Da li u ovom trenutku imate utisak da svet posmatrate kroz naočare sa ružičastima staklima? Niste jedini.

Ako leto 2023. godine ima neku boju, onda je to nesumnjivo ružičasta, a za sve je to zaslužna (uglavnom) jedna žena, Barbika.

Novi igrani film o legendarnoj lutki, sa Margo Robi u glavnoj ulozi i u režiji Grete Gervig, naglasila je Barbikinu vezu s ovom bojom.

Scenografi su koristili paletu od 100 različitih nijansi i navodno doveli do svetske nestašice ružičaste farbe.

Neprevaziđena marketinška kampanja pre prikazivanja filma je ostavila za sobom more ružičastog gde god da je prošla.

Od bilborda, autobusa i ružičaste odeće glumačke postave na crvenom tepihu, do izdavanja Barbikine „kuće iz snova“ u prirodnoj veličini na platformi Erbienbi (AirBnB), više od 100 brendova je reklamiralo film.

Kampanja za film je bila toliko sveprisutna da će vam biti oprošteno ako ste pomislili da se Lionel Mesi našao na platnom spisku kompanije koja proizvodi Barbiku, kad je zvanično potpisao ugovor za Inter iz Majamija, obelodanivši njegov ružičasti dres sa brojem 10.

Klub, u suvlasništvu Dejvida Bekama, promenio je dizajn dresa u februaru.

Još uvek je jedan od svega šačice muških profesionalnih fudbalskih klubova koji igraju u ružičastoj boji koja se, uprkos tome što je umnogome zastupljena u skorašnjim kolekcijama muške odeće, i dalje u velikoj meri vezuje za žene.

Argentinska fudbalska zvezda Lionel Mesi predstavljen je kao novi igrač za Inter iz Majamija, 16. jula 2023. godine

Nije uvek bilo tako.

Kao što ističe Kasija Sent Kler, istoričarka kulture i autorka knjige Tajni život boja, podela na ružičastu za devojčice i plavu za dečake nije se pojavila pre sredine 20. veka.

U članku lista Njujork tajms o odeći za bebe, iz 1893. godine, navodi se da „uvek treba da poklanjate ružičastu dečaku, a plavu devojčici“.

Ružičasta je doživljavana kao jača boja, rođaka strastvene, agresivne crvene, dok je plava bila zaštitni znak Device Marije.

„Moj otac je rođen 1925. godine, bio je vojno lice, a opet mu je ružičasta omiljena boja i on ne vidi ništa čudno u tome.

„Ali za mene, koja sam odrastala kao dete osamdesetih i devedesetih, naravno, ružičasta je bila i te kako ženstvena boja, i stalno su mi je nametali“, kaže Sent Kler za BBC Kulturu.

Dodaje da je zbog toga dugo potpuno izbegavala ružičastu.

„Bilo mi ju je preko glave.

„Imala sam veoma komplikovan odnos prema njoj“, kaže Kler.

Ružičasta se preobrazila u nešto nežno, slatko i nepreteće posle Drugog svetskog rata, kad su se muškarci vratili na posao, a žene počele da se povlače u domove.

Dva ključna trenutka, koja su označila dve različite ali jednako ograničene verzije ženstvenosti, nastupila su 1953. godine.

To su jarkoružičasta haljina Merilin Monro u filmu Muškarci više vole plavuše, i svetloružičasta balska haljina koju je Mejmi Ajzenhauer nosila na inauguraciji njenog muža, Dvajta Ajzenhauera.

Prva dama smatrana je idealom ženstvenosti, a ružičasta joj je bila omiljena boja.

To je pokrenulo trend ružičaste odeće, enterijera i kućanskih aparata, što je uskoro počelo da se prenosi i na igračke.

„Ružičasta je postala moderna tačno u ono vreme kad je došlo do eksplozije potrošačkih proizvoda, a marketing postao mnogo sofisticiraniji.

„Ružičasta se nametnula kao osnovna boja za žene i uspela je da održi taj status izuzetno dugo“, kaže Sent Kler.

Džejn Mensfild, pevačica i glumica koja je živela u vlastitoj „Ružičastoj palati“, izjavila je da muškarci žele da devojka bude ružičasta, bespomoćna i da duboko uzdiše.

Ružičasta je postala simbol nečeg nežnog i potčinjenog, ali neki su imali druge ideje.

„Ružičasta je jedina prava rokenrol boja“, izjavio je Pol Simonon iz grupe Kleš.

Ta nijansa postala je omiljena boja pank bendova kao što su Ramons i Seks Pistols.

Negde u ovo vreme, ružičasta je postala i simbol slavljenja, upoznavanja sebe i ponosa u LGBT zajednici.

Ona je sedamdesetih godina prošlog veka prisvojila ovu boju, preotevši je iz mračne prošlosti nacističke Nemačke, kad su se ružičasti trouglovi koristili za označavanje gej zatvorenika u koncentracionim logorima.

Osamdesetih, ružičasti trougao postao je znak otpora, pojavljujući se na plakatima tokom krize sa sidom, a ostaje i moćan simbol u kvir zajednici.

U 21. veku, ružičasta je postajala sve kontroverznija boja, koju su jedni odbacivali, a drugi oberučke prihvatali.

Oglašivači koji su reklamirali ženske proizvode koristeći ružičastu, od Lego setova kockica do ružičastih fudbalskih lopti, nailazili su na oštre reakcije.

„Porez na roze“ postao je osuđujući izraz koji opisuje ideju da žene plaćaju više od muškaraca za istovetne proizvode, kao što su sredstva za ličnu higijenu.

Zašto postoji „porez na roze„:

Zašto postoji porez na roze

Aktivisti su pozvali na okončanje rodno definisanih ružičastih i plavih igračaka, a izveštaji su upozoravali da lenja stereotipizacija može da utiče na budućnost dece.

Sve ovo je pokazivalo koliko moćna ružičasta ume da bude, a neki su iskoristili tu moć u njihovu korist.

Političarke poput Hilari Klinton i Nensi Pelosi počele su da nose ružičasta odela, kao način da suptilno nametnu autoritet, a istovremeno prikažu okolini da ne predstavljaju pretnju.

Ova ideja razrađena je i u popularnoj kulturi.

U filmu Pravna plavuša, ružičastom bojom opsednuta Eli Vuds (koju glumi Ris Viderspun) opisana je kao „glupa plavuša“, ali ona uspeva da se upiše na Pravni fakultet na Harvardu i diplomira kao najbolja u klasi.

Protekla decenija je, takođe, bila komplikovana za ovu boju.

Milenijalci su čak imali vlastitu nijansu ružičaste, ali ovaj razvodnjeni ton nije bio pun pogodak.

„Vrste ružičaste koje su dobro prolazile u proteklih nekoliko godina i uspevale da prevaziđu asocijacije sa ženstvenošću, bile su one zasnovane na žutoj i sivoj, umesto na plavoj, kao što su nijanse iz Barbike i Pravne plavuše„, kaže Sent Kler.

Neke feministkinje slave ružičastu kao simbol ženske snage.

Pošto zbog Barbike ne možemo da izbegnemo ovu boju, šta ona predstavlja danas?

Režiserka Greta Gervig kaže da je želela da napravi „nešto anarhično, divlje i potpuno otkačeno“ i dodaje da je to „svakako feministički film“.

Glumicu Ameriku Fereru film je privukao zato što se suprotstavlja Barbikinoj ulozi u „oblikovanju očekivanja od žena“.

Njen lik Glorija drži ključni monolog za koji Margo Robi kaže da „dočarava kognitivnu disonancu iskustva kad ste žena u patrijarhatu“.

Ova inkluzivna i feministička verzija Barbike, koja istovremeno u potpunosti slavi ružičastu boju, deluje kao da će postati jedan od najvećih filmova ovog leta, ako ne i čitave godine.

Ima potencijal i da postane najuspešniji film svih vremena jedne rediteljke.

Nema ničeg nežnog, osetljivog ili neozbiljnog u tome.

Ružičasta je retko kad delovala moćnije.

U filmu, takođe, ružičasta je za svakoga, što obuhvata i Kena.

I mada je malo verovatno da će jedan film ili jedan svetski poznati fudbaler koji nosi ružičasti dres, svojeručno promeniti našu percepciju ružičaste kao rodno definisane boje, naš odnos prema njoj možda je ipak počeo da se menja.

„Skraćenice i klišei veoma su moćni i teško ih je izbeći“, kaže Sent Kler.

Dodaje da smatra da se menja ideja da ružičasta znači nešto manje vredno od plave.

„Ružičasta se danas koristi kada se prikazuje snaga“, zaključuje.

Prva Barbika sa slušnim aparatom: