Kada su tokom 1980-ih stotine hiljada ljudi uglas pevale hit Lepe Brene „Ja sam Jugoslovenka“, tako se osećao tek svaki dvadeseti stanovnik Jugoslavije.
Naredne četiri decenije ostali su isto klasje panonsko, more Jadransko i setna duša slovenska, ali se promenilo gotovo sve drugo na prostoru Balkana.
U krvavim ratovima 1990-ih nastale su nove nacionalne države i sve je manje onih koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni, iako to nikada i nije bilo većinsko opredeljenje.
Na aktuelnom popisu koji se sprovodi u Srbiji Nada Savić izjasnila se kao Jugoslovenka, jer je, kaže, rođena u Jugoslaviji i tada se osećala sigurnije u odnosu na današnjicu.
„To je možda jugonostalgija, ali više nostalgija za sigurnošću.
„Moguće da je to posledica moje mladosti, jer tad nisam razmišljala ko je moj predsednik, nisam znala ko je u opštinskoj vlasti, niti me je zanimalo“, kaže ova penzionerka iz Valjeva.
- Predmeti iz Jugoslavije i sećanje na „neki bezbrižni, izmišljeni život”
- Jugoplastika: Patike koje bude sećanja na jugoslovensku košarku
- Od vojničkog pasulja do gušterovog leta: Kako se sećamo Dana JNA
Da dođe do opšteg osećaja nesigurnosti doprineli su i mediji, smatra Savić.
„Ja delim ljude na dobre i loše, ne prema nacionalnoj pripadnosti i strašno me nervira kad neko na televiziji mrzi okruženje u smislu da li je Hrvat, Albanac, rogovi mi niču od toga.
„Ne znam da li sam ja u krivu ili svi ostali koji tako misle“, kaže Savić za BBC na srpskom.
‘Ogromna’ manjina
Da je Nada Savić u manjini pokazuju zvanični podaci već godinama.
„Broj građana koji se u Srbiji izjašnjavaju kao Jugosloveni konstantno opada još od popisa 1981, kada su bili najbrojniji.
„Očekuje se dalji pad brojnosti“, navodi Jelena Savković iz Republičkog zavoda za statistiku Srbije za BBC.
Te rekordne 1981, godinu dana posle smrti doživotnog predsednika Josipa Broza Tita, udeo Jugoslovena je bio najveći i u čitavoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji – 5,4.
Na prošlom popisu u Srbiji 2011, procenat Jugoslovena pao je na 0,3, dok je onih koji se izjašnjavaju kao Srbi bilo više od 83 odsto.
Ipak, otkako je u oktobru počeo novi popis, na društvenim mrežama pojavila se inicijativa da se oni koji se tako osećaju izjasne kao Jugosloveni.
Reakcije su brojne i podeljene – od podrške do kritike.
Ima onih koji inicijativu gledaju kroz prizmu antifašizma, ali i veličanje radničkog samoupravljanja, ponosa nekadašnje Jugoslavije.
Tako se i osecam, jugoslovenom.
Sve drugo eto sta je donelo svima nama.
Beda, losa ekonomija, skoro ko robovi po fabrikama, najveci procenat kapitala u mnogooo malo ruku, niko nas ne ferma ni 2%.— Zule (@djokael) October 1, 2022
Dok se ne očistimo „Srba“ poput Vučića, Šešelja, Dačića i ostalih rubljaša, litijaša i zavetnaša. Na popisu Jugosloven, razume se. Jednostavno je sramota svrstati se u isti kontekst sa tim izdajnicima.
Padaj silo i nepravdo!!!— Johnny (@vutrinjo) October 4, 2022
Oni koji kritikuju najčešće govore da je jugoslovenstvo besmisleno, jer ta država više ne postoji.
Zašto ste se izjasnili kao Jugosloven na popisu?
Zato što raspadam se…— buksna na vetru (@buksnanavetru) October 5, 2022
Srbi desnicari kazu necu da se popisujem a levicari necu da se izjasnim kao Srbin vec kao…
Rezultat jednog i drugog je da ce se manje Srba popisati kao Srbi— Радун (@RadunRadun) October 3, 2022
Bilo je i duhovitih, koji parodiraju stalno isticanje jugo-nostalgičara da se „u to vreme moglo spavati u parku“, koliko je bilo bezbedno.
Zašto ste se izjasnili kao Jugosloven na popisu?
Zato što raspadam se…— buksna na vetru (@buksnanavetru) October 5, 2022
Jedan od inicijatora akcije je i novosadski voditelj i muzičar Daško Milinović.
Kako kaže, on nema izraženo nacionalno osećanje, ali ako treba da se svrsta u nacije kao podelu čovečanstva u grupe, najbolje ga opisuje da bude Južni Sloven.
„Kad pomislim gde ja vidim sebe na planeti Zemlji, u kojoj kulturi, u kom sistemu zajedničkih pogleda na svet onda je Jugosloven najuže što mogu da kažem.
„Sve ovo sitnije od Jugoslavije mi je nedovoljno i neprecizno“, kaže 42-godišnji Milinović za BBC na srpskom.
Iako je živeo u Jugoslaviji 10 godina, kaže da nije nostalgičan prema tom periodu, te da ga nije to opredelilo.
„Jugoslaviju smatram najvećim civilizacijskim dostignućem svih naroda sa njenih prostora, ali nije to nužno vezano za državu.
„Voleo bih da Jugoslavija opet postoji, ali svestan sam do do toga verovatno neće doći“, kaže.
On je, kaže, „u etno smislu Srbin 100 odsto“.
Rođen je u Srbiji, svi preci su mu Srbi, ali ga bolje opisuje termin Jugosloven.
„Bio sam u Zagrebu 50 puta u životu, a u Nišu tri puta.
„Možda je to sticaj okolnosti, život me upućivao sto puta više tamo“, kaže on.
Na kritike da je jugoslovenstvo ‘ politički stav’, Milinović odgovara da je svaka nacija politički stav i „izmišljotina 19. veka“.
„Ljudi su odlučili da u jednom trenutku budu Amerikanci, kad su osnovali tu državu, i zato kad kažu ‘Jugosloveni ne postoje’, odgovaram da ne postoji nijedna nacija“, navodi Milinović.
Ko su Srbi, a ko Jugosloveni?
Sociolog Vladimir Simović ocenjuje da je suprotstavljanje srpstva i jugoslovenstva kontinuirani trend koga ne treba posmatrati izolovano.
„Nije jugoslovenstvo neka mnogo velika ljubav prema Jugoslaviji, već kontra prema nacionalističkim vrednostima, koja dominira još od 1980-ih godina.
„Problem je što se definisanje toga šta je i ko može da bude Srbin prepušta tim retrogradnim elementima“, kaže on.
Nasuprot nacionalizmu, ljudi biraju multikulturalizam Jugoslavije, kaže sociolog iz Centra za politike emancipacije.
„Danas se biti Srbin definiše kroz Srpsku pravoslavnu crkvu, kroz šovinističke, nacionalističke elemente.
„Ako ne prihvatite tu definiciju srpstva, vi ste autošovinisti, a to potpuno nema smisla“, kaže Simović.
Proglasiti ljude rođene u Srbiji koji govore srpskim jezikom autošivinistima je „logička i ideološka podvala“ nacionalista, dodaje.
I pored svih negativnih elemenata koji su obeležavali posleratnu komunističku federaciju, sve je prisutnija takozvana jugonostalgija, posebno u vrlo popularnim objavama na društvenim mrežama, gde se mnogi kroz slike, predmete ili muziku prisećaju godina provedenih u zajedničkoj državi.
Nosile su se farmerke iz Trsta, slušale ploče iz Amerike, 1988. otvoren je prvi Mekdonalds u Beogradu, a stadione je punila jugoslovenska estradna megazvezda Lepa Brena, čija je slava nadživela državu.
Život u miru
Jugoslaviju je, kaže Brena za BBC na srpskom, volela ne samo što se u njoj rodila, već što ju je, zajedno sa njenom porodicom, odgajila pružajući prave uzore, jer su se cenili ljudi koji s,u nešto zaista postigli.
„Svi mi koji smo rođeni u toj velikoj Jugoslaviji, pod uslovom da se nismo bavili politikom i da smo bili nekakav običan narod, živeli smo u svakom slučaju lepše i mirnije, nego što se živi danas.
„Iako danas možete da kupite i priuštite sebi sve što vam padne na pamet, u to vreme mi nismo imali ni fiksni telefon, ni usisivače, ni mašine za pranje posuđa, osećali smo duševni mir, a to je najvažnije svakom zdravom i pametnom čoveku“, kaže Lepa Brena posle nastupa u Čikagu.
- Milka Planinc – čelična dama jugoslovenske politike i žena za krizna vremena
- Bela ćao – priča o pesmi čiji (samo) refren svi znamo
- Putovanje spavaćim kolima na pruzi Beograd-Bar: Nas i Rusa pun vagon
Ipak, sociolog Simović ne očekuje da se veliki procenat onlajn jugonostalgičara izjasne kao Jugosloveni, već u tome prepoznaje obrazac da se u evociranju uspomena lakše odbace negativni aspekti nekadašnjeg državnog uređenja.
„Jugonostalgija je jedan refleks, koji više govori o današnjem društvu, koje je nesigurno i siromašno.
„Možda to nije svesni antikapitalizam, ali je odnos prema efektima tranzicije i kapitalizma“, dodaje Simović, koji je za diplomski rad pisao o sećanju na Jugoslaviju i socijalizam Jugoslavije u Srbiji i Hrvatskoj.
„Da je neko uradio smislenu političku kampanju sa jasnim ciljevima mislim da bi Jugoslovena bilo mnogo više, posebno kada bi se sličan pokret pojavio i u drugim republikama“, kaže.
Ideja Daška Milinovića je da se što više ljudi izjasni kao Jugosloveni kako bi u Srbiji mogao da se napravi Nacionalni savet Jugoslovena, kao i za druge nacionalne manjine čiji bi rad na širenju kulture finansirala država.
Na popisu održanom 2011, u Srbiji je bilo ukupno 23.303 Jugoslovena, više nego Makedonaca, Bugara ili Rusina.
Tada je najviše Jugoslovena bilo u Beogradu – 8.061, a zatim u Subotici, 3.203, dok ih je u Novom Sadu 2.355, Zrenjaninu 592, Nišu 202, a u Negotinu 29.
U Vojvodini je sve još šarenije
Lazar Čovs, BBC novinar
U Vojvodini je sve to malo drugačije, šarenije. Puno nas ima koji smo iz takozvanih mešanih brakova, nekima su nam i roditelji iz mešanih brakova.
Koristim taj izraz, jer je ljudima tako jasno o čemu govorim, ali meni se ne sviđa naročito. Nema tu šta da se meša ili ne meša, mi smo prosto svi Jugosloveni.
Ili smo barem bili Jugosloveni.
A ne znam kako to da prestanem da budem. Neću ni da znam, dok me neko ne natera.
Nema nikakve veze što je ta država pod tim nazivom i tim granicama prestala da postoji.
Ja sam se u njoj rodio i meni je to otadžbina.
Odatle sam i nosim to svuda sa sobom.
Nemaju nacionalnu državu ni Romi, ni Rusini, ni Vlasi, ni Bunjevci, pa to njihov identitet ne čini manje validnim.
I većina ljudi ne pokušava da im uskrati pravo na njega.
Deo mog identiteta jesu i etnička porekla roditelja mojih roditelja, ja govorim te jezike, ja čitam tu štampu, ponekad odem na neku predstavu, priredbu ili seosku slavu.
Ali ne identifikujem sebe kao eksplicitnog pripadnika neke etničke zajednice.
Nacija u nestajanju
U Srbiji se 1961. godine 20.079 građana izjasnilo kao Jugosloveni, a deceniju kasnije bilo ih je 123.824.
Rekordan broj Jugoslovena u Srbiji zabeležen je 1981. godine – 441.941.
Na tom popisu su se kao Jugosloveni u čitavoj Jugoslaviji izjasnilo 1,2 miliona ljudi – 1.219.024.
Protekle četiri decenije broj Jugoslovena značajno opada.
Po popisu 1991. taj broj je pao u Srbiji na 320.168, a 2001. bio je 80.721.
Primetan je pad broja Jugoslovena i u ostalim republikama.
U Crnoj Gori ih je na popisu 2011. godine bilo 1.154, a 2003. 1.860, podaci su Monstata.
Dok su bili deo zajedničke države SFRJ 1991. kao Jugosloveni su se izjasnili njih 26.159.
Slovenija ne broji Jugoslovene kao posebnu kategoriju od 2002. godine kada ih je bilo 527.
Ipak, najdrastičniji „nestanak“ Jugoslovena vidi se na primeru Hrvatske.
Dok se 1991. njih 106.041 osećalo tako, na popisu 2001. bili su u nivou statističke greške – ukupno 176.
Naredne decenije, broj se blago popeo na 331, da bi na poslednjem popisu, 2021. godine 942 ljudi navelo tu opciju, kažu iz hrvatskog Državnog zavoda za statistiku.
‘Ima nas’
Obrenovčanin Đorđe Škorić je jedan od osnivača Narodnog pokreta Jugosloveni, čiji je kratkoročni cilj da se na popisima izjasne kao Jugosloveni, uz poruku „ima nas“.
Dugoročni motiv je da ojačaju zajednicu istomišljenika i aktivista u bivšim jugoslovenskim republikama, kaže Škorić u razgovoru za BBC.
Postoje već godinu dana i većinom im prilaze sredovečni i mlađi ljudi.
„U organizaciji nemamo penzionere, nije to onaj klasični pristup gde se penzioneri skupe i obilaze (muzeje) 25. maja, Kumrovec, hteli smo da napravimo sasvim drugu priču“, objašnjava.
Kad god je bio popis izjasnio se kao Jugosloven, a lepljenjem plakata i preko društvenih mreža zalaže se da i drugi krenu njegovim stopama.
Na zastavi pokreta je simbol socijalističke Jugoslavije – zastava trobojka sa crvenom zvezdom petokrakom.
„Cilj nam je priznanje nacije ili kroz etničku grupu ili nacionalnu manjinu.
„Za mene Jugosloven znači biti nadnacionalan, zato je to dobra inicijativa u vreme nacionalnih podela“, kaže Škorić.
Ovaj 64-godišnjak je, kao i svi iz tih generacija, bio Titov pionir i omladinac i vojnik Jugoslovenske narodne armije.
Škorić, aktivista i levičar, dete je iz mešovitog braka – majka mu je Hrvatica, otac Srbin.
„Ja sam imao i didu i dedu i voleo sam obojicu, tek kasnije sam shvatio razliku“, kaže kroz osmeh.
„Međutim, naš pokret nije jugonostalgičan, mi smo okrenuti sadašnjosti i budućnosti“, ističe Škorić.
Zasad imaju ogranke u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
Njegov kolega iz pokreta Vladimir Livrinski iz Skoplja jedan je od onih koji se osećaju kao Jugosloveni, iako je rođen 1994. tokom ratnog sutona bivše države.
Potiče iz partizanske porodice i Jugosloveni su bili njegov otac, deda i pradeda.
„Moj pradeda je bio Jugosloven, umro 1944. u Kumanovu, a njegova dva brata su produžila na Sremski front i tamo izgubili živote“, kaže Livrinski za BBC.
Ovaj mašinski inženjer radi u skopskoj Železari, „koju je Tito izgradio“, kako ponosno ističe.
Među njegovom generacijom je, kaže ,slabo razvijena svest o jugoslovenstvu, te je i on gotovo slučajno na Fejsbuku otkrio pokret i priključio im se.
„Video sam da nisu samo od onih što kaže slike i pesme, već se zaista bore i zato sam odlučio da im se pridružim“, kaže on.
Na poslednjem popisu u Severnoj Makedoniji bilo je 344 Jugoslovena, dok se u rekordnoj 1981. u Makedoniji tako izjasnilo 14.240.
Sećanje na Jugoslaviju oživelo tokom korone
Piter Korčnak počeo je da vodi podkast Remembering Yugoslavia (Sećanje na Jugoslaviju) u julu 2020. namenjen svima koji govore engleski.
Razgovarao je sa brojnim gostima, rođenim ili potomcima žitelja nekadašnje Jugoslavije.
Teme su raznolike – od juga, fiće, putovanja, rokenrola, preko jugonostalgije i hrane, do nezaobilaznog Tita.
Inicijativa da se ljudi i 2022. izjašnjavaju kao Jugosloveni ovog voditelja ne iznenađuje previše, jer mnogi, kaže, imaju pozitivna sećanja na tu državu.
„Ljudi su tad imali sigurnost, kako fizičku, tako i ekonomsku, mogli su da putuju sa njihovim crvenim pasošem.
„Isticali su solidarnost kao vrednost, ljudi su nisu delili, postojala je kulturna raznolikost, zasnovana na antifašizmu i antinacionalizmu“, kaže Korčnak.
U opisu na Tviteru, Korčnaku piše da i sam potiče iz zemlje koje više nema, Čehoslovačke.
U njegovoj domovini, ipak, nema trenda da se ljudi osećaju kao Čehoslovaci, jer se na tom identitetu nije radilo ni tokom posleratne, sovjetske ere, kaže Korčnak, Slovak.
„Bili smo braća, Česi i Slovaci, ali Čehoslovaci kao identitet se odnosi uglavnom na međuratni period.
„I socijalizam je u Čehoslovačkoj bio mnogo drugačiji, mnogo represivniji, manje slobodan, nismo mogli da putujemo na zapad, bili smo pod okupacijom Sovjetskog saveza“, kaže Korčnak.
Lepa Brena ostaje Jugoslovenka
Najpoznatija balkanska pevačica nastupala je i u Bugarskoj i Rumuniji, ali brojnim zapadnim zemljama.
Za Jugoslaviju kaže da je bila preteča Evropske unije, sa šest republika, dve pokrajine, zajedničkom valutom i predsednikom.
Danas nekadašnju državu ne doživljava u političkom kontekstu, već kao umetnica gleda na nju kao tržište od 22 miliona ljudi koji mogu međusobno da se „slažu kao dobre komšije, poštujući nacionalnost i veroispovest“.
Nema nikakav problem kako će se izjasniti na predstojećem popisu u Srbiji.
„Svi znaju da za posedovanje tog statusa ‘Ja sam Jugoslovenka’ morate da imate oči kao more Jadransko i kosu kao klasje panonsko, ja imam oba ta momenta, tako da ću verovatno biti i ostati i Jugoslovenka“, zaključuje uz osmeh Lepa Brena.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
