Tekst sadrži uznemirujuće detalje

Čovek iz Istočnog Sarajeva pucao u psa, potom ga ranjenog vukao traktorom po ulici, penzioner iz sela Stajkovce, na jugu Srbije, čekićem i motkom tukao kobilu, šestogodišnjak iz Niša bacio mače i pregazio ga trotinetom, Leskovčanin mučio zmiju otrovnicu – samo su neki od jezivih naslova u poslednje vreme koji uznemiruju ljude na Balkanu.

Deo odraslih počinilaca je procesuiran ili osuđen, ali su kazne po pravilu blage ili nikakve i zato je sve više ovakvih slučajeva, kaže Milica Ranković iz Udruženja za zaštitu životinja Feniks.

„Ljudi koji imaju tu vrstu psihičkih problema su sve opušteniji, jer vide da nema adekvatnog kažnjavanja.

„Nasilnici ne trpe nikakve sankcije, čak i kada se prijava podnese, nema reakcije nadležnih i tu je problem“, kaže Ranković za BBC.

I kad dođe do reakcije, ona je spora, a kazne su često uslovne ili samo opomena, dodaje.

Situacija je slična i u Bosni i Hercegovini, gde su zbog slučaja iz Istočnog Sarajeva, iako je određen pritvor osumnjičenom, organizovani protesti u Sarajevu i Banjaluci, kojima se traži pooštravanje kazni.

„Dosta je nasilja nad slabijima, nad ženama, decom, životinjama… Dosta!

„Monstrumi se slobodno kreću među nama, danas je to bio pas, a sutra će biti nečije dete“, rekla je Mila Šarić, zaposlena u Veterinarskom institutu Republike Srpske, jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine, prenosi N1.

Ljudi koji zarađuju mučeći majmune

Šta ljude podstiče da budu nasilni prema životinjama?

–Analiza Marije Branković, profesorke Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum*

Životinje nauka danas razume kao osećajna bića, koja apsolutno imaju kapacitet da doživljavaju bol, strah i mnoge druge emocije.

Zbog svega toga, nasilje prema životinjama treba da nas alarmira jednako kao nasilje prema ljudima.

Na osnovu psiholoških istraživanja, znamo da postoje složena objašnjenja nasilnog ponašanja, nemoguće ga je pripisati samo jednom uzroku.

Na bazičnom nivou, postoje razlike u kapacitetima za empatiju kod ljudi, pa govorimo o izraženosti određenih crta ličnosti, koje nazivamo „mračnim crtama“ – psihopatija, narcizam, makijavelizam i sadizam – koje su povezane sa sklonošću agresivnim i antisocijalnim oblicima ponašanja.

Istraživanje sprovedeno u Srbiji pokazuje da su ove četiri crte ličnosti u jasnoj vezi sa negativnim odnosom prema životinjama.

Međutim, ovo ne treba razumeti kao nešto što će se nužno ispoljiti, jer to uvek zavisi od toga da li se u sredini podstiče ili kažnjava ovakvo ponašanje.

Dalje, pouzdano znamo da se agresivno i nasilno ponašanje uči po modelu i to ne samo u porodici, već su jako značajna i društvena uverenja i norme, dakle, opšta klima u društvu.

A mi živimo u takozvanom post-konfliktnom društvu.

To su društva straha, u kojima se živi sa osećajem pretnje, nesigurnosti, nepoverenja, što sve čini plodno tlo za nasilje.

Štaviše, nasilje se opravdava i primenjuje u javnoj i političkoj sferi, naročito prema neistomišljenicima, što znači da na najvišem i najvidljivijem nivou društva imate jasne modele nasilnog ponašanja.

Nije preterano reći da se nasilje promoviše i čak nagrađuje, a svakako se nedovoljno i nesistematično kažnjava.

* Marija Branković je psihološkinja i naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i autorka knjige Psihologija ljudi i (ostalih) životinja

Ko čuva napuštene pse Kragujevca

Kakve su kazne zaprećene?

Bosna i Hercegovina: Razlikuju se zakoni u dva entiteta – Republici Srpskoj (RS) i Federaciji BiH. Ko životinju teško zlostavlja ili razara životinjska staništa na širem prostoru, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do šest meseci u Federaciji BiH, a do dve godine u RS. Za teže oblike, kada je pribavljena materijalna korist ili je stradala zaštićena vrsta kazna zatvora može biti do jedne godine u Federaciji, a do pet godina u RS.

Crna Gora: Ko kršeći propise ubije, povredi ili muči životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, a ako su u pitanju zaštićene vrste zatvorom od šest meseci do pet godina.

Hrvatska: Ko usmrti životinju bez opravdanog razloga ili je teže zlostavlja, nanosi joj nepotrebne boli ili je izlaže nepotrebnim patnjama, kazniće se kaznom zatvora do dve godine ili u težim slučajevima do tri godine. U Hrvatskoj je nedavno uvedeno i krivično delo napuštanja životinja za koje je zaprećena kazna do godinu dana.

Severna Makedonija: Za mučenje i ubijanje životinja zaprećena je novčana i kazna do šest meseci zatvora, a kažnjava se i nebriga – ako se životinja ostavlja bez hrane i vode, može se dobiti tri meseca zatvora.

Srbija: Za zlostavljanje i mučenje i životinja zaprećena je novčana ili kazna zatvora do dve godine, piše u Krivičnom zakonu, a za teže oblike do tri godine i veća novčana kazna. Krivično delo je i iz koristoljublja organizovati borbe životinja i klađenje na njih, za šta je kazna zatvora od šest meseci do tri godine. Pravilnikom su propisane i tačne kazne za zlostavljanje životinja, na primer, za mrkog medveda je milion dinara, beloglavog supa ili crnog orla 500.000, vuka ili risa 300.000, vidru 250.000, pa sve do pojedinih vrsta puževa ili žaba gde je kazna 1.200 dinara.

Udruženja traže registar zlostavljača

Zakonska regulativa je potpuno u redu u Srbiji, ali je problem što se ona ne sprovodi, ističe Milica Ranković.

„Isti je problem na celom Balkanu“, dodaje ona.

Početkom septembra, Udruženje Feniks je drugi put, zajedno sa još desetak organizacija za zaštitu životinja iz čitave Srbije, uputilo zvaničan dopis nadležnim ministarstvima sa predlogom da se napravi baza podataka o zlostavljačima i ubicama životinja.

Traže i da se se sistemski radi na edukaciji i prevenciji ovakvih slučajeva od najranijeg uzrasta – kroz stvaranje empatije, ali i da se podstiče prijavljivanje.

Prvi put su se predstavnicima države obratili prošle godine posle majskih tragedija, kada su komšije za Uroša Blažića, optuženog za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, tvrdile da je prethodno navodno maltretirao životinje.

Međutim, nadležni nisu nijednom odgovorili.

„To je poražavajuće za naše društvo, jer pokazuje da nije zainteresovano da se bavi nasiljem.

„Sva udruženja iz cele Srbije imamo ista iskustva, svi smo svesni da je takva baza podataka neophodna, problemi su isti i ništa se nije promenilo“, kaže Ranković.

Da li se uopšte razmatra uvođenje takvog registra i kako bi on izgledao, BBC nije dobio odgovor ni od Ministarstva pravde, ni Ministarstva unutrašnjih poslova.

psi — Čak 71 odsto žrtava nasilja u porodici je izjavilo da je nasilnik bio okrutan i prema kućnim ljubimcima, pokazalo je istraživanje

Problem širom sveta

Proteklih decenija bilo je mnogo monstruoznih slučajeva koji su punili stupce domaće crne hronike.

Od keruše Mile kojoj su bile isečene šape, preko videa na kome mačku polivaju benzinom i živu spaljuju, do pojedinaca koji nožem ubijaju pse, nekad i prethodno ih pomazivši, a tako je i u svetu.

Šokantan broj okrutnosti prema životinjama, koje se svakodnevno nađu u medijima ili na društvenim mrežama, samo su vrh ledenog brega, jer većina nikad ne bude prijavljena, navodi se na sajtu američkog udruženja Humano društvo.

Na meti su najčešće kučići, mačke, konji i domaće životinje.

Prema njihovim podacima, nasilnici prema životinjama su češće muškarci mlađi od 30 godina, a zlostavljanjem se smatra i bolesno sakupljanje životinja što češće rade žene starije od 60.

Okrutnost prema životinjama u snažnoj je vezi sa ostalim zločinima.

Ljudi koji maltretiraju životinje imaju pet puta više šansi da budu nasilni prema ljudima, pokazala je američka studija Nortistern Univerziteta u Masačusetsu.

Bihejvioralni profili kriminalaca američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) redovno pokazuju da su mnoge serijske ubice i silovatelji mučili životinje u detinjstvu, piše britansko udruženje Peta.