Samo 11 godina nakon što je dostigla broj od sedam milijardi ljudi, Zemlja je dočekala i osmomilijarditog stanovnika, a Balkan je već dva bio mesto gde su na svet došle jubilarne bebe.
Matej Gašpar je 11. jula 1987. u Zagrebu proglašen petomilijarditim, a zatim, 12 godina kasnije, titulu šestmilijarditog Zemljanina dobio je Adnan Mević u Sarajevu.
Kako se u isto vreme širom sveta rode stotine beba, UN su simbolično odabrale Gašpara jer se tada u Zagrebu odvijala Univerzijada, najveće sportsko takmičenje mladih.
Njegov rođendan postao je Svetski dan stanovništva.
Na sličan način je određeno da Kofi Anan, tadašnji generalni sekretar UN, gotovo slučajno tokom zvanične posete Sarajevu 1999, obeleži i rast svetskog stanovništva, četiri godine posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.
Slika Anana sa bebom u naručju obišla je svet, a on je izjavio da bi „prelepi dečak“ rođen dva minuta posle ponoći 12. oktobra 1999, trebalo da bude podsticaj ka obnavljanju „tolerancije i multireligijske atmosfere koja je nekada karakterisala Sarajevo i Bosnu“.
Danas ovaj dečak ima 23 godine i živi u Visokom, gradiću u Federaciji BiH, jednom od dva entiteta posleratne Bosne, države koja je i dalje duboko podeljena.
- Šest kontinenata, 7,7 milijardi stanovnika i jedna planeta
- Zbog čega Srbija gubi bitku sa belom kugom – pet razloga
- Bosna i Hercegovina prva po izvozu, ali stanovnika
Dobre i loše strane simbolike
Kada je njegova majka Fatima, pre 23 godine stigla u sarajevsko porodilište nije ni slutila da će njen sin jedinac postati svetski poznat odmah po rođenju.
„Ja ništa o tome nisam znala, meni je to bilo iznenađenje“, kaže uz osmeh Fatima.
Proglašenje za šestmilijarditog stanovnika ima i dobre i loše strane, dodaje Adnan, student master studija Ekonomskog fakulteta, dok razgovaramo u njihovom porodičnom stanu u Visokom, oko pola sata vožnje udaljenom od Sarajeva.
„Nisam drugačiji od druge dece, ali kada je reč o obeležavanju mojih rođendana do 18. godine, mogu potvrditi da je bilo drugačije nego kod drugih.
„Dok su ostala deca imala rođendane u skladu sa njihovim godinama, meni su dolazili neki politički zvaničnici“, kaže Adnan,
Umesto vršnjaka, Adnanu su rođendanski gosti bili vojnici SFOR-a, međunarodnih vojnih snaga pod komandom NATO-a, čiji je glavni zadatak bio zaštita Dejtonskog mirovnog sporazuma, pokazuje mi na jednoj od slika iz porodičnog albuma.
Lepo je bilo, kaže Adnan, što je upoznao i jednog od najboljih fudbalera današnjice i gotovo „idola“, Kristijana Ronalda, 2012, a posetio je i sedište Interpola, obišao Lion i Madrid.
Kanton grada Sarajeva od rođenja mu daje simboličnu pomoć od oko 100 evra koju će primati do kraja školovanja.
‘Ništa spektakularno’
Dok su novinarske ekipe redovni gosti kod Mevića, dvanaest godina stariji, Matej Gašpar trudi se da ostane van reflektora.
Možda je na takvu odluku uticalo to što je od prvog susreta sa svetom imao uperene bliceve fotoaparata i televizijske kamere u lice, i gomilu političara oko njegove iscrpnjene majke.
Britanski zvaničnik UN Aleks Maršal oseća se delimično odgovornim za haos koji je uneo u ovo malo porodilište u predgrađu Zagreba.
„Pogledali smo projekcije i shvatili da će svetska populacija preći pet milijardi ljudi 1987. godine. Taj datum je bio 11. jul“, kaže Maršal, decenijama kasnije za BBC.
Gašpar je danas zaposlen u hemijskoj kompaniji, bavi se i ronjenjem, a živi sa porodicom u Zagrebu.
I on slično gleda na simboličku titulu koju je slučajno dobio.
Proglašenje za petomilijarditog stanovnika planeta za nije za njega bilo ništa „spektakularno“, rekao je pre 11 godina za Radio Slobodna Evropa.
„Pa, više mi je išlo na živce, nego što mi je pomoglo.
„Nisam apsolutno ništa profitirao od toga u životu. Sve što sam napravio, napravio sam sam“, rekao je Matej.
Matej Gašpar nije sada želeo da govori za BBC.
„Pa, ne zameram mu“, kaže Aleks Maršal, prisećajući se medijskog cirkusa oko Matejevog prvog dana na Zemlji.
Kako se bira jubilarni stanovnik?
Činjenica da baš Gašpar bude petomilijarditi stanovnik planete bila je, prema rečima Petra Vasića, profesora demografije na Geografskom fakultetu u Beogradu, „puka slučajnost“.
„Definitivno nije moguće predvideti tačno vreme i mesto rođenja pojedinca, stoga se može govoriti samo o tome da su UN izračunale kojom brzinom se uvećava svetska populacija.
„U tom smislu su predvidele u kom trenutku će svetsko stanovništvo dostići cifru od pet milijardi“, rekao je ranije Vasić za BBC na srpskom.
Da je proces odabira gotovo nasumičan, potvrđuje i Aleks Maršal koji je decenijama radio za UNFPA, agenciju Ujedinjenih nacija za seksualno i reproduktivno zdravlje.
Maršal je bio među zvaničnicima koji su u koloni od 20 automobila stigli do zagrebačkog porodilišta kada se Matej Gašpar rodio.
„Žao mi je što moram ovo da kažem, ali bilo je pitanje gde će generalni sekretar biti u to vreme“, kaže Maršal, koji je danas u penziji, za BBC.
I generalni sekretar UN Havijer Perez de Kuljear se slikao sa plavokosim dečakom, poručivši da će njegovo rođenje „obeležiti novu generaciju mira„.
Dolazak svetskih diplomata uneo je čitavu pometnju u malu bolnicu u predgrađu Zagreba.
„Bili su zapanjeni, moram reći, kad su se pojavili ljudi u odelima.
„To nije bilo nešto što se inače dešavalo u tom malom porodilištu“, ističe Maršal.
Jedan od glavnih zadataka agencije UNFPA, za koju je radio, tokom 1970-ih i 1980-ih je bio da se smanji smrtnost žena na porođaju širom sveta.
U tome su, kaže, uspeli.
„Ideja bezbednog majčinstva, zaista je ostvarena osamdesetih.
„Stvar je u tome da ih gledate kao ljudska bića, a ne kao na fabrike beba“, kaže Maršal.
Tim povodom je u Beograd, tadašnju jugoslovensku prestonicu, stigao poklon – poseban brojač svetskog stanovništva koji se i dalje čuva u velikom holu Palate Srbija, nekadašnje zgrade Saveznog izvršnog veća.
Poklon je primio Lazar Mojsov, tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ.
Sat i dalje broji stanovništvo sveta, ali i nekadašnje Jugoslavije.
Ipak, cifre na satu i aktuelni podaci o broju stanovnika Zemlje se ne poklapaju – na njemu je cifra od osam milijardi odavno premašena.
Zvanično proglašenih osam milijardi stanovnika na Zemlji može se smatrati prekretnicom, saopštile su UN.
„To što je svetsko stanovništvo dostiglo cifru od osam milijardi je brojčani orijentir, ali mi moramo ostati usredsređeni na ljude.
„U svetu koji nastojimo da izgradimo, osam milijardi ljudi znači osam milijardi mogućnosti da žive dostojanstveno i ispunjeno“, rekao je aktuelni prvi čovek UN-a Antonio Gutereš.
Na Balkanu više umrlih nego rođenih
Dok ukupan broj ljudi na planeti raste, zemlje Balkana suočavaju se sa značajnim opadanjem broja stanovnika – ljudi se iseljavaju, a broj umrlih premašuje broj rođenih.
Upravo dostojanstven život i prilike za zaposlenje su ono što nedostaje mladim ljudima u Bosni i Hercegovini, kaže Adnan Mević.
A tako je već decenijama, dodaje njegova majka.
Ona i Adnan žive odv njenih primanja otkako joj je suprug preminuo 2012. godine.
„Ništa, ništa se nije promenilo, isto stanje je bilo i pre 23 godine“, kaže 52-godišnja Fatima, zaposlena u opštinskoj administraciji.
Iako je ranije često govorio da želi da ostane u Visokom, Adnan sada kaže da će, ako ne uspe da nađe posao u struci, otići iz zemlje da u nekoj od država na Zapadu potraži sreću.
„Veliki broj školovane omladine ide iz BiH, jer ne može naći okrilje pod ovim nebom.
„Idu zbog ekonomske situacije, nesigurnosti u regionu i zbog načina života koji prevladava na ovim našim balkanskim prostorima“, kaže Mević.
Stopa nezaposlenosti u Bosni je u martu 2022. dostigla 30 odsto, a svako šesto domaćinstvo vodi se kao siromašno, pokazuju podaci.
„Niko drage volje ne ide sa svog praga“, kaže setno ovaj Visočanin.
Nove poslove nisu doneli ni turisti koji sve češće obilaze navodne piramide u brdima oko Visokog, koje često posećuje i srpski teniser Novak Đoković.
Dok razgovaramo na krovu četvorospratnice, Fatima nam s ponosom pokazuje vrh brda koji predstavlja vrh piramide prekrivene šumom.
Uske gotovo prazne uličice i drvoredi sa žutim lišćem ne odaju utisak da se u ovo mesto tokom leta sliju hiljade ljudi željnih priče o drvenim mestima.
Najveća stopa rađanja u najsiromašnijim zemljama
Nasuprot polupraznim sokacima i sve manjem broju stanovnika zemalja na Balkanu, broj svetske populacije nikada do sada nije tako brzo rastao – danas je produžen životni vek ljudi zahvaljujući poboljšanju javnog zdravlja, ishrane, lične higijene i medicine.
Ipak, zemlje sa najvećom stopom rađanja su i najsiromašnije zemlje.
Pre 200 godina, dok su Srbi podizali Prvi ustanak 1804. godine, svet je dočekao milijarditog stanovnika.
Dve milijarde je Zemlja dostigla u narednom veku 1930, tri 1960, a četiri milijarde 1974.
Kada je tek rođena devojčica Nargis 31. oktobra 2011. godine u Indiji proglašena za sedmomilijarditu, generalni sekretar UN Ban Ki Mun upozorio je na sve veći gnev jer ljudi gube veru u vlasti.
„Naš svet čine strašne kontradiktornosti“, rekao je on.
„Mnogo je hrane, ali milijarda ljudi gladuje. Raskošan način života za neke, ali siromaštvo za previše drugih.“
Pored bebe iz Utar Pradeša u Indiji, i u Bangladešu, Filipinima i Kambodži tada su proglašeni sedmomilijarditi novorođeni stanovnici planete.
Dok je globalnom stanovništvu bilo potrebno 12 godina da poraste sa sedam na osam milijardi, procenjuje se da će za otprilike 15 godina – do 2037. – biti devet milijardi stanovnika Zemlje – što je znak da se ukupna stopa rasta svetskog stanovništva usporava.
UN ne očekuju da će na svetu biti 10 milijardi ljudi pre 2080. godine.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
