvršenja smrtnih kazni, prvi put od 2003. godine.
Od jula do decembra 2020. godine, pogubljeno je 13 osuđenika na smrt.
- Bajden potpisao pomilovanje za sina Hantera i spasao ga dugogodišnjeg zatvora
- Zašto se Trampu žurilo sa izvršenjem smrtne kazne
- „Oko za oko“ – zašto raste podrška smrtnoj kazni u Srbiji
Bajden nije preinačio kaznu Džokaru Carnajevu, koji je pomogao u izvršenju bombaškog napada na Bostonskom maratonu 2013. godine, Dilanu Rufu, ubici devet Afro-amerikanaca u crkvi u Čarlstonu u Južnoj Karolini 2015, kao i Robert Bauers, osuđenom za ubistvo 11 jevrejskih vernika tokom masovne pucnjave 2018.
Tokom mandata, Bajden je vodio kampanju protiv smrtne kazne, a Ministarstvo pravde stavilo je moratorijum na izvršenja na saveznom nivou, kada je izabran za predsednika.
Bajedonova odluka se ne odnosi na ljude osuđene na smrt u saveznim državama, oko 2.250 zatvorenika, prema Informativnom centru za smrtne kazne.
Otkako je stupio na dužnost predsednika, izvršeno je više od 70 egzekucija u različitim državama.
Smrtna kazna je ukinuta u 23 od 50 američkih saveznih država.
Moratorijum je na snazi u Arizoni, Kaliforniji, Ohaju, Oregonu, Pensilvaniji i Tenesiju.
U Americi od 2003. godine nije bilo pogubljenih federalnih zatvorenika, sve do poslednjih meseci Trampovog mandata 2020.
Tokom predizborne kampanje, Tramp je nagovestio da će raditi na uvođenje smrtne kazne za dela poput trgovine ljudima i drogom, kao i za migrante koji ubijaju američke državljane.
Bajden kao da se osvrnuo na Trampove namere rekavši da ne može „čiste savesti da se povuče i dozvoli novoj administraciji da nastavi pogubljenja koja je (on) zaustavio“.
Početkom decembra, Bajden je ublažio kazne za blizu 1.500 ljudi, a pomilovao je 39 osuđenih za nenasilne zločine.
Pomilovao je i njegovog sina Hantera Bajdena, koji je proglašen krivim i čekalo ga izricanje presude u dva slučaja.
On se u septembru izjasnio krivim za poreske prekršaje, a u junu je osuđen zbog ilegalnog korišćenja droge i posedovanja vatrenog oružja.
Prema američkom Ustavu, predsednik ima široka „ovlašćenja da odloži ili pomiluje osuđene za prestupe protiv Sjedinjenih Država, osim u slučajevima opoziva“.
Smrtna kazna je 1972. godine stavljena van snage na državnom i federalnom nivou odlukom Vrhovnog suda.
Ipak, četiri godine kasnije, Vrhovni sud je dozvolio svakoj sameričkoj državi da vrati smrtnu kaznu.
Potom je 1988. usvojen zakon koji je ponovo omogućio izvršenje smrtne kazne i za federalne osuđenike.
- Prvo pogubljenje u poslednjim danima Trampovog mandata
- Smrtna kazna za ženu u Americi posle 67 godina
- Pogubljen prvi zatvorenik na saveznom nivou u Americi posle 17 godina
- Ona je posmatrala 300 pogubljenja
- Istorija giljotine – od prvog pogubljenja, preko mitova, do zabrane uvoza u Srbiju
- Kakav je život posle 48 godina nepravedno provedenih iza rešetaka
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
