Postoje mnogi prelomni trenuci u životu sirijskog predsednika Bašara al-Asada, ali je možda najuticajniji od svih bila saobraćajna nesreća koja se odigrala hiljadama kilometara od mesta gde je u tom trenutku živeo.
Bašar al-Asad isprva nije bio pripreman da nasledi vlast od oca.
To je usledilo tek posle smrti njegovog starijeg brata Basela u automobilskoj nesreći nadomak Damaska početkom 1994. godine.
U to vreme Bašar je studirao oftalmologiju u Londonu.
Posle Baselove smrti, počeli su da se prave planovi pripreme mlađeg brata za vladavinu u Siriji.
On će kasnije povesti zemlju u krvavi rat koji je odneo stotine hiljada života i raselio milione.
Ali kako je Bašar al-Asad od doktora postao autoritarni vođa, optužen za ratne zločine?
- Sirijski pobunjenici ušli u Damask, predsednik Asad pobegao iz zemlje
- Ko su pobunjenici u Siriji
- Rat u Siriji: Ko se bori protiv koga
Očevo nasleđe
Bašar al-Asad je je rođen 11. septembra 1965. godine, kao treće dete Hafeza el Asada, vojnog oficira i člana Baas partije (Arapska socijalistička partija), koji je 1971. predvodio puč i postao predsednik Sirije.
Njegovo rođenje poklopilo se sa dramatičnim razvojem događaja u Siriji, na Bliskom istoku i izvan njega.
U ono vreme, arapski nacionalizam dominirao je regionalnom politikom u mnogim zemljama tog područja, a Sirija se po tome nije razlikovala.
Partija Baas preuzela je vlast posle neuspeha kratke unije Egipta i Sirije (1958. – 1961.) i promovisala arapsku nacionalnu retoriku.
Kao i mnoge druge arapske zemlje iz toga vremena, Sirija nije bila demokratija i bila je bez višepartijskih izbora.
Zajednica alavita, kojoj pripada porodica Asad, bila je među najobespravljenijima u Siriji, a ekonomske nedaće navele su mnoge njene pripadnike da se pridruže sirijskoj vojsci.
Hafez al-Asad se istakao kao vojni oficir i vatreni pristalica partije Baas, postavši ministar odbrane 1966. godine.
Hafez je konsolidovao moć i postao predsednik 1971. godine i ostao na tom položaju do smrti 2000. godine.
Ova dugovečnost bila je izuzetna u sirijskoj istoriji posle sticanja nezavisnosti, u kojoj je izvršen čitav niz državnih udara.
Vladao je čeličnom rukom, gušeći opoziciju i ne pristajući na demokratske izbore.
Međutim, demonstrirao je pragmatizam u spoljnoj politici, ušavši u savez sa Sovjetskim Savezom i pridruživši se koaliciji predvođenoj SAD-om u Zalivskom ratu 1991. godine.
Medicina i London
Bašar al-Asad je, međutim, odabrao drugačiji put, daleko od politike i vojske.
On je odlučio da sledi karijeru u medicini.
Kada je diplomirao na Univerzitetu u Damasku, 1992. godine, preselio se u Veliku Britaniju radi specijalizacije u bolnici Vestern Aj u Londonu.
Prema BBC-jevom dokumentarcu iz 2018. godine Opasna dinastija: Asadovi, Bašar je uživao u životu u Londonu.
Voleo je pevača Fila Kolinsa i prigrlio je zapadnu kulturu.
Bašar je u Londonu upoznao buduću ženu Asmu al-Akras.
Asma je studirala kompjuterske nauke na Kraljevskom koledžu u Londonu i kasnije bila prihvaćena na MBA studije na Univerzitetu Harvard.
Međutim, njen život će uskoro pođi drugim putem.
Kao drugi sin Hafeza al-Asada, Bašar je uglavnom živeo u senci starijeg brata Basela, koji se naširoko smatrao glavnim prestolonaslednikom.
Baselova smrt u januaru 1994. godine radikalno je promenila tok Bašarovog života.
On je momentalno opozvan iz Londona, kada je započela njegova priprema za sledećeg lidera Sirije.
Bašar se pridružio vojsci i počeo da gradi javni imidž pripremajući se za buduću ulogu.
Snovi o promeni
Hafez al-Asad je umro u junu 2000. godine, a 34-godišnji Bašar je brzo imenovan za predsednika pošto je izmenjen sirijski ustav tako što je spuštena minimalna starosna – do tada je kandidat morao da ima najmanje 40 godina.
Bašar al-Asad je dao predsedničku zakletvu u leto 2000. godine, uvevši novi politički ton u javni diskurs.
Govorio je o „transparentnosti, demokratiji, razvoju, modernizaciji, odgovornosti i institucionalnom mišljenju“.
Nekoliko meseci pošto je preuzeo predsedničku dužnost, Bašar se oženio Asmom al-Akras.
Imaju troje dece: Hafeza, Zeinu i Karima.
Isprva je Bašarova retorika o političkoj reformi i medijskim slobodama probudila nadu mnogim Sirijcima.
Njegov vladarski stil, u kombinaciji sa Asminim zapadnjačkim obrazovanjem, kao da su nagoveštavali novu eru promene.
Sirija je doživela kratak period građanske rasprave i relativne slobode izražavanja poznat kao „Proleće Damaska“, ali već 2001. godine snage bezbednosti nastavile su sa gušenjem sloboda, hapseći istaknute protivnike.
I dok je Bašar uveo ograničene ekonomske reforme koje su podstakle rast privatnog sektora, rane godine njegove predsedničke vladavine obeležio je i uspon njegovog rođaka Ramija Maklufa.
Makluf je uspostavio ogromnu ekonomsku imperiju, za koju kritičari kažu da je bila otelotvorenje spoja bogatstva i moći.
Irak i Liban
Irački rat iz 2003. godine doveo je do značajnog pogoršanja odnosa Bašara al-Asada i vlada zapadnih zemalja.
On se usprotivio invaziji na Irak predvođenoj SAD-om, što su neki pripisali njegovom strahu da će Sirija postati sledeća meta američke vojne akcije.
Vašington je optužio Damask da žmuri na krijumčarenje oružja za pobunjenike koji se protive američkoj okupaciji Iraka i dozvoljava ekstremistima da prelaze dugu granicu između dve zemlje.
U decembru 2003. godine, SAD su uvele sankcije Damasku iz raznih razloga.
Te mere se nisu ticale isključivo Iraka, već su bile povezane i sa sirijskim prisustvom u Libanu.
U februaru 2005. godine, Rafik Hariri, bivši libanski premijer i jedan od glavnih protivnika Sirije u Libanu, ubijen je u velikoj eksploziji u centru Bejruta.
Siriju i njene saveznike su brzo optužili za taj atentat.
U Libanu su izbili masovni protesti, poklopivši se sa međunarodnim pritiskom na Damask, što je dovelo do sirijskog povlačenja iz Libana posle skoro 30 godina vojnog prisustva.
Uprkos tome, Asad i njegov ključni libanski saveznik Hezbolah uporno su negirali učešće u atentatu na Haririja, čak i pošto je specijalni međunarodni tribunal 2020. godine osudio člana Hezbolaha za učešće u ovom zločinu.
Arapsko proleće
Tokom prve decenija vladavine Bašara al-Asada došlo je do učvršćivanja sirijskih odnosa sa Iranom i sve tešnjih veza sa Katarom i Turskom, što su odnosi koji će se kasnije promeniti.
Odnosi sa Saudijskom Arabijom su doživljavali uspone i padove, uprkos prvobitnoj podršci Rijada mladom predsedniku.
Sveukupno gledano, Bašar al-Asad je pošao očevim stopama što se tiče spoljne politike, manevrišući pažljivo i izbegavajući direktne vojna sučeljavanja.
Posle decenije provedene na vlasti, Asadova vladavina mogla je da se opiše kao autoritarni pristup, pošto su opozicioni glasovi nastavili da se ugušavaju.
U decembru 2010. godine, Asma al-Asad je dala intervju za časopis Vog, u kojem je tvrdila da se u njihovoj domovini vlada „demokratski“.
Istog dana se Muhamed Buazizi, tunižanski prodavac povrća, zapalio pošto ga je ošamarila policajka, pokrenuvši narodni ustanak u Tunisu, koji je srušio sa vlasti Zina el Abidina ibn Alija, predsednika.
Tuniski ustanak je neočekivano inspirisao revolucionarne pokrete širom arapskog sveta, stigavši sve do Egipta, Libije, Jemena, Bahreina i Sirije.
Intervju za Vog pod naslovom „Ruža u pustinji“ u martu 2011. godine (i kasnije povučen) opisivao je Siriju kao zemlju „lišenu bombardovanja, napetosti i otmica“.
Ta slika će se drastično promeniti narednih meseci.
Već sredinom marta održan je protest u Damasku, a nekoliko dana kasnije demonstracije su započele i u južnom gradu Dari, kada su uhapšena deca koja su ispisivala slogane po zidovima protiv Asada.
Asad je čekao dve nedelje pre nego što se obratio sirijskom narodu.
U parlamentu je obećao da će osujetiti, kako je rekao, „zaveru“ koja je uzela na zub Siriju, istovremeno priznajući da zahtevi mnogih ljudi nisu ispunjeni.
Otvaranje vatre snaga bezbednosti na demonstrante u Dari dodatno je rasplamsalo demonstracije, dovevši do poziva za Asadovu ostavku u više gradova.
Vlasti su odgovorile nasiljem, okrivivši „sabotere i infiltratore motivisane spoljnim silama“.
Za samo nekoliko meseci, situacija je eskalirala u oružane sukobe vladinih snaga i opozicionih frakcija koje su podigle oružje širom zemlje.
Pogledajte video: Od Sirije, preko Srbije do Evrope – Halilovo desetogodišnje putovanje
Međunarodna intervencija, džihadisti i ratni zločini
Kako je sukob eskalirao, UN procenjuju da je broj žrtava narastao od desetina do stotina hiljada usled sve većeg učešća međunarodnih sila.
Rusija, Iran i oružane grupe koje podržava Teheran, intervenisale su rame uz rame sa Asadovim snagama, dok su Turska i zalivske države podržavale oružane opozicione frakcije.
Iako su demonstracije protiv Asada isprva pozivale na demokratiju i slobodu za sve, uskoro je na površinu isplivalo sektaštvo, a neke opozicione grupe su optužile vladu da je na strani alavita, a ne sunitske većine.
Regionalna intervencija samo je produbila sektaški jaz.
Islamske frakcije usvojile su neprijateljsku retoriku prema alavitima, dok su šiitski ekstremisti lojalni Iranu, predvođeni Hezbolahom, pohrlili u Siriju da bi podržali Asadovu vladu.
U susednom Iraku, u usponu je bila ekstremistička grupa koja je tumačila islamski zakon na najdrastičniji mogući način: Islamska država (IS).
Grupa je iskoristila građanski rat da i sama zauzme teritoriju u Siriji, proglasivši istočni grad Raku vlastitom prestonicom.
U avgustu 2013. godine, stotine su stradale u napadu hemijskim oružjem na Istočnu Gutu, oblast pod kontrolom opozicije nadomak Damaska.
Zapadne sile i sirijske opozicione frakcije optužile su za taj napad Asadov režim.
Iako je Damask negirao učešće, pristao je da uništi zalihe hemijskog oružja pod međunarodnim pritiskom i pretnjama.
Time, međutim, nisu bila okončana zverstva u sirijskom ratu, u kom su vršeni novi napadi hemijskim oružjem.
Komisija UN-a optužila je sve strane u sukobu za ratne zločine, među njima i za ubistvo, torturu i silovanje.
Asadova vlada je 2005. godine, delovala je na ivici pada, izgubivši kontrolu nad ogromnim delovima zemlje.
Međutim, vojna intervencija Rusije preokrenula je tok rata, omogućivši Asadu da povrati ključne teritorije.
Rat u Gazi
Između 2018. i 2020. godine, regionalni i međunarodni sporazumi doveli su do uspostavljanja situacije u kojoj vladine snage kontrolišu veći deo Sirije, dok su islamističke opozicione grupe i kurdske milicije delile kontrolu nad severom i severoistokom.
Ovi sporazumi ojačali su Asadov položaj i on se postepeno vratio u arapsku diplomatsku arenu.
Sirija je 2023. godine vraćena u Arapsku ligu, a zemlje su ponovo otvorile ambasade u Damasku.
Uprkos pogoršanju sirijske ekonomske krize u trećoj deceniji Asadove vladavine, izgledalo je da je predsednik preživeo sve najveće izazove.
Međutim, u oktobru 2023. godine, Hamas je izvršio neočekivani napad na Izrael, pokrenuvši rat u Gazi čije su se posledice brzo proširile na Liban, posebno pogodivši Asadovog saveznika Hezbolah.
Sukob je naneo teške gubitke Hezbolahu, u koje je spadala i smrt njegovog lidera Hasana Nasralaha.
Istog dana kada je na snagu stupilo primirje u Libanu, sirijske opozicione frakcije, koje je predvodila islamistička grupa Hajat Tahrir al Šam (HTS) pokrenula je iznenadni napad i brzo zauzela drugi najveći grad u zemlji Alepo.
Opozicija je počela hitro da napreduje, zauzevši Hamu i druge gradove, dok je vlada krenula da gubi kontrolu nad južnim oblastima.
Asadov položaj delovao je uzdrmano, a njegovi ključni saveznici Iran i Rusija izgledali su kao da ne mogu da mu priteknu u pomoć.
Glavni grad Sirije Damask pao je u ruke pobunjenika manje od dve nedelje nakon što su pokrenuli ofanzivu kojom su preuzeli kontrolu nad nekoliko velikih gradova.
Premijer zemlje rekao je da je spreman da preduzme sve korake za „prenos“ vlasti pošto je predsednik Bašar al-Asad pobegao iz Damaska kada su pobunjenici 8. decembra 2024. godine ušli u prestonicu.
Ovo bi mogao da označi kraj 24-godišnje vladavine Bašara al-Asada.
Pogledajte video: BBC otkrio veze trgovine drogom keptagon sa najvišim sirijskim zvaničnicima
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
