Birači u Bugarskoj 2. oktobra će dobiti priliku da na izborima glasaju za novi saziv skupštine, četvrti put za manje od dve godine.
Ovo su treći prevremeni izbori zaredom u najsiromašnijoj državi Evropske unije, uzrokovani raspadom šarenolike vladajuće koalicije u junu.
Stranka desnog centra Građani za Evropski razvoj Bugarske (GERB) koja je na vlasti od 2009, na ovim izborima je jasan i glavni favorit, pošto je u novembru prošle godine tesno poražena od liberalne partije Nastavljamo promene.
Očekuje se da šest do osam stranaka pređe izborni cenzus i da novi saziv skupštine opet bude šarenolik.
- Da li Bugari u francuskom gradiću zaista prave problem ili su izgovor za desničarsku politiku
- Priveden bivši bugarski premijer – istragu vodi EU tužiteljka
- Makedonski parlament usvojio francuski predlog za pregovore sa EU, opozicija napustila salu
‘Bez vlade, cene još da skaču’
Poput mnogih Bugara, Zaharinka Kokalova se plaši da nema kraja haosu koji je nastao posle izbora 2021, kada stranke nisu uspele da formiraju novu vladu što je uzrokovalo nova glasanja.
„Plašim se da ostanemo bez vlade“, kaže za novinsku agenciju Rojters 62-godišnja Kokalova, dok sedi na kauči njene kuće u Davidkovu, siromašnom selu podno Rodopskih planina na jugu Bugarske.
„Plašim se dodatnog pogoršanja situacije. Bez vlade, cene će da skoče i život će postati još teži“, tvrdi ona.
U pokušaju da se prilagodi inflaciji koja je pogodila celu Evropu, Kokalova i njen suprug su planirali da smanje veličinu porcija sopstvenih obroka na dnevnom nivou i da koriste jeftinija drva za grejanje ove zime.
Ono što Kokalova neće promeniti je izbor kome će dati glas na izborima.
Tradicionalno glasa sa Socijalističku partiju koja obećava veću pomoć vlade za stanovništvo.
- Oroti izvorski da ta cjal svjat razbere: Govori izvorski da te ceo svet razume
- Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala
Kakav je izborni sistem?
Glasači će birati 240 poslanika i poslanica u Narodnoj skupštini, a mandat bi trebalo da traje četiri godine.
U Bugarskoj se primenjuju proporcionalni izborni sistem, a cenzus je četiri odsto.
U višepartijskom sistemu u Bugarskoj, nijedna stranka nije dovoljno snažna da sama formira vladu, tako da je za očekivati formiranje koalicije posle izbora.
Ko su glavni igrači?
GERB, konzervativnu stranku, predvodi dugogodišnji premijer Bojko Borisov.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi ova partija trebalo da pobedi.
Ali kao i prošle godine, GERB ima male šanse da formira vladu.
Ugled stranke narušile su optužbe za korupciju i protesti na ulicama bugarskih gradova prethodnih godina.
Većina ostalih jačih stranaka ne želi da sarađuje sa GERB-om jer strahuje od gubitka glasova.
Izuzetak je Pokret za prava i slobode (DPS), stranka etnihčih manjina koja je i u prošlosti ulazila u koaliciju sa partijom Bojka Borisova.
Nastavljamo promene je liberalna stranka.
Osnovana je uoči izbora u novembru prošle godine i uspela je tada da izbori tesnu pobedu.
Lider stranke je Kiril Petkov, koji je diplomirao na američkom univerzitetu Harvard.
Do juna, kada je vladi Bugarske izglasano nepoverenje u skupštini, Petkov je obavljao funkciju premijera.
Do raspada četvoročlane vladajuće koalicije koja je podržava Petkova došlo je zbog neslaganja liberalne stranke Nastavljamo promene i populističke partije Postoji jedan takav narod oko budžeta i pitanja ulaska Severne Makedonije u Evropsku uniju.
DPS, partija centra koja se zalaže za ulazak u EU, na izborima u novembru prošleg godine je bila treća po broju dobijenih glasova.
Za ovu stranku tradicionalno glasaju pripadnici turske i romske etničke manjine u Bugarskoj.
Optužbe za korupciju i kupovinu glasova, kao i saradnja sa GERB-om, ozbiljno su narušila ugled DPS-a.
Socijilistička partija (VSP), pro-ruska levičarska stranka koju mnogi smatraju naslednicom bugarskih komunista iz vremena Sovjetskog Saveza, prolazi kroz krizu identiteta.
Vođstvo partije pokušava da oživi ugled organizacije.
Nekada je BSP bio jedna od dve najpopularnije stranke u zemlji, ali je na izborima u novembru prošle godine zauzela četvrto mesto.
Istraživanja javnog mnjenja sada predviđaju treće mesto socijalistima.
Ova stranka je profitirala od učešća brojnih predstavnika u prethodnom vladama koje su bile kratkog daha, pa i poslednja, premijera Petkova kojoj je glavni cilj bila borba protiv korupcije.
Postoji jedan takav narod je populistička stranka na čijem čelu je Slavi Trifonov, TV voditelj i muzičar.
Partija je zauzela peto mesto na novembarskim izborima, a sada joj se predviđa borba za cenzus.
Imidž stranke narušen je optužbama za korupciju i nedostatkom jasnog ideološkog stava o mnogim pitanjima.
Demokratska Bugarska je desno-liberalna koalicija, a na prošlim izborima je osvojila šesto mesto.
Ova partija bila je deo vladajuće koalicije koja je podržavala prethodnu vladu premijera Petkova.
Ova koalicija predstavlja blok tri liberalno-zelene stranke i od početka se protivila ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Preporod, populistička anti-migrantska stranke, dobila je glasova zahvaljujući snažnom protivljenju vakcinaciji tokom pandemije korona virusa.
Ova partija je zauzela sedmo mesto na novembarskim izborima i imala je najmanji broj poslanika u parlamentu.
Istraživači javnog mnjenja joj sada daju veće šanse, jer se očekuje da iskoriste političku nestabilnost.
Stranke je radikalno pro-ruska, a lider Kostarin Kostadinov, istoričar i folklorista, krivi Zapad za rat u Ukrajini.
Zalaže se za izlazak Bugarske iz EU i NATO i uspostavljanje prijateljskih veza sa Rusijom.
Bugarski napredak je konzervativna pro-ruska stranka koju je tek ove godine pokrenuo bivši premijer Stefan Janev.
Ankete pokazuju da ima šanse da pređe izborni cenzus.
Bugarski napredak je, u suštini, umerena verzija Preporoda.
Šta su glavna pitanja?
Neuspeh u obuzdavanju inflacije i kontrola fiskalnog deficita mogli bi da odlože planove Bugarske da usvoje evro kao valutu.
Odnosi Bugarske i Rusije su takođe među glavnim temama, pošto je došlo do zahlađenja tradicionalno bliskih veza posle odluke Kremlja da počne invaziju na Ukrajinu.
Dve stranke kojima se predviđa najbolji rezultat, GERB i Nastavljamo promene se zalažu za produbljivanje odnosa evro-atlantskim partnerima, podržavaju Ukrajinu i obećavaju stanovništvu i privredu pomoć u borbi protiv rasta cena energenata i troškova života.
Odlazeća vlada premijera Petkova je povećala penzije i plate zaposlenima u državnim preduzećima, ali je četvoročlana koalicija bila nestabilna.
Hristo Gadžalov (78), učitelj u penziji iz Davidkova, smatra da povećanje penzija nije bilo dovoljno da se nadoknadi inflacija.
„Ništa ne očekujem od izbora. Verujem da ćemo posle imati i drugo, pa treće glasanje.
„Kada vidim kako se svađaju, nemam ni želju da glasam“, kazao je Gadžalov za Rojters.
Šta kažu istraživanja?
Ankete rađene krajem septembra pokazuju da bi GERB mogao da dobije između 23 i 29 odsto glasova, odnosno 60 do 70 poslaničkih mesta.
Na izborima u novembru prošle godine, GERB je imao 22 odsto.
Nastavljamo promene bi mogao da dobije između 16 do 20 odsto glasova, što je pad u odnosu 25 odsto podrške na prethodnim izborima.
U mandatima, to bi značilo oko 50 poslaničkih mesta.
Socijalisti, DPS i Preporod bi trebalo da se bore za treću poziciju sa projektovanih 10 do 14 odsto glasova.
Demokratska Bugarska je na šest do osam odsto podrške, dok strankama Bugarski napredak i Postoji jedan takav narod predstoji borba za izborni cenzus od četiri odsto.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
