Francuska filozofkinja Simon de Bovoar oslikana je na mnogim fotografijama kao žena pronicljivog izraza lica, koja inteligentnim očima motri na svet oko sebe kao da poručuje: „Samo vas gledam, neće vam proći ta nepravda“.
Čovečanstvo je zadužila time što je u kultnoj knjizi Drugi pol (1949) skrenula pažnju na društvenu poziciju žene kao drugostepene u odnosu na muškarca, kojem društvene konvencije daju prvenstvo, čime je otvorila i šire pitanje ravnopravnosti.
De Bovoar je radom uticala na generacije feministkinja širom sveta, pa i na Balkanu.
„Drugost nije tek ženska – patrijarhat kreira forme nasilja čije žrtve nisu samo devojčice ili žene, već čitavo društvo“, kaže docentkinja na Fakultetu za medije i komunikacije Mirjana Stošić za BBC na srpskom.
- Trnovit put Ksenije Atanasijević – prve žene s titulom doktora nauka u Srbiji
- Damin gambit: Seksizam u šahu je mnogo gori u stvarnom životu
- Mitra Mitrović – heroina Srbije prepuštena zaboravu
De Bovoar je preminula 14. aprila 1986. godine u Parizu, gde je i sahranjena a groblju Monparnas.
Ko je bila Simon de Bovoar?
Bila je filozofkinja egzistencijalizma, književnica i aktivistkinja, navodi se u njenoj biografiji u enciklopediji Britanika.
Rođena je 1908. godine u Parizu, gde je kao dete pohađala privatnu školu, a zatim upisala studije na prestižnom univerzitetu Sorbona.
Tamo je upoznala budućeg filozofa Žan Pol Sartra, koji je će ostati njen doživotni saputnik.
Jedna je od osnivačica kultnog francuskog časopisa Moderna vremena, koji pokušavao da približi filozofiju egzistencijalizma kroz savremenu književnost.
Autorka je nekoliko knjiga, među kojima su najpoznatije Drugi pol, Mandarini i memoari Uspomene lepo vaspitane devojke.
Pored feminizma i položaja žene, interesovala su je i pitanja starenja i smrti, o čemu je razmišljala u delu Svi su ljudi smrtni.
Pogledajte video – Koliko je skuplje biti žena nego muškarac
„Drugi pol“ i stasavanje feministkinja na Balkanu
Veliki proboj De Bovoar je napravila delom Drugi pol, koje je u Francuskoj objavljeno 1949. godine.
Ono govori o tome da „kako u svetu, tako i filozofiji, postoje prvi i drugi – muškarac je prvi, on je subjekt i apsolut, a žena je druga, dakle sekundarna u odnosu na njega“, objašnjava Eva Dolar-Bahovec, profesorka filozofije na Univerzitetu u Ljubljani.
Da je to knjiga koja im je u životu dala važne lične i profesionalne smernice, tvrde feministkinje iz Srbije, Slovenije i Bosne i Hercegovine.
„Simon de Bovoar je ušla u moj život davnih osamdesetih kada mi je najbolja drugarica uzbuđeno rekla da je našla knjigu koja govori ‘o svemu’ – bio je to Drugi pol u domaćem prevodu“, priseća se Biljana Dojčinović, profesorka književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Ona kaže da ju je knjiga „uznemirila“ i „u mnogo čemu opredelila“.
„Ipak, oduvek sam imala odbojnost prema deprimirajućem tonu koji je prožima“, dodaje Dojčinović.
Susret sa Drugim polom bio je „potresan i otrežnjujući“ za docentkinju Fakulteta za medije i komunikacije Mirjanu Stošić.
„Bilo je to u prvom razredu gimnazije, kad sam iz kućne biblioteke izvukla dva toma sa roze koricama“, priča.
„Knjige su mamine i smatram da to treba da naglasim, jer smo u to vreme nas dve imale veoma kompleksan odnos, a knjiga je imala formativan uticaj na mene i umnogome je bila odlučujuća u odabiru fakulteta, a kasnije, i akademskog rada“.
Za Hanu Ćurak iz Sarajeva, koja pripada sasvim mladoj generaciji feministkinja, prvi susret sa Simon de Bovoar desio se zahvaljujući „jednom paragrafu od 100 riječi u udžbeniku iz filozofije, u jednom od prvih razreda srednje škole“.
„Kako sam se dalje samostalno obrazovala u feminističkoj teoriji i sociologiji, uvijek bih se vraćala njenim pisanjima kao klasicima“, kaže.
Dolar-Bahovec navodi da se Simon de Bovoar u ovoj knjizi ne zadržava samo na analizi odnosa potčinjenosti i dominacije između muškaraca i žena, nego ide korak dalje.
„Ona primećuje da su svi sekundarni, od Jevreja do crnaca, ali samo su žene oduvek bile pod nečijom dominacijom“, ističe.
Za Dolar-Bahovec, De Bovoar je „oslobođenje u ličnom i političkom smislu“.
„Ona je jasan znak da sa filozofijom, ali i sa čitavom našom civilizacijom, nešto debelo ne valja i to nije stvar pukog razvoja, nego je za promenu potrebna radikalna intervencija“, smatra.
Žene u nauci: „Samo napred“
Kako je de Bovoar zagovarala pravo na abortus
Jedna od linija na kojima su se u Evropi kroz 20. vek branila ženska prava jeste legalnost abortusa.
Dok je namerni prekid trudnoće od 1952. bio legalan u Jugoslaviji, u Francuskoj sedamdesetih žene koje su želele da abortiraju morale su da pronađu način da to urade u ilegali.
Osim toga, kontracepcija nije bila lako dostupna.
Grupa od 343 žene objavila je 5. aprila 1971. godine u francuskom nedeljniku Le novel observator (Le Nouvel Observateur) Manifest 343 u kojem su, između ostalog, tražile legalizaciju abortusa i slobodan pristup kontracepciji,
Tekst je sastavila Simon de Bovoar.
- Pravo na abortus: Od Argentine do Bosne
- Zašto žene i muškarci iz Srbije podržavaju pravo Poljakinja na abortus
Manifest je bio kontroverzan jer je sadržao javno priznanje 343 žene da su ilegalno abortirale, izloživši se na taj način riziku da budu krivično gonjene.
Pet godina kasnije, Francuska je ozakonila abortus.
Eva Dolar-Bahovec se priseća kako su se posle pada Berlinskog zida 1989. godine i kasnije, tokom raspada Jugoslavije, „prava žena među prvima našla na udaru“.
„Već na početku 1990. godine, u medijima su počeli da se pojavljuju sve glasniji zahtevi za ukidanje prava slobodnog odlučivanja o rađanju dece“, navodi.
Grupa feministkinja iz Ljubljane je u tu borbu krenula „tekstovima i knjigama“, među kojima je bio i Drugi pol Simon de Bovoar.
„To je knjiga za život u otvorenom društvu“, primećuje Dolar-Bahovec.
„Nije sve samo borba za jednakost u pravnom i sociološkom smislu – žene su paradigma podređivanja i dominacije u čitavoj našoj civilizaciji i upravo zbog toga nas je teže osloboditi“.
Pedeset godina posle Manifesta 343 reproduktivna prava žena su, od Poljske, preko Hrvatske, Bosne i Crne Gore do Srbije, i dalje su tema oko koje se u evropskim društvima lome koplja.
Pogledajte video o prvim feministkinjama u Egiptu
Da li su su De Bovoar i Sartr promenili pogled na ljubavne veze
Simon de Bovoar i Sartr se nikada nisu venčali, a gotovo ceo život su proveli zajedno, uz povremene izlete u druge veze.
Po tome su iskakali iz stereotipnog obrasca onog vremena o tome kako jedan par treba da funkcioniše, a u mnogim zemljama takav model ljubavnog odnosa ni danas nije društveno prihvatljiv.
Time su, navodi BBC Ril, postali jedan od prvih savremenih parova, javno dajući primer da su moguće i drugačije vrste emotivne zajednice.
Oni su se 1929. godine dogovorili da će biti par, ali bez obaveze da budu seksualno verni jedno drugom.
To su obećanje i održali, pa su ostali zajedno 51 godinu – dok ih smrt nije razdvojila.
Sahranjeni su na groblju Monparnas u Parizu.
Drugi život Simon de Bovoar na društvenim mrežama
Da su život i delo Simon De Bovoar inspiracija novijim generacijama feministkinja na Balkanu možda najbolje ilustruje novi život koji poslednjih godina živi na popularnoj Fejsbuk stranici Sve su to vještice.
Stranica je veoma popularna u regionu, a De Bovoar i Sartr pojavljuju kao likovi satiričnih mimova u kojima se lako mogu prepoznati mnoge žene i muškarci, i to ne samo oni koji razumeju jezike bivše Jugoslavije.
„Kada sam se odlučila predstaviti Vještice na društvenim medijima, željela sam da jasno iskomuniciram da se radi o feminističkoj stranici, bez obzira na pristup koji bi mogao navesti ljude da misle drugačije“, objašnjava Hana Ćurak iz Sarajeva, koja vodi ovu stranicu.
Zato je za maskotu stranice nacrtala lik koji podseća na nju i nazvala je Simona.
„Simon de Bovoar bila je jedina filozofkinja koju smo mi spomenuli kroz formalno obrazovanje pa sam se nadala da će većem broju publike moći signalizirati upravo to – feminizam i filozofiju“, dodaje.
Osim toga, kaže da „obožava njen izraz lica“.
„Taj izraz ilustrira apsolutno sve emocije koje mi feministkinje svakodnevno osjećamo u egzistencijalističkim susretima sa patrijarhatom“.
Ćurak tvrdi da se „feminizam, pa i feminističke lekcije, često poimaju kao neki principi odvojeni od stvarnosti i disciplina poput sociologije, filozofije, prava, ili generalno – života“.
„Svodeći feminizam na odnos između žena i muškaraca, veoma se lako diskredituje, a lekcija Simon de Bovoar na tu temu jeste da se ženom ne rađa, već postaje“, ističe.
„Implikacije te lekcije svakako su najbitnije što od nje možemo naučiti“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
