Karjera Mirka Klarina trajala je skoro šest decenija

Fonet
Karijera Mirka Klarina trajala je skoro šest decenija

Novinar i pravnik Mirko Klarin, osnivač novinske agencije Sense, koja je iz Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, izveštavala o svim sudskim procesima, dokazima, ali i dešavanjima van sudnice, preminuo je u 80. godini.

Osnivanje te agencije koja je precizno, objektivno i sa širim kontekstom svima koji su hteli prenosila informacije iz haških sudnica, najveća je zaostavština Klarina, smatra Eugen Jakovčić koji je sa njim sarađivao.

„Mirkova Sense je nadilazila sve one, a tu prvenstveno mislim na medije i institucije vlasti zemalja bivše Jugoslavije, koji su pokušavali da izveštavajući iz Haga prezentuju svoj narativ.

„On je izveštavao u pravom činjeničnom kontekstu, dajući i okolnosti i smeštajući događaje u njihov pravi okvir“, kaže Jakovčić za BBC na srpskom.

Ovaj nekadašnji portparol organizacije Dokumenta, a danas Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj ističe da sud u Hagu „nikada nije imao svest koliko je važno da činjenice koje se tamo govore dođu u region“ i da javnost na Balkanu bude informisana.

„Rekao bih da je Mirko preuzeo tu ulogu i da ju je izvršio na najbolji mogući način“, kaže Jakovčić.

MKSJ i posebno jedno od najvažnijih procesa – suđenje jugoslovenskom i srpskom predsedniku Slobodanu Miloševiću doprineli su tome da se suočimo s onim što je rađeno u naše ime, izjavio je Klarin za BBC 2021.

„Praktično, da nema Tribunala ne bismo ni danas znali šta nas je snašlo i šta nam se dogodilo.

„Nikad ne bi niko istražio nikakve zločine, hapsili bismo tuđe, a ne naše i samo bismo govorili o tome šta su nam drugi učinili i šta smo preživeli kao žrtve“, rekao je Klarin za BBC.

Kada je govorio „mi“, mislio je na sve učesnike sukoba u regionu – pojasnio je u telefonskom razgovoru.

Zaostavština Mirka Klarina je veoma značajna, ne samo za sadašnje, već i za buduće generacije, kaže Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.

„Svi oni kojima je stalo do istine o tome šta se dogodilo u prošlosti ne mogu da prežale.

„On je uradio sve ono što je trebalo države da urade, da oforme timove koji će profesionalno da izveštavaju, ne toga nije bilo, ko god je poslat da prati suđenja nije mogao da se približi onome što je radio i pisao Mirko Klarin“, kaže Kandić.

Kandić ga opisuje kao novinara i pravnika „bez premca“, koji je uspeo da jednako objektivno, sa velikim pravnim darom izveštava o svim suđenjima pred MKSJ bez obzira ko je počinilac, ko žrtva.

„Ne može mu se staviti nijedna zamerka u vezi sa nekom pristrasnošću, a čak smo i kod nekih sudija mogli da primetimo pristrasnost.

„Klarin je bio blistava, briljantna ličnost koji nam je pomogao da svi bolje razumemo suđenja pred Haškim tribunalom“, kaže Kandić.

Kako je tekao njegov put?

Mirko Klarin rođen je 1943. u Trogiru, Hrvatska.

Iako mu je novinarska karijera trajala gotovo šest decenija, on je po struci bio pravnik sa diplomom Pravnog fakulteta u Beogradu.

Mirko Klarin

Fonet
Radio je za brojne vodeće medije u regionu, bio je i glavni urednik agencije Sense sa sedištem u Hagu koja je izveštavala o radu MKSJ sve vreme njegovog postojanja – 1994-2017. godine.

Jakovčić ga pamti kao dikretnog i predanog urednika koji je svaki izveštaj novinara iz suđenja pažljivo čitao i pregledao.

„Znao se šaliti, da je za razliku od svih ovih ratnih zločinaca koji su došli u Hag pa neki već i otišli, odsluživši kazne, on radeći u maloj sobi gde je Sensa imala prostorije, kao da je osuđen duže od svih“, prepričava Jakovčić.

Pre rada u maloj sobi u sedištu Haškog tribunala gde je Sense imala prostorije, Klarin je već imao bogato novinarsko iskustvo.

Od 1966. radio je kao reporter, strani dopisnik, urednik, spoljnopolitički i glavni urednik vodećih dnevnih listova i nedeljnika u bivšoj Jugoslaviji.

Tokom osamdesetih se bavio sukobima i krizom na Bliskom Istoku i terorizmom u Evropi.

Osnovao je specijalizovani medijski servis Sense.

Kasnije je kao glavni urednik redovno pratio, ne samo rad MKSJ, već i Međunarodnog suda pravde u Hagu u svim postupcima koji su se odnosili na Balkan.

Mirko Klarin je svojevrsna preteča osnivanja i „duhovni otac“ Haškog tribunala, navodi Jakovčić.

„On u proleće 1991. piše tekst u Borbi ‘Nirnberg sada’ u kojem poziva međunarodnu zajednicu da osnuje preventivno međunarodno telo koje će biti opomena svim onima koji se spremaju činiti ratne zločine i koji već u ratnohuškačkim planovima imaju to kao program, premeštanje stanovništva, sve ono što smo kasnije gledali.

„Znajući na temelju jugoslovenske istorije i iskustva, a poznajući tadašnje političke aktere na području bivše Jugoslavije on kao da je slutio i znao da dolazi teški krvavi obračun u kom će mnogi nevini ljudi, civili stradati“, ističe Jakovčić.

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju osnovan je odlukom Saveta bezbednosti maja 1993. godine.

Naredne tri decenije radio je na tome da se na osnovu činjenica i međunarodnog prava dođe do istine i pravde, da se počinioci kazne.

Davao je podršku svim udruženjima porodica žrtava i civilnom sektoru.

I njegova agencije Sense u međuvremenu je prerasla u Centar za tranzicijsku pravdu sa sedištem u Puli, gde je i Klarin živeo do smrti.

Ovaj centar je, kada su završena suđenja u MKSJ, od ogromne arhive dokumenata, izveštaja i činjenica pravio dokumentarne filmove i internet prezentacije komlikovanih događaja na razumljiv način.

Među njima su „Srebrenica u osam činova“, „Oluja u Hagu“ i mnogi drugi danas dostupni na sajtu.

„Kao što se veoma slabo izveštavalo u toku samih suđenja, tako smo se posle suočili sa negiranjem činjenica i zločincima koji su odslužili neke kazne, pa su se u regiju vraćali kao svojevrsni junaci vlastitih zemalja.

„Dok su suđenja trajala imao je borbu da izveštava o tim činjenicama, da dođu tačne u javnost, a nakon toga se bavio kako te činjenice prezentovati kako bi se falsifikovanje činjenica zaustavilo“, kaže Jakovčić.

Mirko Klarin će ostati upamćen kao novinar sa neprikosnovenim osećajem za pravdu, saopštili su iz Udruženja žrtava i svedoka Genocida i Pokret Majke enklave Srebrenica i Žepa.

„Mirko će ostati u našim sećanjima kao borac za istinu i pravdu“, poručeno je uz izjave saučešća porodici, prenosi Oslobođenje.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari


Ostali komentari (0)