U poplavama, odronima i klizištima u Bosni i Hercegovini u petak, 4. oktobra poginulo je najmanje 20 ljudi, a pojedina mesta su potpuno urušena i odsečena, prenelo je sarajevsko Oslobođenje.
Najteža situacija je u opštini Donja Jablanica, u Hercegovačko-neretvanskom kantonu, na jugu zemlje, gde je stradalo petnaest ljudi.
Tačan broj nastradalih još nije poznat jer se i dalje traga za nestalima.
„Nezvanično sam dobio informaciju da je 20 žrtava pod ruševinama.
„Uspeli smo da spasimo jedno dete helikopterom do Mostara“, izjavio je Zukan Helez, ministar odbrane Bosne i Hercegovine za Al Džaziru.
Spasilačke ekipe nastavljaju raščišćavanje terena i potragu za nestalima, a u zemlji je proglašeno vanredno stanje.
Nepogode i bujice zahvatile su i delove Crne Gore i Hrvatske, gde je na obali Jadranskog mora, u Makarskoj, bujica odnela put.
- Majske poplave 2014: Dani kad se „voda spojila sa sivilom neba“, a Obrenovac postao „močvara“
- Dunav se izlio iz korita u Mađarskoj, broj žrtava poplava u Evropi dostigao 23
- Šta znači vanredna odbrana od poplava
Potrazi za nestalima su se priključili spasioci iz regiona, dok se humanitarna pomoć dovozi evakuisanim porodicama.
Iz Srbije i Hrvatske su upućene ekipe spasilaca koji sa psima pretražuju teren.
Pogledajte snimak:
Jablanica je potpuno zatrpana odronom, odnosno, kako se sumnja, granitnim otpadom s obližnjeg kamenoloma.
„Bujica, poplava, voda je mogla da utiče da bude žrtava kao u Buturović Polju, ali ne bi bilo ovako da nije bilo kamenoloma.
„Ministarka nas je informisala, a dobila je informaciju i od kantonalnog ministarstva, da je ta firma formirana 2001. godine, ali da nikada nije izdata nikakva dokumentacija o koncesiji i odobrenju za eksploataciju.
„Slučaj treba prepustiti pravosudnim institucijama da istraže, a posledica žrtava je isključivo obrušavanje tog kamenoloma“, izjavio je Nermin Nikšić, premijer Federacije Bosne i Hercegovine.
Velike poplave zahvatile su centralne i jugoistočne delove Bosne i Hercegovine 4. oktobra i izazvale velike probleme u opštinama Jablanica, Kiseljak, Fojnica i Kreševo.
Poplava je odnela puteve, mostove i železničke pruge ili su ih odroni blokirali, dok su klizišta zatrpala kuće kamenjem i zemljom.
Potpuno su uništeni delovi magistralnog puta M-17 koji povezuje Mostar i Sarajevo.
Putna komunikacija između Mostara i Jablanice uspostavljena je u subotu uveče 5. oktobra, ali samo za vozila spasilačkih službi i hitne slučajeve.
„Apokaliptične scene“ mogle su da se vide i u Kreševu, rekao je načelnik opštine Renato Pejak.
„Ni puno stariji Kreševljaci ovo ne pamte da je u kratkom roku palo toliko kiše, pa su mali potoci postali velike reke, a Kreševka je od potoka postala velika reka koja nosi mostove“, izjavio je Pejak za N1.
Ostrožac nadomak Jablanice jedno je od najpogođenijih sela u ovoj opštini.
„Nisi mogao sinoć (petak 4. oktobar) izaći od vetra i kiše. Padalo je nemoguće. Duvao je vetar, nemoguće kako je to izgledalo“, ispričao je meštanin Hamed Talić za televiziju N1.
„Propao je asfalt, brdo je proletelo. Od dva sata nisam spavao. Nikad se ovako nešto nije desilo. Jeste padalo, ali ovakva šteta nikada“, naveo je Talić.
„Sve raspoložive spasilačke snage iz kantona su na terenu i probijaju se od Mostara prema Jablanici“, kazao je Adil Šuta, zapovednik Štaba civilne zaštite HNK-a.
Obilne kiše i u Crnoj Gori
Poplave su pogodile i Crnu Goru gde su odnosile puteve i odsekle selo Komarnicu, dok je u gradovima voda prodrla u kuće, prenosi agencija Beta.
Ulice u pojedinim mestima su pod vodom, pa se automobili probijaju kroz bujice da bi stigli do odredišta.
Jak vetar je obarao stabla, a od udara groma je jedno drvo u Baru prepolovljeno.
Obilne padavine uticale su i na drastičan rast vodostaja reka, posebno Morače i Zete sa pritokama.
U septembru su poplave pogodile veći deo srednje Evrope, posebno Poljsku, Češku i Rumuniju, uz velike materijalne štete i više žrtava.
Naučnici iz Svetske meteorološke atribucije (World Weather Attribution) rekli su da je ovaj period od četiri dana bio najkišovitiji ikada zabeležen u regionu.
Dodali su da su poplave bile toliko obimne usled klimatskim promenama.
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva.
Poslednjih pet godina je u proseku bilo oko 2,3 stepena toplije nego u drugoj polovini 19. veka, prema klimatskoj službi Kopernik..
Poplave su u septembru pogodile i centralnu Evropu i odnele desetine života:
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
