Balkan: Kad šef špijuna stiže u javne posete

Mnoge karijerne diplomate godinama putuju širom sveta, ali malo njih nastavi da to čini u penziji i to kao šefovi obaveštajnih agencija.

Takav je karijerni put sadašnjeg direktora američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijama Bernsa koji već tri godine krstari planetom, a prethodnih dana je boravio i na Balkanu.

U takozvanoj nenajavljenoj poseti, ovaj 68-godišnjak je obišao Sarajevo, Beograd i Prištinu, a domaći mediji su o tome izveštavali skoro odmah.

Kada je šef CIA Džon Dojč bio u Sarajevu 1996. verovatno zbog učešća mudžahedinskih boraca u ratu u Bosni, vest o dolasku objavljena je tri dana kasnije.

Bernsova turneja nije neuobičajena, kaže Dejvid Kanin, viši analitičar CIA koji je tokom 1990-ih bio zadužen za Balkan.

„Njegov posao šefa CIA je manje važan od statusa poverljive i važne figure u timu američkog predsednika Džozefa Bajdena za spoljnu politiku.

„Administracija želi da postigne neke uspehe u spoljnoj politici pre kraja mandata u januaru ili možda čak i pre izbora“, ističe Kanin u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Bajden je juna 2023. unapredio Bernsa u člana njegovog kabineta.

• „Sviraj to još jednom, Sem“: Beograd, Kazablanka, Beč i drugi „špijunski gradovi“
• Šta rade srpske službe bezbednosti
• Duboka država: Mit, teorija zavere ili istina

Ko je šef CIA?

„Mi smo prva linija nacionalne odbrane. Postižemo ono što drugi ne postižu i idemo tamo gde drugi ne mogu“, piše na zvaničnom nalogu CIA na društvenoj mreži Iks.

U ovome se oslikavaju i obrisi Bernsove biografije.

Kada je u martu 2021. imenovan za šefa CIA, postao je prvi karijerni diplomata koji je došao na to mesto, piše u zvaničnoj biografiji.

„Bernsov uspon je gotovo neverovatan preokret za visoku, diskretnu figuru opreznih očiju, pepeljaste kose i potkresanih brkova, kakvu biste lako mogli zamisliti u romanu Džona le Karea kako šapuće na uvo zvaničniku na zabavi u ambasadi kako grad pada u ruke pobunjenika i da će ga čamac čekati u luci u ponoć“, pisao je Robert Drejper u Njujork Tajmsu.

Isti list je objavio i da je za manje od dve godine mandata bio u inostranstvu tridesetak puta.

Posetio je Izrael, Palestinu, Kinu, Ukrajinu, Tursku, Libiju, Egipat, Saudijsku Arabiju i mnoge druge krizne ili važne zemlje.

„Kao direktor CIA, on odgovara direktno i samo predsedniku.

„To mu daje visok nivo kredibiliteta sa svetskim zvaničnicima“, rekao je Šejn Haris, koji se bavi bezbednošću u Vašington postu.

• Džon le Kare – špijun među piscima, pisac među špijunima
• „OZNA sve dozna“: Koje su danas službe bezbednosti na Balkanu
• „Na pola puta do superheroja“: Mustafa Golubić, tajni agent između mita i istine

Šta je radio na Balkanu?

Poznato je da se sastajao sa zvaničnicima u Sarajevu, Beogradu i Prištini.

Vašington nastavlja da gura dobro poznate pozicije o Bosni i Kosovo u isto vreme kada ponovo pokušava da postigne prekid vatre u Gazi, ocenjuje Kanin.

„Tu nema ništa novo i ne očekujem da se nešto iznedri iz onog što smatram prilično ustajalom američkom diplomatijom na oba mesta i na Balkanu i na Bliskom istoku“, dodaje ovaj iskusni obaveštajac.

• Bosna i Hercegovina

Berns je prvo posetio Bosnu i Hercegovinu, u koju je stigao 20. avgusta.

Sastao se sa direktorom Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH Almirom Džuvom, a potom i sa ministrom spoljnih poslova Elmedinom Konakovićem.

Posle sastanka, Konaković je Bernsa nazvao jednim od „najvažnijih ljudi američke administracije“, kao i „čovekom sa bogatim iskustvom i odličnim poznavanjem regiona“, prenelo je sarajevsko Oslobođenje.

Posetu direktora CIA ocenio je kao „važnu“, ističući da se time pokazuje da Amerika „i dalje drže Bosnu i Hercegovinu u vrhu prioriteta“, što ljudima u Bosni „mnogo znači“.

Ta „potvrda predanog prijateljstva i posvećenosti“, naveo je, „jasna je poruka svima da je Amerika tu u cilju zaštite i podrške teritorijalnom integritetu, suverenitetu i prosperitetu“ Bosne.

I upravo se ta konstrukcija o „integritetu i suverenitetu“ BiH najčešće mogla čuti tokom Bernsove posete Sarajevu.

Posebno posle sastanka sa članovima Predsedništva BiH, među kojima je i Željka Cvijanovića, predstavnicom Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine.

Cvijanović je na crnoj listi SAD upravo zbog pretnji „integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine“, kao i Dejtonskom mirovnom sporazumu iz 1995, kojim je okončan rat.

Kao jednu od tema Bernsovih sastanaka u BiH, pozivajući se na izvore iz američke vlade, N1 i Radio Slobodna Evropa, navode „zabrinjavajuću secesionističku retoriku i delovanje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i Vlade Republike Srpske“.

Dodik, koji godinama često preti otcepljenjem Republike Srpske, isto tako se već dugo nalazi pod sankcijama SAD zbog „podrivanja legitimiteta, mira i sumnji za umešanost u ilegalne poslove i korupciju“.

• Kome je sve Amerika uvodila sankcije na Balkanu
• Šta znači kada Amerika uvede sankcije pojedincima
• Šta sve Milorad Dodik ne može zbog sankcija

Iako je u maju govorio da „srpski narod više ne može da živi u BiH“ i najavljivao sporazum o mirnom razgraničenju, Dodikov ton posle Bernsove posete bio je daleko blaži.

Na Iksu je napisao da Republika Srpska „nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH, shodno Dejtonskom sporazumu“, kao i da „secesija nikada nije bila naša politika“.

„BiH je zajednica dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda, stoga ohrabruje stav Bernsa da odgovornost za funkcionisanje zemlje leži na svim etničkim zajednicama.“

I on je posetu šefa CIA nazvao „značajnom“, ističući borbu protiv terorizma koja je „obaveza celokupnog slobodnog sveta“, a čemu je „Republika Srpska posvećena i pozdravlja svaku saradnju u toj oblasti“.

Nije retko da šef CIA dođe u Sarajevo poslednjih godina.

Direktor Džon Brenan bio je u Sarajevu 2016. kad se sastao s kolegama iz obaveštajnih agencija, kao i sa članovima Predsedništva BiH.

Dolazio je i jedan od njegovih prethodnika Majkl Hejden 2007, a navraćao je i Dejvid Petreus, ali kao bivši direktor CIA.

• Srbija

Za razliku od BiH, posete Beogradu, ako ih je i bilo, redovno se drže u tajnosti.

I ovoga puta, kada je Berns stigao u Srbiju, nije bilo zvaničnih saopštenja.

„Imali smo koristan, pristojan i važan sastanak“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić o poseti šefa CIA.

Odgovarajući na pitanje BBC-ja na srpskom, dodao je, bez ulaženja u detalje, da su teme bile „od važnosti za budućnost Srbije“.

Mediji su ranije preneli da je domaćin Bernsu u Beogradu bila Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i direktor Vladimir Orlić.

Orlić se nije oglašavao, kao ni BIA.

Teme sa srpskim zvaničnicima su bile više političke, nego obaveštajne i uglavnom se na sastancima govorilo o Kosovu, nezvanično saznaje BBC.

• Kosovo

Kosovo je bila poslednja destinacije ove Bernsove turneje.

U Prištini se 22. avgusta sastao sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani i šefom Kosovske obaveštajne agencije (KIA) Petritom Ajetijem.

Osmani je objavila i fotografiju sa njim.

„Savez sa SAD je garancija bezbednosti, mira i uspeha“, napisala je Osmani na Fejsbuku, dodajući da joj je bilo zadovoljstvo da poželi dobrodošlicu Bernsu na Kosovo.

Na podršci Kosovu javno mu se zahvalio i premijer Aljbin Kurti, takođe, uz fotografije sa, kako je napisao, „strateški važnog sastanaka“.

Ko je Vilijam Berns

• Rođen je 1956. u američkoj državi Severna Karolina, kao sin odlikovanoh generala američke vojske koji se borio u Vijetnamu.
• Diplomirao je istoriju na Univerzitetu La Sal, a magistrirao i doktorirao međunarodne odnose na Univerzitetu Oksford, kao stipendista Maršalovog fonda.
• Bernsova karijera diplomate i obaveštajca poklapa se sa administracijama šestorice američkih predsednika iz redova i demokrata i republikanaca, jer traje skoro četiri decenije.
• Služio je kao ambasador SAD u Jordanu od 1998-2001. i u Rusiji 2005-2008. godine.
• Bio je tek drugi diplomata u istoriji na funkciji zamenika državnog sekretara od 2011. do 2014.
• Govori ruski, francuski i arapski jezik.
• I supruga Liza Karti, sa kojom ima dve ćerke, mu je koleginica – ambasadorka.
• Jedina mrlja u gotovo besprekornoj karijeri, obeleženoj pohvalama i priznanjima, bila je što se Berns viđao sa finansijskim konsultantom Džefrijem Epstinom, kasnije osuđenim za seksualno zlostavljanje maloletnica. „Žao mi je što nisam prvo uradio domaći zadatak“, izjaviće kasnije.
• Napisao je i memoare 2019. The Back Channel: A Memoir of American Diplomacy and the Case for Its Renewal.

„Berns je cenjen zbog profesionalnih i obaveštajnih sposobnosti i moguće da će nastaviti (karijeru) na visokom nivou, ako Kamala Haris postane predsednica.

„Ali, po mom mišljenju, o njegovoj poseti Balkanu može i previše da se pročita“, zaključuje CIA veteran.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]