Tri godine otkako je Makedonija formalno postala Severna Makedonija, Vladimir Gorgievski iz Bitolja kaže da je još u procesu navikavanja na novo ime države u kojoj se rodio i odrastao.
„Ono što je najstrašnije je da promena imena nije donela rešavanje problema.
„Oni stoje“, kaže Gorgievski za BBC.
Na pitanje koji su to problemi odgovara – korupcija, loš pravni sistem, loše upravljanje zdravstvom i obrazovni sistem.
Stepen korupcije je u ovoj zemlji u porastu, pokazao je prošlogodišnji izveštaj međunarodne organizacije Transparensi internešenal.
- Severna Makedonija: „NATO je u ovom trenutku bitniji od pregovora sa EU“
- Ohridski sporazum, 20 godina kasnije: Priča o ratu koji nije proključao
- Da li se Severna Makedonija posle lokalnih izbora vraća u političku prošlost
Od 180 zemalja u svetu, Severna Makedonija se nalazi na 111. poziciji, gde su na vrhu liste manje, a na dnu najkorumpiranije zemlje.
To je najlošiji rezultat ove države u poslednjih 20 godina, saopštili su iz lokalnog odeljka Transparensi internešnala, a slična je situacija i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana.
Ono što je sklapanje Prespanskog ugovora – sporazuma sa Grčkom, kojim je okončan višegodišnji spor oko imena zemlje – Skoplju donekle donelo jesu evroatlantske integracije.
Severna Makedonija postala je 30. članica NATO-a 2020. godine.
Iako su na početku pandemije korona virusa dobili i „zeleno svetlo“ da otpočnu pregovore o članstvu i u Evropskoj uniji, to se nije dogodilo, zbog nove blokade suseda ovog puta Bugarske.
Predsednik Bugarske Rumen Radev izjavio je i 10. januara 2022. da Skoplje treba da ispuni određene kriterijume da bi Sofija eventualno uklonila blokadu, a najveća razilaženja su o istoriji i makedonskom jeziku koji Bugarska smatra formom bugarskog.
Pendarovski za BBC: „Odluka o promeni imena bila teška“
Potpisivanje Prespanskog sporazuma jedna je od najvažnijih odluka koje su doneli od sticanja nezavisnosti, ocenjuje Stevo Pendarovski, predsednik Severne Makedonije.
„Ona je pokazala da se otvorena pitanja u regionu, ma koliko složena, mogu rešiti.
„Promena imena je postavila odnose sa Grčkom na potpuno drugačiji kolosek“, kaže Pendarovski u pisanoj izjavi za BBC.
Otvorili su, dodaje, dijalog o više tema i saradnju u oblastima u kojima je dugo bio zastoj, a prošle godine su realizovali prvu posetu na nivou predsednika, njegovom posetom Atini.
„Odluka o promeni imena bila je teška, ali neophodna odluka koja nam je omogućila da postanemo članica NATO-a i ostvarimo jedan od višedecenijskih strateških ciljeva političkih subjekata u zemlji.
„Taj kompromis smo napravili ne da bismo dobili kratkoročne političke poene, već da bismo stvorili preduslove za prosperitet zemlje u godinama i decenijama koje su pred nama“, ističe Pendarovski.
Posle ostavke premijera Zorana Zaeva i raspuštanja Vlade u decembru, Pendarovski je pred Novu godinu uručio novom lideru SDSM Dimitru Kovačevskom mandat za sastav nove vlade.
U atmosferi brojnih političkih nestabilnosti koje boje život Makedoncima prethodnih godina, napredak o kom političari govore slabo se oseća.
Svakodnevica im se nije se mnogo promenila, čak ni birokratski.
Iako je već tri godine prošlo, Vladimir još nije menjao dokumentaciju.
U njima piše Republika Makedonija.
„Lična karta, pasoš i vozačka su mi važeći, ali verujem da, kada bude trebalo da ih menjam, to ću platiti iz svog džepa“, dodaje nezadovoljno Gorgievski.
Prosečna plata u Severnoj Makedoniji je decembra 2021. iznosila 473 evra, podaci su republičkog statističkog zavoda. Već nekoliko godina to je najniža prosečna plata u regionu.
Iako je kod ljudi u Vladimirovoj okolini promena državnog imena izazivala različite reakcije i komentare, za sebe kaže da je „bio potpuno bez emocija, jer je umoran od istih priča iznova i iznova“.
Sličnog stava je i Aleksandra Ivanova koja živi u Skoplju.
Ona je jedna od 17,2 odsto nezaposlenih u ovoj zemlji i majka dvoje dece.
Ime koje nije zaživelo
Kaže da joj nije „prirodno“ da izgovori Severna Makedonija i verovatno će tako i ostati i ubuduće.
„Teško će zaživeti to ime i to važi posebno za one koji su moja ili pripadaju starijim generacijama“, kaže 37-godišnja Ivanova.
Kada su menjali ime države u kojoj se rodila i u kojoj živi, ona to nije smatrala nepravdom.
Verovala je da će promena imena možda doneti neki boljitak i da će bar njena deca živeti u uređenijoj zemlji.
Kako vreme prolazi, mišljenje joj se menja i shvata da je to bila samo „kozmetička promena“.
I ona koristi stara dokumenta.
Kada isteknu, promeniće ih, i tada će stajati Severna Makedonija.
Kaže da joj to neće preterano smetati, jer će nastaviti, kao i mnogi oko nje da državu u kojoj živi, usmeno zove starim imenom.
Korišćenje starog imena ne pravi nikakav problem niti povlači sankcije, kaže i Olgica Aksoska, nekadašnja učiteljica iz Tetova.
„Svi ga koriste, samo u oficijalnim izjavama vlasti mora da se koristi novo zvanično ime države“, kaže ova penzionerka.
I njoj i mnogima je svejedno kako će se država zvati, dok god u imenu postoji Makedonija.
„Imali smo promene i ranije: Narodna, Socijalistička, pa i sada Severna zato što smo u stvari severni deo nekadašnje velike teritorije po imenu Makedonija.
„Niko, pa ni drugo ime ne može da promeni moj identitet, a i svima nama Makedoncima. To smo kako se osećamo“, zaključuje ona.
- „Video se kraj Jugoslavije, nije bilo nazad“: Nezavisnost Makedonije – tri decenije kasnije
- Dobročinstvo i kontroverze: Ko je bila Majka Tereza, svetica iz Skoplja
- Marš crvenih kišobrana u Skoplju – borba za prava seksualnih radnica traje i tokom pandemije
Usled raspada komunističke Jugoslavije, Makedonija je 1991. stekla nezavisnost.
Strateški cilj da idu ka Evropskoj uniji decenijama je sprečavala Grčka, protiveći se da im se država zove kao severna grčka oblast, dok je danas njihov nacionalni identitet na udaru susedne Bugarske.
Oni ih već godinu i po dana stopiraju na putu ka Briselu, zbog otvorenih pitanja oko istorije i jezika.
Zvanična Sofija smatra da pregovori sa Skopljem ne smeju da počnu pre nego što budu rešena pitanja vezana za nacionalni identitet Makedonaca, makedonski jezik, ali i nekoliko istorijskih ličnosti, poput nacionalnog heroja Goce Delčeva, saopšteno je 2020.
Da je nacionalno pitanje pokrenuto i na unutrašnjem planu pokazuje i tekst „Nema kompromisa o identitetu i jeziku“ nedavno objavljen na portalu Nova Makedonija.
Tu se navodi primer Francuske koja je ovog januara preuzela predsedavanje Evropskom unijom na šest meseci i ubrzo po postavljanju, uklonila zastavu EU sa Trijumfalne kapije u Parizu.
„Ovo je najbolji primer kako država, koja je jedan od osnivača Unije, na sve moguće načine štiti sopstveni identitet i kulturu, za razliku od Makedonije koja u neke veoma daleke, imaginarne, izmišljene svrhe prodaje svoje identitetske oznake, počevši od zastave, istorije, kulture, imena i na kraju jezika koji se nađe na pregovaračkoj listi.
„Makedonija sve to radi bez jasno definisane evropske budućnosti i bez bilo kakvih garancija za buduće članstvo“, piše Sašo Tanevski, autor teksta.
Kako tokom 2021. nije bilo značajnijih promena, Severna Makedonija se i dalje nalazi u čekaonici EU i pored ustupaka.
A ljudi i dalje, kao i pre, malo praznuju, malo muče svoje muke.
„Život se običnim ljudima nije promenio.
„Kako su govorili ranije stari ljudi: svako čudo za tri dana“, zaključuje Aksoska.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
