Balkan, korupcija i istraživanje: Ministar finansija Srbije Siniša Mali i crnogorski predsednik Milo Đukanović u „Pandorinim papirima“

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović i njegov sin Blažo, kao i ministar finansija Srbije Siniša Mali pominju se u velikoj međunarodnoj novinarskoj istrazi „Pandora papiri“ o tajnama 35 sadašnjih i bivših svetskih lidera zajedno sa 400 funkcionera iz više od 90 država.

Prema dokumentima do kojih su došli novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) u okviru ovog međunarodnog projekta, ministar finansija Siniša Mali jeste bio vlasnik 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju.

Mali je kao vlasnik dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih ostrva kupio 23 stana, a još jedan je kupio na svoje ime, piše KRIK.

U dokumentima se pominje i Nikola Petrović, direktor Elektromreže Srbija u periodu od septembra 2012. do kraja 2016. godine.

Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) objavila je da su predsednik Crne Gore Milo Đukanović i njegov sin Blažo 2012. godine sklopili tajne ugovore o upravljanju njihovom imovinom skrivajući se iza komplikovane mreže povezanih kompanija iz Velike Britanije, Švajcarske, Britanskih Devičanskih ostrva, Paname i Gibraltara, objavljeno je na sajtu MANS-a.

Sin predsednika Crne Gore je iskoristio tu strukturu da formira i dve skrivene kompanije sa ćerkama firmama u Londonu i Crnoj Gori, navodi MANS, prenose podgoričke Vijesti.

• Pandora papiri – kratki vodič
• Sve što treba da znate o FinCEN dosijeima i „prljavom“ novcu širom sveta
• Korupcija u Srbiji u 100 i 300 reči

Pandora papire čini skoro 12 miliona procurelih dokumenata koji otkrivaju sakrivena bogatstva, izbegavanje poreza i u nekim slučajevima, pranje novca nekih od najmoćnijih i najbogatijih ljudi na svetu.

Više od 600 novinara iz 117 zemalja mesecima su proučavali dokumenta pristigla od 14 različitih izvora, otkrivajući priče koje će biti objavljivane ove nedelje.

Šta je rekao ministar finansija Srbije i šta piše u dokumentima?

Kada je KRIK 2015. godine otkrio da Siniša Mali, tada gradonačelnik Beograda, ima 24 luksuzna stana u bugarskom letovalištu „Sveti Nikola“ na obali Crnog mora, Mali je to demantovao.

Novinare KRIK-a optužio je da lažu.

„Ukoliko utvrdite da sam vlasnik bilo kojeg od ovih stanova, svi su vaši. Dobićete ključ istog trenutka“, rekao je novinarima KRIK-a na vanrednoj konferenciji koju je organizovao upravo zbog ovog istraživanja.

Otkriće da je Mali kupio ove nekretnine izazvalo je burne reakcije u javnosti.

Njihova vrednost iznosila je oko pet miliona evra – višestruko je premašivala legalne prihode Malog.

Mali je priznao da je kupio jedan stan, onaj čije se vlasništvo vodilo na njegovo ime.

Tvrdio je, međutim, da ne stoji iza dve ofšor kompanije, Brigham Holding&Finance Inc. i Etham Invest&Finance Corp koje su kupile preostala 23 apartmana.

• Korupcija kao način života u Srbiji
• Korupcija u Srbiji: „Ne možeš da ispravljaš sistem ako ti nešto treba“
• Da li je Srbija demokratska zemlja

„Firme i stanove nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije“

Mali je bio vlasnik ove dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih ostrva i pošto je postao gradonačelnik Beograda, pokazuje istraživanje KRIK-a.

On je tada po zakonu bio dužan da firme prijavi Agenciji za sprečavanje korupcije, što, kako navodi KRIK, nije uradio.

Zakon propisuje i zatvorske kazne za funkcionere koji ne prijave imovinu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić branio je bliskog saradnika od sumnji da je umešan u korupciju.

„Besmislica je da Mali ima 24 stana u Bugarskoj, imam apsolutno poverenje u njega“, rekao je Vučić ranije.

„Podsetiću na sve laži o njemu, o 24 stana u Bugarskoj, političari koji su tu kampanju vodili su lagali, mediji su lagali“, prenosi njegove reči KRIK.

Sada, šest godina kasnije, u međunarodnom projektu „Pandorini papiri“ koji predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), pojavila su se dokumenta procurila iz agencije za osnivanje ofšor firmi „Trident Trust“, čiji je Mali bio klijent, a koja su dokaz da je Mali definitivno bio vlasnik dve ofšor kompanije i apartmana u Bugarskoj, navodi KRIK.

Kupovina preko ofšora

Britanska Devičanska ostrva, ostrvska država u Karipskom moru u kojoj je Mali osnovao kompanije, važe za čuveni poreski raj koji koriste političari, tajkuni i kriminalci da skrivaju imovinu.

Zahvaljujući netransparentnosti u ovoj zemlji, vlasnici kompanija mogu da drže u tajnosti svoj identitet, navodi KRIK.

To se upravo dogodilo u ovom slučaju, stoji u tekstu u kom se dodaje da je prvo „Trident Trust“ za Malog registrovao dve ofšor kompanije: Brigham Holding&Finance Inc. i Etham Invest&Finance Cor„, a one su zatim kupile dve firme u Bugarskoj – „Erma 11″ i „Erul 11“ – koje su u svom vlasništvu imale apartmane.

U dokumentima o kupoprodaji stanova, Mali je bio naveden kao direktor ofšor kompanija sa Britanskih Devičanskih ostrva, pa su ga tako novinari KRIK-a ranije povezali sa ovim nekretninama.

Nova dokumenta iz projekta „Pandora papiri“, sertifikati o vlasništvu nad firmama, otkrivaju da je bio i vlasnik ovih kompanija, navodi KRIK koji u tekstu iznosi i dokaze o svojim navodima.

Kupovinu stanova Mali je obavio tokom 2012. i 2013. godine, u vreme kada je bio ekonomski i finansijski savetnik tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, piše KRIK.

Na toj funkciji Mali je bio zadužen za pregovore s Ujedinjenim Arapskim Emiratima oko ulaganja u kapitalne projekte – privatizaciju nacionalne avio-kompanije „JAT“ i izgradnju „Beograda na vodi“, podseća KRIK.

Šta znači ofšor?

Pandora papiri otkrivaju složene mreže kompanija osnovanih van granica matične zemlje, često sa sakrivenim vlasništvom novca i imovine.

Na primer, neko ima nekretnine u Velikoj Britaniji, ali je vlasništvo uspostavljeno kroz lanac kompanija u drugim zemljama, ili „ofšor“.

Ofšor zemlje ili teritorije su:

• one u kojima je lako osnovati kompanije
• postoje zakoni koji otežavaju identifikaciju vlasnika kompanija
• korporativni porez je nizak ili ga nema

Ova odredišta se često nazivaju poreski rajevi ili tajne jurisdikcije.

Ne postoji potpuna lista ovih poreskih rajeva, ali najpoznatije su zemlje poput Švajcarske i Singapura, Kajmanska ostrva i Britanska Devičanska ostrva.

Od koga je Mali kupio stanove?

Mali je 24 apartmana u Bugarskoj kupio od firme Srđana Dabića, bivšeg košarkaša i direktora srpskog ogranka čuvene ruske naftne kompanije „Lukoil“, navodi KRIK.

Početkom 2000-tih, kada je radio u Agenciji za privatizaciju, Siniša Mali je kao direktor Centra za tendere nadgledao privatizaciju najvećih državnih preduzeća, bio je nadležan za prodaju srpskog lanca benzinskih pumpi „Beopetrol“ upravo „Lukoilu“, piše KRIK.

Mali je u tom poslu predstavljao državu Srbiju, dok je biznismen Srđan Dabić zastupao interese „Lukoila“.

Srpske pumpe su 2003. godine prodate „Lukoilu“ za 117 miliona evra, navodi se u tekstu.

Savet za borbu protiv korupcije kasnije je utvrdio da „Lukoil“ nije ispunio ugovor i da je „Beopetrolu“ naneo štetu od nekoliko miliona evra, podseća KRIK.

Umesto da investira u srpske pumpe, „Lukoil“ je izvukao novac tako što je od „Beopetrola“ uzeo kredit od 105 miliona evra, dodaje.

„Sumnje na pranje novca“

Ubrzo pošto je Mali kupio stanove u Bugarskoj, koji su na tržištu vredeli oko pet miliona evra, počeo je da ih prodaje, navodi KRIK.

Dva apartmana, koji ne spadaju u najveće, prodao je 2013. i 2014. za ukupno 120.000 evra, dodaje se u tekstu.

Zatim je izašao iz vlasništva u ofšor kompanijama.

U avgustu 2014. godine, nekoliko meseci nakon što je postao gradonačelnik Beograda, Mali je ofšor kompanije prebacio na tamošnju advokaticu Anu Panajotovu koja je zatim prodala još nekoliko apartmana, piše KRIK.

Iako Mali više zvanično nije bio vlasnik, i dalje je bio povezan sa stanovima – KRIK je pronašao njegov potpis na dokumentu iz 2015. godine.

Naime, Mali je u ime ofšor kompanije potpisao rešenje o podnošenju finansijskog izveštaja za njenu ćerku-firmu u Bugarskoj 2015. godine.

Mali se u javnosti branio da mu je na ovom dokumentu potpis falsifikovan.

Posle serijala tekstova KRIK-a o sumnjivim poslovima u koje je umešan gradonačelnik Beograda, reagovala je i Agencija za borbu protiv korupcije.

U postupku koji je pokrenula 2015. Agencija je potvrdila KRIK-ova otkrića i pronašla dokaze koji su ukazivali na sumnje da je Mali učestvovao u pranju novca.

Agencija je slučaj prosledila Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, podseća se u tekstu.

Tužilaštvo je u slučaj uključilo i Upravu za sprečavanje pranja novca od koje je zahtevalo da proveri sve bankovne račune i transakcije Siniše Malog i članova njegove porodice.

Nakon istrage Uprava je sastavila izveštaj sa detaljima o više sumnjivih novčanih transakcija koje su povezane sa Malim, njegovom bivšom suprugom, kao i kompanijama koje je posedovao ili za koje je radio.

Ova institucija utvrdila je da je Mali kontrolisao najmanje 45 bankovnih računa i raspolagao novcem koji znatno premašuje njegova zvanična primanja, kao i da je pomenuta bugarska advokatica, Ana Panajotova, bila umešana u niz sumnjivih transakcija od kojih su neke povezane sa prodajom pomenutih apartmana na bugarskom primorju, dodaje KRIK.

Šta piše o Nikoli Petroviću?

Srpski državljanin Nikola Petrović bio je na čelu državne kompanije za prenos električne energije u državnom vlasništvu.

On je takođe bio kum (upotrebljena je baš ta srpska reč) predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Postao je vlasnik kompanije sa Britanskih Devičanskih ostrva, osnovane 2016. godine, preko švajcarske konsultantske kuće „Fidinam and Alcogal„, panamske advokatske firme, piše u tekstu OCCRP-a

Navodi se da prilikom osnivanja kompanije, Petrović nije obavestio Alkogal da bi se mogao smatrati politički eksponiranom osobom, iako je blizak sa predsednikom, a to je naveo i njegov advokat (da nije politički eksponirana osoba).

Međutim, posle formiranja kompanije, Alkogal je otkrio njegovu političku poziciju i zatražio bankovno referentno pismo.

U tekstu se dalje navodi da dokumenti pokazuju da je švajcarska advokatska kancelarija odbila ovaj zahtev konsultantske kuće, nudeći da sami napišu referentno pismo, što je Alkogal prihvatio.

Petrović je držao kompaniju u tajnosti od srpskih zvaničnika i nikada je nije prijavio, kao što zakon nalaže, navodi se dalje.

Dodaje se da im Petrović nije odgovorio na postavljena pitanja.

Slučaj Milo i Blažo Đukanović

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović i njegov sin Blažo su 2012. godine sklopili tajne ugovore o upravljanju njihovom imovinom skrivajući se iza komplikovane mreže povezanih kompanija iz Velike Britanije, Švajcarske, Britanskih Devičanskih ostrva, Paname i Gibraltara, objavljeno je na sajtu Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS).

Sin predsednika Crne Gore je iskoristio tu strukturu da formira i dve skrivene kompanije sa ćerkama firmama u Londonu i Crnoj Gori.

Do tih podataka došao je Istraživački centar MANS-a kroz globalnu istragu o ofšor poslovima „Pandora papiri“. koju je vodio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) sa partnerima iz 117 zemalja.

Jedna od njih je Alkogal, vodeća advokatska kancelarija u Panami sa predstavništvima na svim poznatijim ofšor destinacijama, među kojima i Britanska devičanska ostrva, preko kojih su vođeni poslovi porodice Đukanović.

U dokumentaciji te panamske firme MANS je pronašao overene kopije ugovora o uspostavljanju trastova koje su Milo i Blažo Đukanović sklopili 21. juna 2012. godine sa kompanijom CM Skye 2 (PTC) Limited registrovanom na Britanskim Devičanskim ostrvima.

Trastovi ne postoje u crnogorskom zakonodavstvu, a na ofšor destinacijama obično služe za skrivanje pravih vlasnika imovine.

Osnivač trasta prenosi vlasništvo nad imovinom na drugo lice ili kompaniju koja postaje zvanični vlasnik, iako njom samo upravlja.

U ugovoru o trastu, koji ostaje skriven od javnosti i ne dostavlja se nijednoj instituciji, precizira se ko ima stvarnu korist od korišćenja ili prodaje te imovine.

Iz ugovora se vidi da je stariji Đukanović formirao Viktorija trast (Victoria Trust), a njegov sin Kejpkastel trast (Capecastel Trust), navodi MANS.

U njima se navodi minimalni osnivački ulog i precizira da u bilo kom trenutku u trastove može biti uneta imovina, kako od strane samih osnivača, tako i drugih lica.

Trastovi su uspostavljeni na period od 80 godina, a kompanija koja njima upravlja je ovlašćena da za račun Đukanovića može da kupuje i prodaje nekretnine i firme, otvara nove kompanije i žiro račune, daje i uzima kredite i obavlja razne druge poslove.

Više o celoj poslovnoj strukturi možete da pročitate na sajtu MANS-a.

• Uspon Mila Đukanovića – od raskida sa Miloševićem do najdugovečnijeg lidera Crne Gore
• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti“

Šta su rekli Milo i Blažo Đukanović?

U odgovorima na pitanja MANS-a i ICIJ-a, Milo Đukanović je priznao da je 2012. godine osnovao Viktorija trast, naglašavajući da u tom periodu nije bio javni funkcioner.

„U 2012, u vreme kada nisam bio na javnoj funkciji u državi i nisam obavljao ni jednu državnu dužnost (u 2010. moj mandat na poziciji premijera je istekao), radio sam na organizaciji poslovne infrastrukture gledajući da započnem poslovne aktivnosti sa mojim sinom.

„U to vreme sam uspostavio Viktorija trast za koji me pitate“, rekao je Đukanović.

On tvrdi da je krajem te godine, nakon imenovanja na funkciju premijera, vlasništvo nad svojim trastom preneo na sina Blaža.

„Krajem 2012. godine vratio sam se na poziciju premijera, što nisam planirao.

„Posle toga, prebacio sam kompletno vlasništvo nad Viktorija trastom na mog sina Blaža Đukanovića“, naveo je crnogorski predsednik.

Blažo Đukanović je potvrdio da je stvarni vlasnik kompanija Victoria Bridge Finance Ltd i Resilton Investments Ltd skrivenih na Britanskim Devičanskim ostrvima.

On nije odgovorio na naknadno pitanje o vlasništvu nad očevim trastom, a tvrdi da se ni svoga ne seća.

„Sećam se da je bilo priče o njemu kao delu moguće poslovne strukture dok sam živeo u Velikoj Britaniji, ali se ne sećam da li je uspostavljen.

„Ako jeste uspostavljen, ja nisam imao nikakve veze sa njim i sigurno je davno ugašen“, rekao je mlađi Đukanović.

Međutim, iz dokumentacije se vidi da je u novembru 2014. godine, dok je Milo Đukanović bio na polovini premijerskog mandata, on i dalje bio jedini vlasnik Viktorija trasta, a njegov sin Kejpkastel trasta, navodi MANS.

To pokazuje dokumentacija švajcarske kompanije LJ Management (Suisse), višestruko povezane sa tajnim poslovima Đukanovića, koja je podatke o krajnjim vlasnicima skrivenih trastova poslala svom agentu u decembru 2014. godine, piše MANS.

Ta firma potvrđuje da zna ko su pravi vlasnici kompanija i trastova kojima upravlja, u pismu dostavljenom Alkogalu sredinom 2014. godine, objašnjavajući da na taj način poštuje pravila o sprečavanju pranja novca.

Direktorka te firme je istovremeno upravljala i kompanijom sa kojom su Đukanovići sklopili tajne ugovore, pa je ona morala znati za sve promene vezane za njihovim trastovima.

U odgovorima na pitanja MANS-a i ICIJ-a i Milo i Blažo Đukanović tvrde da u trastove nikada nisu ulagali i da im ti skriveni poslovi nisu doneli bilo kakav novac.

To potvrđuju i agenti zaduženi za upravljanje njihovim trastovima, koji su, inače, dužni da podatke o poslovima svojih klijenata skrivaju od javnosti.

Ugovori predviđaju da, pored početnog kapitala, koji je u oba slučaja iznosio minimalnih 100 funti, bilo koji pojedinac ili kompanija mogu da uplate dodatna sredstva ili prenesu imovinu na trastove čiji vlasnici su Đukanovići.

Firma koja upravlja njihovim trastovima nije imala obavezu da na Britanskim Devičanskim ostrvima podnosi finansijske izveštaje, a dokumentaciju o svom poslovanju je čuvala u Švajcarskoj.

Zbog toga podaci o imovini u vlasništvu tajnih trastova Đukanovića nisu bili deo procurelih dokumenata, navodi MANS.

Prema podacima iz Službenog lista Britanskih Devičanskih ostrva, tačno mesec dana posle promene vlasti u Crnoj Gori, 30. septembra 2020. godine, firma LJ Skye 2 (PTC) Limited koja je upravljala tajnim poslovima Đukanovića, pokrenula je postupak dobrovoljne likvidacije i ubrzo je ugašena.

Pandora papire čini skoro 12 miliona procurelih dokumenata koji otkrivaju sakrivena bogatstva, izbegavanje poreza i u nekim slučajevima, pranje novca nekih od najmoćnijih i najbogatijih ljudi na svetu, među kojima su svetski lideri, političari i milijarderi.

Više od 600 novinara iz 117 zemalja mesecima su proučavali dokumenta pristigla od 14 različitih izvora, otkrivajući priče koje će biti objavljivane ove nedelje.

Podatke je prikupio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) iz Vašingtona, sarađujući sa više od 140 medijskih organizacija u najvećoj globalnoj istrazi do sada.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]