Dok jedni pozdravljaju potez članova udruženja „Obraduj nekoga“ u Bosni i Hercegovini o otvaranju prve javne kuhinje za bebe, nazivajući ga plemenitim, drugi se pitaju da li je moguće da je situacija u zemljama bivše Jugoslavije postala toliko tužna i alarmantna.
Usluge ovog humanitarnog udruženja trenutno koriste roditelji 30 beba u Bratuncu i okolini, a očekuje se da će se taj broj „makar udvostručiti“ zbog velikog odziva, kaže predsednica udruženja Aida Sadiković-Mehonić za BBC na srpskom.
„Te bebe su i dosad bile ugrožene korisnice usluga javne kuhinje preko roditelja koji se hrane tu – tako su bebe od dva ili tri meseca jele grah (pasulj) ili neko drugo jelo koje se tog dana pravilo.
„Sada imamo obrok prilagođen bebama koji nutritivno zadovoljava njihove potrebe i gledamo da celu priču dignemo malo i na zdravstveni nivo, a ne samo na humanitarni“, objašnjava ona.
- Kad se male ruke slože i naprave kolače za one koji nemaju
- Svratište – mesto gde deca ulice mogu da budu deca
- Pekarska solidarnost uz miris svežeg hleba
Ovo je prva javna kuhinja u zemljama bivše Jugoslavije koja deli hranu za bebe, a u Lukavcu kod Tuzle je 2017. godine otvorena i prva narodna kuhinja za decu u Bosni i Hercegovini.
U narodnim kuhinjama Crvenog krsta u Srbiji u 77 gradova i opština dnevno se podeli 33.202 obroka, a u proseku je oko 9.650 za decu, kažu iz Crvenog krsta za BBC na srpskom.
Gradski sekretarijat za socijalnu zaštitu Beograda priprema i deli besplatne obroke na 53 punkta u gradu i dnevno se podeli oko 11.250 obroka, navodi se na sajtu Grada Beograda.
Stopa rizika od siromaštva u 2019. godini u Srbiji iznosila je 23,2 odsto, a deca mlađa od 18 godina bila su najugroženija – 28,9 odsto njih bilo je u riziku od siromaštva, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Ne postoji narodna kuhinja koja priprema i deli hranu koja je posebno namenjena deci i najmlađima, iako neretko porodice sa malom decom dobijaju donacije koje sadrže, između ostalog, i hranu za najmlađe, dodaju iz Crvenog krsta.
Pomoć ljudima koji su „izgubili bitku za dostojanstvo“
Organizacija „Obraduj nekoga“ iz Sarajeva već pet godina sprovodi projekat „Idemo na babine“ – članovi udruženja na terenu posećuju roditelje koji su nedavno dobili bebe širom Bosne i Hercegovine i pomažu im.
„Kako je nastupila pandemija korona virusa, povećao se broj korisnika i došli smo na ideju da otvorimo kuhinju u nekom gradu, gde bi roditelji mogli da dolaze i preuzimaju obroke za bebe“, priča predsednica udruženja Aida Sadiković-Mehonić.
Odličili su da kuhinju otvore u Bratuncu, mestu blizu granice Bosne i Hercegovine sa Srbijom, pošto su tokom terenskog rada primetili da tamo ima veliki broj ugroženih porodica.
„Trenutno je 30 korisnika u Bratuncu, jer smo od kantona Sarajevo dobili 26.760 maraka, što je dovoljno za četiri meseca pomoći za toliki broj korisnika.
„Međutim, videli smo koliko se ljudi u Bratuncu prijavljuje za pomoć i, ukoliko bude donacija i odziv ostane veliki, očekujem da će se taj broj makar udvostručiti“, tvrdi Aida.
Kako kaže, u ovom mestu pretežno živi srpsko stanovništvo, ali su vrata kuhinje otvorena za sve, bez obzira na nacionalnu ili versku pripradnost, pa i Srbi i Bošnjaci koriste njihove usluge.
U ovoj narodnoj kuhinji roditelji mogu da dobiju zapakovanu hranu za najmlađe – od formula za dohranu do kašica za bebe u sedam različitih ukusa kako bi deca imala raznovrsnu ishranu.
Dobijaju litar mleka, griz, kašice, kakao, čokoladni dodatak za mleko, bio sok za bebe, domaće voće i povrće otkupljeno od lokalnih poljoprivrednika.
Prednost imaju roditelji koji su bolesni, nezaposleni ili radno nesposobni o čemu prilažu potvrdu u prostorijama javne kuhinje u Bratuncu.
U udruženju su razmišljali da pomoć dele u različitim terminima, kako se kod korisnika ne bi javljao osećaj stida zbog pozicije u kojoj su se našli, kaže Sadiković-Mehonić.
„Međutim, situacija u Bosni je takva da su ljudi jednostavno izgubili bitku za dostojanstvo koje su im uzele vlasti i političari, pa dolaze kod nas bez ikakve sramote – to nas je malo iznenadilo“, objašnjava ona.
Kakva je situacija u Srbiji?
Procenjuje se da u Srbiji više od pola miliona stanovnika nema novca ni za osnovne potrebe, a da oko 0.1 odsto – nešto više od 7.300 ljudi, živi ispod granice siromaštva.
U apsolutnom siromaštvu u Srbiji živi 8,2 odsto dece do 13 godina i 8,5 odsto dece starosti između 14 i 18 godina, prema podacima za 2019. godinu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije.
Gotovo svaki treći korisnik usluga narodnih kuhinja Crvenog krsta u Srbiji je dete, poručuju iz ove organizacije.
„Prema poslednjem preseku procenat je 29 odsto, sagledavanjem višegodišnjih podataka, broj dece u Narodnim kuhinjama koje koordinira Crveni krst se kreće oko 30 odsto“, ističu u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.
U domaćinstvima sa troje ili više dece stopa rizika od siromaštva je 51,9 odsto, a kod samohranih roditelja sa jednim detetom ili više njih je 41,6 odsto, piše u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.
Stopa rizika od siromaštva je procenat lica čiji su prihodi manji od praga rizika od siromaštva, dodaje se.
- Fotografija koja je obišla Srbiju: Ko su brat i sestra zagrljeni u svratištu
- Socijalna pravda i Srbija: Od „beogradskog Pekama“ do „beogradskog Menhetna“
- Zašto se u Srbiji baca toliko hrane i kako se to može rešiti
U narodnim kuhinjama Crvenog krst u Srbiji se ne pripremaju posebni obroci za decu i bebe, ali „nije redak slučaj“ da prime donaciju u vidu bebi hrane i napitaka koje dalje prosleđuju najugroženijima, kažu iz ove humanitarne organizacije.
Još nekoliko humanitarnih organizacija pruža besplatne obroke onima kojima su neophodni, a jedna od njih je i Solidarna kuhinja.
Volonteri ove organizacije dele besplatne obroke sredom, subotom i nedeljom u 16 časova na punktu kod Vukovog spomenika, a po potrebi ih i razvoze do domova ugroženih sugrađana, navodi se na sajtu Solidarne kuhinje.
Oni ne spremaju obroke posebno namenjene deci, ali među korisnicima njihovih usluga ima porodica sa decom, kaže Sara Nikolić iz ove organizacije.
„Na punkt nam uglavnom dolaze odrasli, ali smo se susretali i sa decom, pogotovo kada smo dostavljali obroke u neformalna romska naselja“, objašnjava ona za BBC na srpskom.
Novinari BBC-ja pokušali su da saznaju ukupan broj građana Srbije koji se hrane u narodnim i solidarnim kuhinjama, kao i na koji način država pomaže najugroženijima, ali iz Ministarstva za brigu o porodici i deci nisu odgovorili do momenta objavljivanja teksta.
Kako je u regionu?
Narodne kuhinje Podgorice dnevno podele 700 obroka u glavnom gradu Crne Gore i okolnim mestima, a od početka ove godine „povećao se broj obroka i broj korisnika“, rekla je za Televiziju Crne Gore Milena Dujović iz ove organizacije.
U narodnoj kuhinji Mitropolije crnogorsko-primorske pri Sabornom hramu hristovog vaskrsenja u Podgorici imaju 200 porodica čiji su članovi stalni korisnici njihovih usluga, navodi se na sajtu hrama.
Za tri godine postojanja, narodna kuhinja u Baru podelila je „oko 130.000 obroka“, a na dnevnom nivou podele 250, poručili su iz nevladinog udruženja Žene Bara, koje rukovodi kuhinjom.
Humanitarna organizacija Eparhije raško-prizrenske Srpske pravoslavne crkve „Majka devet Jugovića“ rukovodi sa šest narodnih kuhinja na Kosovu i Metohiji u kojima se svakog dana spremi 2.000 besplatnih obroka za ugrožene.
Deca čine četvrtinu ukupnog broja njihovih korisnika, navode iz ove organizacije u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.
„U našim kuhinjama se ne dobija se hrana za bebe, jer mi pripremamo kuvana jela, ali to ne znači da tu vrstu pomoći ne obezbeđujemo i delimo bolnicama na odeljenjima za pedijatriju i ginekologiju“, objašnjavaju oni.
Na sajtu Crvenog krsta Hrvatske navodi se da se solidarni obroci za ugrožene pripremaju i dele u 13 mesta širom zemlje, dok na 17 mesta postoje socijalne samousluge gde građani mogu dobiti namirnice bez nadoknade.
U Makedoniji zvanično postoji 30 narodnih kuhinja koje nisu dovoljne kako bi prehranili sve kojima je ovakva pomoć potrebna, navodi se u prilogu Radija slobodna Evropa.
Stoga, građani se sami organizuju kako bi pomogli i pripremili hranu za komšije u nevolji, ali ni u ovoj zemlji se u solidarnim kuhinjama ne spremaju specijalni obroci za najmlađe.
Ana Golejška iz neformalne građanske organizacije Retvitni obrok, čiji članovi kuvaju i dele hranu u Skoplju, kaže da bi otvaranje javne kuhinje u kojoj bi se spremala hrana za decu bio korak napred.
„Primećivala sam da su po obroke koje smo delili dolazile i porodice sa malom decom, nisu bile u pitanju bebe, ali jesu deca od dve, tri godine“, kaže Golejška za BBC na srpskom.
Dodaje da u njenoj zemlji ima mnogo romskih porodica sa sa bebama i da su im oni često davali mleko, mleko u prahu i kašice.
Nažalost, inicijativa za otvaranjem kuhinje za bebe još nema, ističe Golejška.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
