Protest u prištini — Žene drže transparente i uzvikuju slogane tokom protestnog skupa protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama na Kosovu 5. septembra 2022. godine u Prištini.

„Smenite patrijarhalne sudije i tužioce“, „Ne više“, „Naoružajte žene“, „Ne možemo više“.

Ovo su samo neki od uzvika koji su se čuli u Prištini na protestu zbog seksualnog nasilja nad ženama i devojčicama i prema ocenama mnogih, neadekvatne kaznene politike za krivično delo silovanja.

Nekoliko stotina ljudi okupilo se na drugom po redu protestu zbog silovanja 11-godišnje devojčice 27. avgusta u jednom parku u Prištini.

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da podaci pokazuju da je do sada oko 200 sudija izreklo samo uslovne i novčane kazne za slučajeve seksualnog nasilja ili su dozvolili zastarelost.

Rekao je da su u 85 odsto slučajeva seksualnog nasilja žrtve bile maloletne devojčice.

Na Kosovu je za silovanje predviđena kazna od dve do deset godina, a ako je žrtva maloletna – od pet do 20 godina.

Slično je i u drugim zemljama u regionu gde se dužina kazne kreće od tri meseca do 15 godina, osim u slučaju silovanja maloletnika, za koje se u nekim zemljama izriče i doživotna kazna.

Šta se dogodilo u Prištini

Petorica muškaraca, među kojima trojica mlađih od 18 godina, privedena su zbog sumnje da su 27. avgusta 2022. silovali 11-godišnju devojčicu u jednom parku u Prištini, u intervalu od sedam sati, silovali devojčicu.

Određena im je mera pritvora od 30 dana.

Trideset dana pritvora dobila su još šestorica osumnjičenih koji su, prema istražnom postupku, u junu 2022. ovu maloletnicu silovali i iskorišćavali za seksualne usluge.

„Država nije uspela da kazni počinioce, niti je obezbedila devojčicama miran život“, rekla je Trina Binaku, jedna od organizatorki protesta na prvom skupu, prenela je agencija Anadolija.

Silovanje 11-godišnje devojčice je „nastavak patrijarhalnog sistema koji neprestano proizvodi silovatelje“, rekla je Binaku.

Na teritoriji Kosova, od početka 2022. do 31. jula policiji je prijavljen 41 slučaj silovanja, navode za BBC iz kosovske policije.

Tokom 2021. prijavljeno je 102 slučaja silovanja, navodi se u odgovoru policije Kosova.

Kolektiv za feminističku misao i akciju, organizator protesta u Prištini, zahteva razrešenje sudija koje su izrekle kazne ispod zakonom dozvoljenog minimuma.

Traži se i otpuštanje policijskih službenika i tužilaca zbog zanemarivanja slučajeva rodno zasnovanog nasilja nad ženama, stvaranje efikasnih mehanizama koji dostojanstveno tretiraju žrtve seksualnog nasilja, kao i uvođenje predmeta seksualnog obrazovanja i legalizacija upotrebe biber spreja za samoodbranu.

Ostavke su u međuvremenu podneli Samedin Mehmeti, generalni direktor Policije Kosova i Alji Gaši, direktor Uprave za postupanje sa zatvorenicima i maloletnicima.

Protesti su održani i u prestonicama Albanije i Severne Makedonije, Tirani i Skoplju, prenosi Kossev.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani opisala je događaj kao „šokantan i nehuman čin“, zahtevajući „rigoroznu istragu i odgovornost pred zakonom za počinioce“.

Seksualno nasilje, kao i svi oblici nasilja nad devojkama i ženama, predstavljaju pretnju svima, rekla je Osmani.

„Vreme je da se pristupi i zakonskim promenama koje dodatno pooštravaju kazne za počinioce.

„Naša kolektivna odgovornost je da obezbedimo da se svoj deci garantuje dostojanstveno detinjstvo i da eliminišemo rodno zasnovano nasilje“, rekla je Osmani.

Prema podacima Instituta za sudsku medicinu Kosova, u više od 70 odsto svih slučajeva seksualnog napada i silovanja žrtve su maloletne.

Prema izveštaju koji je ranije ove godine objavio Euleks, primećuje se da se broj slučajeva silovanja prijavljenih kosovskoj policiji udvostručio, dok su stope osuđujućih presuda i dalje zabrinjavajuće niske.

Prema podacima te organizacije, u periodu od 2019. do 2021. godine prijavljeno je 228 silovanja.

Ipak, kako se navodi, veruje se da više od 90 odsto slučajeva silovanja ostaje neprijavljeno.

Šta je silovanje prema zakonima

Da bi se silovanje okarakterisalo kao krivično delo u većini evropskih zemalja zakoni i dalje navode prisilu, upotrebu i pretnju silom ili nemogućnost odbrane.

Iako Istanbulska konvencija predviđa uključivanje faktora pristanka u definiciju silovanja, u većini zemalja i dalje nije tako.

Seks bez pristanka je silovanje i evropski zakoni moraju to da odražavaju, izjavila je Marija Pejčinović Burić, generalna sekretarka Saveta Evrope.

„Države moraju da preuzmu punu odgovornost i promene zakone kako bi bili u skladu sa Istanbulskom konvencijom i sada je vreme za akciju“, rekla je ona.

Istanbulska konvencija je međunarodni sporazum Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Cilj Konvencije jeste nulta tolerancija na nasilje.

Sve zemlje u regionu usvojile su Istambulsku konvenciju.

Kaznene mere za krivično delo silovanje na Balkanu

Kazne se razlikuju od zemlje do zemlje i od okolnosti pod kojima je silovanje izvršeno.

Kreću se od tri meseca do kazne doživotnog zatvora u nekim zemljama, u slučaju kada se radi o krivičnom delu silovanja maloletnika.

Srbija – od dve godine do doživotne kazne zatvora

U januaru 2021. godine u Srbiji je prvi put izrečena doživotna kazna zatvora za silovanje.

Doživotna kazna zatvora je maksimalna predviđena za slučaj silovanja maloletnika.

Za druga krivična dela silovanja, prema Krivičnom zakoniku Srbije, predviđena je zatvorska kazna od dve do 15 godina.

Iz organizacije za borbu protiv nasilja Autonomni ženski centar kažu za BBC na srpskom da već godinama traže izmene zakona i u Srbiji kako bi pristanak, kao u Konvenciji Saveta Evrope, bio ključni za definiciju silovanja, a ne da li je žrtva pružala otpor i na koji način je primorana na seksualni odnos.

Kosovo – do 20 godina za silovanje maloletnika

Krivični zakon Kosova uzima faktor pristanka kod definisanja silovanja.

Predviđena je zatvorska kazna od dve do 10 godina za obljubu bez pristanka.

Za silovanje maloletnika predviđena je kazna od pet do 20 godina.

Crna Gora – od jedne do 15 godina

Za krivično delo silovanja je u Crnoj Gori propisana je zatvorska kazna od jedne do 15 godina, u zavisnosti od okolnosti.

Crna Gora je među zemljama koje su u definiciju silovanja uključile i pristanak.

Bosna i Hercegovina – maksimalne kazne bez ograničenja u nekim slučajevima

U Bosni i Hercegovini su na snazi četiri krivična zakona – dva entiteta: Federacije BiH, Republike Srpske, te Brčko Distrikta, kao i krivični zakon Bosne i Hercegovine.

Silovanje, kao krivično delo propisano je krivičnopravnim odredbama Krivičnim zakonom Federacije Bosne i Hercegovine, Krivičnim zakonom Republike Srpske i Krivičnim zakonom Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

Prema Krivičnom zakonu Federacije Bosne i Hercegovine, silovanje je definisano kao primoravanje osobe na polni odnos, upotrebom sile ili pretnje.

Propisane su kazne od jedne do 15 godina zatvora.

U slučaju silovanja maloletnika, minimalna kazna je pet godina, dok gornja granica nije propisana.

Krivični zakon Republike Srpske definiše silovanje takođe kao prinudu na polni odnos upotrebom sile ili pretnje.

Minimalna propisana kazna zatvora za silovanje prema ovom zakonu je tri godine.

U najtežim okolnostima, kada osoba koja je silovana premine, propisana je minimalna kazna od 10 godina zatvora, dok gornja granica nije definisana.

U slučaju silovanja maloletnika, minimalna zatvorska kazna, prema Krivičnom zakonu RS je od dve do 15 godina, osim u slučaju smrti maloletnika, kada se može dosuditi i doživotna kazna zatvora.

Kada je reč o presudi za silovanje, Krivičnim zakonom RS predviđeno je da kazna ne može biti ublažena.

Krivičnim zakonikom Brčko distrikta BiH, maksimalna kazna za silovanje je 15 godina zatvora.

Krivični zakon BiH silovanje karakteriše kao zločin protiv čovečnosti i ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Severna Makedonija – doživotna kazna za silovanje maloletnika

Severna Makedonija predviđa maksimalnu zatvorsku kaznu za silovanje maloletnika – doživotnu kaznu zatvora.

Ova kazna je maksimalna i u slučaju da su žrtvi nanete teške telesne povrede.

Minimalna predviđena je šest meseci.

Hrvatska – pristanak ključni faktor

Hrvatska je prva od zemalja u regionu koja je u definiciju silovanja uvela faktor pristanka.

Minimalna propisana kazna Kaznenim zakonom te zemlje je godinu dana, dok se silovatelju može izreći maksimalno 10 godina.

U slučaju da je žrtva malolenta, maksimalna kazna je 15 godina.

‘Pravda za devojčice’ i drugi protesti zbog silovanja

Šestorica mladića iz okoline Zadra osuđena su u julu 2022. zbog toga u više navrata seksualno zlostavljali 15-godišnju devojčicu iz njihovog mesta.

Osuđeni su na zatvorske kazne od šest meseci do sedam godina.

Silovanja počinjena tokom 2018. i 2019. godine su ponekad snimali mobilnim telefonom, a snimke koristili za ucenjivanje i prisilne seksualne odnose. Pretili su joj da će snimke poslati njenim roditeljima i prijateljima ako ne pristane na seks.

Slučaj je u leto 2019. bio povod za masovne proteste u Hrvatskoj pod nazivom „Pravda za devojčice“, u znak podrške žrtvama seksualnog nasilja, koje od institucija ne dobijaju adekvatnu zaštitu.

Meštarni Tirane izašli su na ulice maja 2021. godine zbog grupnog silovanja 15-godišnje devojčice u mestu Rešen.

Izvršioci su imali od 17 do 44 godine.

Širom Indije krajem avgusta 2022. održani su protesti protiv odluke vlade da oslobodi 11 muškaraca koji su osuđeni na doživotni zatvor zbog grupnog silovanja muslimanke Bilkis Bano.

Muškarci su pušteni pošto su odslužili 15 godina zatvora.

Demonstranti su od vlade zatražili da poništi odluku o oslobađanju silovatelja.

Stotine žena u Sudanu krajem 2021. godine izašle su na ulice posle optužbi da je 13 žena i devojaka silovano na demonstracijama protiv vojske održanim pre toga.

UN su saopštile da su primile „uznemirujuće izveštaje“ da su pripadnici snaga bezbednosti seksualno zlostavljali žene na tom skupu.

Oktobra 2016. godine, hiljade ljudi obučenih u crno protestovalo je ulicama glavnog grada Argentine Buenos Ajresa zbog silovanja i ubistva 16-godišnje devojčice.

Devojčica je oteta ispred škole. Bila je drogirana, više puta silovana i seksualno zlostavljana tako da je na kraju iskrvarila od unutrašnjih povreda.

Pogledajte video o žrtvama silovanja u ratu u Bosni i Hercegovini