Bangladeš: Vojska najavljuje prelaznu vladu, lideri protesta isporučili uslove

Posle masovnih protesta i najgoreg krvoprolića u Bangladešu od 1971. godine, premijerka Šeik Hasina je podnela ostavku i napustila zemlju, ali sada vlada neizvesnost ko će da preuzme vlast.

Pretpostavlja se da je 76-godišnja Hasina i dalje u u 1.150 kilometara udaljenoj Indiji, a spekuliše se da će možda da ode u neku drugu stranu zemlju, mada za sada nema potvrde.

Posle vesti o napuštanju zemlje, demonstranti su zaposeli njenu rezidenciju.

Hiljade ljudi danima je protestovalo širom zemlje, zahtevajući njenu ostavku, a prema dosadašnjim podacima najmanje 300 je izgubilo život.

Protest je započet još u julu, sa glavnim zahtevom da budu ukinute kvote za zapošljavanje u državnim službama, a onda su se pretvorile u šire antivladine demonstracije.

Studenti su pozvali stanovnike da ne plaćaju poreze i komunalne račune, kao i da počne generalni štrajk u zemlji.

• „Nije držao oružje u ruci”: Student ubijen na protestima u Bangladešu
• Više od 40 mrtvih i stotine povređenih u eksploziji skladišta u Bangladešu
• Kad sevaju pesnice zbog Brazila i Argentine – na drugom kontintentu

Šta se dešava posle odlaska premijerke iz zemlje?

Ubrzo pošto je objavljeno da je premijerka napustila zemlju, načelnik vojske Vaker Uz-Zaman najavio je formiranje privremene vlade.

Međutim, lideri studentskih protesta kažu da ne prihvataju predlog, zalažući se da glavni savetnik nove vlade bude Muhamed Junus, dobitnik Nobelove nagrade za mir.

Pozvali su predsednika Muhameda Šahabudina da raspusti parlament, upozoravajući da će da „preduzeti odlučne poteze“ ako im se ne ispune zahtevi.

Za sada nije poznato ko bi mogao da vodi privremenu vladu.

Posle početne euforije po saznanju da je premijerka napustila zemlju, nastavljeni su nered u glavnom gradu Daki, gde je spaljeno deset policijskih stanica.

BBC reporter Šahnevaj Roki javlja da je „grad postao ratna zona“.

Najmanje 24 ljudi stradalo je u ponedeljak, 5. avgusta pošto je zapaljen hotel Zabir internešenel, prenose mediji. U izveštaju se navodi da vatrogasci dugo nisu mogli da počnu da gase požar jer su ih ometali demonstranti.

Ukupan broj poginulih je nadmašio 300 širom zemlje, javila je ranije agencija Frans pres (AFP).

AFP je naveo da se podaci zasnivaju na izveštajima policije, zvaničnika i lekara u bolnicama.

Među žrtvama je i 13 policajaca, uveden je policijski čas na neodređeno vreme, a internet je isključen u mnogim delovima zemlje.

U protekle dve nedelje uhapšeno je oko 10.000 ljudi tokom velikog obračuna bezbednosnih snaga i demonstranata.

Ko bi mogao da preuzme vlast u Bangladešu?

Halida Zija, predsednica glavne opozicione stranke Bangladeške nacionalističke partije (BNP).

Bila je već premijerka zemlje od od 1991. do 1996. godine, ali je 2018. zatvorena zbog korupcije, iako je rekla da su ove optužbe politički motivisane.

Oslobođena je nekoliko sati pošto Hasina napustila državu.

Šafikur Rahman, lider jedne od najvećih islamističkih političkih partija u Bangladešu, Džamat-e-Islami.

Lideri studentskog protesta predlažu Muhameda Junusa za glavnog savetnika privremene vlade Bangladeša, a koji se već dugo protivio dosadašnjoj premijerki.

On je prihvatio predlog studenata, a najavio je povratak u zemlju posle operativnog zahvata u Parizu.

Ovaj 84-godišnjak, međunarodno poznat kao „bankar siromašnih“, zaslužan je za podizanje miliona ljudi iz siromaštva pionirskom upotrebom mikrokredita.

Profesor Junus i njegova Gramin banka zajedno su nagrađeni Nobelovom nagradom za mir za njihov pionirski rad 2006.

Hasina je više puta opisivala profesora Junusa kao „pijavicu isisava krv“ siromašnih i optuživala njegovu Gramin banku da naplaćuje previsoke kamate.

U januaru je sud u Bangladešu osudio profesora Junusa na šest meseci zatvora zbog kršenja zakona o radu zemlje, što je on ocenio kao politički motivisan proces.

Šta kažu stanovnici Bangladeša?

Jutro pošto je premijerka podnela ostavku mnogi stanovnike glavnog grada osetili su olakšanje.

„Sada mogu slobodno da na društvenim mrežama pišem o tome kako možemo da poboljšamo Bangladeš“, kaže za BBC Samjuil Kak, 32-godišnji preduzetnik.

Hasaninu vladavinu opisuje kao nedemokratsku, jer je gušila glasove protivljenja. „Skinut je veliki teret sa naših leđa i možemo da govorimo o državnim pitanjima i o vladi“, dodao je.

‘Želimo da pomognemo’

Prvi put od masovnih protesta u Bangladešu oglasili su se i zvaničnici iz susedne Indije, gde se sklonila Šeik Hasana.

Šaši Tarur, poslanik indijskog parlamenta i nekadašnji diplomata, kaže da Delhi ne želi neprijateljsko i nestabilno okruženje.

„Najvažniju poruku koju želimo da pošaljemo jeste da smo uz narod Bangladeša.

„Želimo da svi znaju da mi nismo neprijateljska zemlja i da ne želimo da kontrolišemo situaciju Bangladešu. Želimo da pomognemo, to je naša poruka“, dodao je.

Hasina je posetila Indiju dva puta u junu 2024. godine.

Povod za prvu posetu bila je inauguracija indijskog premijera Narendre Modija.

„Sastali smo se deset puta u poslednjih godinu dana. Ovaj sastanak je poseban jer je ona prvi državni gost posle trećeg mandata naše vlade“, rekao je Modi tada na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Ove države dele granicu od 4.096 kilometara, a povezuju ih jezičke, kulturne i ekonomske veze.

Bangladeš, nekadašnji Istočni Pakistan, formiran je 1971. godine posle rata sa Zapadnim Pakistanom (današnjim Pakistanom).

Indija je podržavala bengalske nacionaliste.

Ko je Šeik Hasina?

Šeik Hasina je izabrana na januarskim izborima, koje je bojkotovala glavna opozicija i ovo je njen četvrti uzastopni mandat.

Pod njenom 15-godišnjom vlašću, Bangladeš je postao jedna od najbrže rastućih ekonomija u regionu, nadmašivši čak i Indiju.

Međutim, kritičari tvrde da su njenu vladavinu obeležile represivne autoritarne mere protiv njenih političkih protivnika, klevetnika i medija.

Glavna opoziciona Bangladeška nacionalistička partija (BNP) bojkotovala je izbore 2014. i 2024. rekavši da slobodni i pošteni izbori nisu bili mogući pod njenom vlašću.

Hasina je uvek negirala ove tvrdnje.

Rođena u muslimanskoj porodici u Istočnom Bengalu 1947. godine, Hasina je imala politiku u krvi.

Njen otac je bio nacionalistički vođa šeik Mudžibur Rahman, bangladeški „otac nacije“ koji je vodio nezavisnost zemlje od Pakistana 1971. i postao njen prvi predsednik.

U to vreme, Hasina je već stekla reputaciju studentskog lidera na Univerzitetu u Daki.

Rahman i većina članova porodice ubijeni su u vojnom udaru 1975. godine.

Samo su Hasina i njena mlađa sestra preživele.

Posle mnogo godina života u egzilu u Indiji, Hasina se vratila u Bangladeš 1981. godine i postala liderka političke partije kojoj je njen otac pripadao, Avami lige.

Udružila se sa drugim političkim partijama u održavanju prodemokratskih uličnih protesta tokom vojne vladavine generala Huseina Muhameda Eršada.

Na talasu narodnog ustanka, Hasina je brzo postala nacionalna ikona.

Prvi put je izabrana na vlast 1996.

Zaslužna je za potpisivanje sporazuma o podeli vode sa Indijom i mirovnog sporazuma sa plemenskim pobunjenicima na jugoistoku zemlje.

Ali u isto vreme, njena vlada je kritikovana zbog brojnih navodnih korumpiranih poslova i zbog toga što je previše podređena Indiji.

Kasnije je izgubila od bivše saveznice koja je u međuvremenu postala politički neprijatelj, Begum Halida Zije iz Bangladeške nacionalističke partije (BNP), 2001.

Kao naslednice političkih dinastija, obe žene su dominirale politikom Bangladeša više od tri decenije i poznate su kao „begume koje se bore“.

Begum označava muslimanku na visokoj poziciji u društvu.

Posmatrači kažu da je njihovo ogorčeno rivalstvo dovelo do toga da su bombe u autobusima, nestanci i vansudska ubistva postala redovna pojava.

Hasina se na kraju vratila na vlast 2009. godine.

Pretrpela je brojna hapšenja dok je bila u opoziciji, kao i nekoliko pokušaja ubistva, između ostalog i 2004. kada joj je oštećen sluh.

Tekući protesti su bili veliki izazov za nju.

Odbijajući u početku da podnese ostavku, rekla je da demonstranti „nisu studenti već teroristi koji žele da destabiliziju naciju“.

Studenti su u julu izašli na ulice nezadovoljni sistemom rezervisanja određenih poslova u javnom sektoru za rođake ratnih heroja, koji su se borili za nezavisnost zemlje od Pakistana 1971. godine.

Vlada je smanjila većinu kvota, ali su studenti nastavili da protestuju, tražeći pravdu za ubijene i povređene, a zatim su tražili i premijerkinu ostavku.

Njene pristalice su se tome protivile.

Hasina je prethodno ponudila bezuslovni dijalog sa studentskim liderima, želeći, kako je tada rekla, da se nasilje okonča.

„Želim da razgovaram sa studentima pokreta i saslušam ih. Ne želim nikakav sukob“, rekla je ona.

Studenti koji protestuju su odbili njen poziv.

Premijerka je u julu pozvala vojsku da uspostavi red pošto je nekoliko policijskih stanica i državnih zgrada zapaljeno tokom protesta.

Protesti su ponovo počeli u nekim gradovima i vlada pokušava da kontroliše rastuću plimu gneva ljudi.

Mediji pišu da je većinu ljudi u julskim sukobima ubila policija, a da je hiljade bilo povređeno.

Vlada tvrdi da je policija otvorila vatru u samoodbrani i da bi zaštitila državnu imovinu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]