BBC na srpskom: Šta smo čitali u 2023 – od klasika do biografija

Istorijski romani, biografije i filozofska štiva obeležila su književnu 2023. godinu novinara BBC na srpskom.

Prethodnih 12 meseci, puni teških i mučnih događaja, podstakli su nas da se vratimo klasicima. ali i da otkrijemo dela objavljena prošle godine.

Iste romane gledali smo različitim očima pa je tako „Vremensko sklonište“ bugarskog pisca Georgija Gospodinova bilo i „neuspešni eksperiment“ i dokaz da književnost na „malim jezicima“ može biti velika.

Nije nam bilo lako da izdvojimo dobre i loše naslove, ali imamo predloge za vas.

• BBC na srpskom: Šta smo gledali na malim, srednjim i velikim ekranima u 2023.
• Klubovi zabranjenih knjiga prkose cenzuri u Americi
• Teri Pračet – blesavost i apsurd kao kritika i ogledalo društva

Uronjenoj u klasike, Dejani Vukadinović bilo je teško da razdvoji „najbolje od najboljeg“.

Odlučila se ipak za „Noć u Lisabonu“ Eriha Marije Remarka i „Zemljopiščevu biblioteku“ Džona Fasmana.

„Obala Portugalije bila je poslednje utočište izbeglica kojima su pravda, sloboda i trpeljivost značile više od otadžbine i opstanka.

„Ovo je rečenica koja možda predstavlja najbolji lajtmotiv romana. Vešto, kao i u drugim knjigama, Remark nas uvlači u svet junaka tako da imate utisak da zajedno sa njima koračate portugalskim kaldrmama dok se senka Drugog svetskog rata oseća na svakom koraku“, objašnjava.

Izbor druge knjige bio je obojen lično-profesionalnim razlozima, pošto je u

„Zemljopiščeva biblioteka“ je izbor obojen i ličnim i profesionalnim razlozima – jedan od glavnih likova je novinar.

„Ono što je trebalo da bude kraća vest, omaž univerzitetskom profesoru, pretvara se u detektivsku priču koja obiluje istorijskim elementima.

„Fasman fantastično povezuje prošle događaje sa sadašnjim, tako da dok čitate imate utisak da putujete vremenskom mašinom“, kaže.

Već proverene knjige

Jelena Maskimović i Jakov Ponjavić vratili su se 2023. delima koja su vrednost dokazala kroz prethodne decenije.

„Čitala sam ‘Pesmu’ Oskara Daviča, u kojoj su dva dana tokom nemačke okupacije Beograda predstavljena iz perspektive troje junaka.

„Svaku njihovu misao, osećaj, preispitivanje, Davičo je obradio, poetski obojio i proširio do granice pucanja. Objavljena 1952, „Pesma“ je najbolja knjiga koju sam čitala u 2023″, kaže Jelena.

Da bi posegla za nekom knjigom, Jeleni je važno da delo „malo odleže, da prođe hajp s društvenih mreža, da ih pročita i preporuči više ljudi u čije mišljenje se uzdam“.

Izuzetak je međutim napravila sa knjigom „Daske“, Uroša Dimitrijevića, nekadašnjeg BBC kolege.

„Knjiga nas vraća u trenutak kada se od nas očekivalo da odlučimo šta ćemo da budemo kada porastemo, a mi smo tad imali druge prioritete.

„Duhovita i iskrena knjiga koja se čita u jednom dahu“, poručuje Jelena.

Tragedije podstakle na stara štiva

Posle majskih tragedija dizajner Jakov je imao potrebu da ponovo uzme u ruke „Sofijin svet“.

„Neke knjige očigledno traže da budu ponovo pročitane.

„Roman Justejna Gordera o istoriji filozofije i filozofske misli, samim tim i razvoju čoveka kao duhovnog i inteligentnog bića bi definitivno trebalo da postane sastavni deo školske lektire. Pored toga, izdvojio bih i sjajni prvenac Staše Bajac ‘Ruka u Vatri'“,kaže Jakov.

Na Jovanu Georgievsku su najveći utisak ostavila su dela čiji su prevodi u Srbiji objavljeni ove godine – „Mit o normalnom“ Gabora Matea i „Vremensko sklonište“ Georgija Gospodinova.

„Gabor Mate veoma jasno, razložno i sa puno empatije govori kako društvo utiče na pojedinca, a kako pojedinac reaguje na stres, a nudi i rešenja – šta svako od nas može da uradi da mu bude lakše da postoji kao mali čovek ili žena u velikom svetu“, kaže Jovana.

U novom romanu bugarskog pisca Gospodinova, kog je i intervjuisala, pronašla je dokaz da uspesi na svetskoj sceni nisu rezervisani samo za anglosaksonsku književnost.

„Ovo je prvi roman sa Balkana koji je osvojio prestižnu Bukerovu nagradu, pa je pokazao književnost na malim jezicima može da izađe na crtu velikim književnim tradicijama, da nije ni manje dobra, ni manje umetničkio vredna“, ističe.

I strip „Korto Malteze: Pod znakom Jarca“, našao se na Jovaninoj listi.

„U martu je prvi put strip iz ovog kultnog serijala objavljen u elektronskoj formi, pa sad može da se čita na kompjuterima i tabletima, a snima se i TV serija koju ćemo verovatno gledati u 2024″.

U vozu se dobro čita

BBC novinari imali su i posebna mesta za čitanje koja su obojila ovogodišnji izbor.

„Knjigu ‘Putopis jedne mačke’, autorke Hiro Arikava čitala sam isključivo dok putujem vozom.

„I zbog toga je bilo mnogo zanimljivije jer knjiga ima radnju putovanja u kojem upoznajem glavnog lika, njegove prijatelje. A glavni povod je da udomi njegovu mačku, a razlog se saznaje na kraju, na vrlo upečatljiv način“, kaže Svetlana Paramentić, koja skoro svakodnevno vozom putuje iz Novog Sada za Beograd, a i obožava mačke.

„Devojka sa pomorandžama“, autora Justejna Gordera stigla je do Svetlane kao poklon drugarice koja zna da voli Oskara Vajlda.

Sandra Maksimović se 2023. godine vratila distopiji – romanu „1984″ Džordža Orvela.

„Vanvremenska knjiga o totalitarizmu. Toliko je volim da čak imam i izdanje iz 1984″, kaže Sandra.

Najzanimljiviji je bio postapokaliptični distopijski roman „Metro 2033″ Dimitrija Gluhovskog, .

„Napisano tako da imate osećaj da ste zaista zarobljeni pod zemljom posle nuklearne katastrofe, bežeći od čudnih stvorenja koja žele da vas ubiju, bez nade da ćete ikad izaći na površinu.

„Naizgled fikcija, roman odlično opisuje ljudsko ponašanje u stvarnom svetu“, kaže.

Malo optimizma i istorije

Slobodana Maričića zaokupio je isti žanr, ali malo optimističnijih tonova i pred kraj godine mu je veoma prijala naučnofantastična trilogija Prisa Brauna Red Rising – „zabavna i brza spejs opera u kojoj je čovečanstvo naselilo većinu planeta sunčevog sistema, a društvo je podeljeno po bojama, suštinski klasama“.

„Crveni su – logično – najniža radnička klasa, rade u rudnicima i mahom ne doživljavaju 40. godinu, sivi su vojska i policija, zeleni programeri i tehničari, birokrate su bakarne, a na vrhu lanca su zlatni, visokointeligentni i fizički nadmoćni vladari društva.

„I tako mali Derou, iz jednog od rudnika na Marsu, kreće u rušenje sistema, tražeći osvetu i slobodu za njegov narod“, prepričava Slobodan.

Roman „Otadžbina“ Fernanda Aramburua, o „životu dve porodice u Baskiji, autonomnoj zajednici u Španiji, i pre svega, dve majke koje su nekada bile najbolje prijateljice“, ostavio je snažan utisak.

„Razdvojilo ih je mnogo toga – malo život, malo istorija i borba baskijske terorističke i separatističke organizacije ETA, gde su se našle na suprotnim stranama.

„Ista priča, uz nešto imena i prezimena bez problema, može da se prenese na Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo ili bilo koji svetski region u kojem je bilo sukoba“, kaže Slobodan

Istorija muzike

Izbor Nemanje Mitrovića pokazuje šarolikost utisaka BBC readkcije.

„Protekla 2023. u mom jednočlanom čitalačkom klubu podseća na kružni tok gde se sustižu stručna, naučna literatura, uglavnom iz domena politike, istorije, geografije, filozofije i sociologije, i romani domaćih i stranih pisaca, različitih generacija“, kaže.

On nabraja „Dobar rep: kako sam objasnio i završio pravi rep“, debitantsko delo Predraga Vukčevića, „Ima li koga kod kuće“, treći deo trilogije Slobodana Tišme „Astal tiš riba friš“, poetski roman „Deca“ Milene Marković i „Moj pas glupi“ Džona Fanteua.

„Uz mnoštvo referenci, pa i kontroverznih tvrdnji – na primer da je kraj istorije ove muzike nastupio u Beogradu, Vukčević ukazuje šta je pravi rep, praveći jasnu razliku između muzičkog pravca i stava.

„Stoga Bege Fank, kako ovog di-džeja i repera znaju na hip hop sceni, pravi rep ne pronalazi samo među muzičarima i ljubiteljima ovog zvuka, već i kod istorijskih ličnosti, poput boksera Muhameda Alija.

„Pored definicija, filozofije i teorijskih postavki, knjiga pruža dragoceni uvid i u istoriju domaćeg repa, posebno u ‘drugi talas’ sa čijim se protagonistima, među kojima su i Ajs Nigrutin i Timbe iz sastava Bed Kopi ili Đus, autor družio.“

Drame, trileri i biografije

Jelena Subin je u dahu pročitala roman „Blank“ Feđe Štukana.

„U ovoj knjizi je satkana hrabrost, muka i gorka istina malog dela onoga što se dešavalo u Sarajevu tih godina“, kaže Jelena.

„Štukan nas vodi kroz brzinu življenja, prolaznost života, ali i vrlo upečatljivu borbu kroz koju je prolazi“.

Triler „Polaroid“ Đorđa Vlajića. zadovoljio je ljubav prema ovom žanru, baš kao i „Ciganin, ali najlepši“, Kristiana Novaka, koji na bolan i potresan način prikazuje život jednog Roma.

„Trenutak kada ucene i ubistva pokušavaju da poljuljaju čitav sistem u državi, nešto je što Vlajić prožima kroz sve knjige, pa i ‘Polaroid’, objašnjava Jelena.

A „Knjizi o groblju“, Nila Gejmena se uvek vraća.

Milica Radenković Jeremić preporučuje roman „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ Mirjane Drljević.

„Knjiga koju sam pročitala u jednom dahu. Opisi život u novobeogradskim blokovima u kojima je vreme ili stalo ili se vrti u kovitlacu ponavljanja istog, ostavili su me bez reči“, kaže Milica.

Ove godine je otkrila i spisateljicu Elizabet Straut kroz roman „Zovem se Lusi Barton“, u kojem „neizgovoreno i namerno prećutano gradi svet koji je življi i veći od sveta nastalog ispisanim rečima“.

Nataši Anđelković su 2023. godinu obeležile lične priče autora – „Blank“ Feđe Štukana i „Voli me više od svega na svijetu“ Mire Furlan.

„Štukanova razarajuća lična priča o drogi, bezumlju rata, nacionalizmu i postdejtonovskoj Bosni i Hercegovini bila mi je nenadani uvod u dnevničke zapise Mire Furlan.

„Iz njih mlađi od 35 godina mogu mnogo da nauče o Jugoslaviji i njenom raspadu, ali i hipicima, feministikinjama i životu glumačkih zvezda kada nisu na pozornici,“ kaže Nataša.

Mnogima je preporučivala „popularnu psihologiju ‘Četiri tipa emocionalno nezrelih roditelja’, posvećenu nama odraslima na koje su roditelji odavno uticali i ostavili pozitivne i negativne tragove“.

Šta nam se nije dopalo

Jelena Subin kaže da popularnoj psihologiji „skoro nikada ne daje šansu“, a Dejani Vukadinović nije ni ovaj izbor bio lak.

Roman „Bez plakanja“, Lidi Salver, gde je Španski građanski rat predstavljen objektivima suprotstavljenih strana, nije joj legao.

„Iako je na početku delovalo da, što bi novinari rekli, ima mesa, u jednom trenutku je sve zbunjujuće i da ne znate više ni ko priča, ko je pripovedač.

„Kao da je nit koja je povezivala te strane, izgubljena, zajedno sa junacima“, ocenjuje Dejana.

I roman „Smrtni i besmrtni život devojčice iz Milana“, Domenika Starnone, bio je razočaravajući.

„Upoznajete se sa Napuljom, kako je bilo živeti u ovom italijanskom gradu 1960-ih, mukama dečaka koji ima tek devet, a onda niotkuda, više od 50 godina.

„Nedostaje jedan deo koji bi popunio tu slagalicu“, kaže Dejana.

Roman koja nije zadržao pažnju Svetlani Paramentić da je završi je „Ležanje na kauču“, Irvina Jaloma, ali će joj dati i drugu šansu.

„Knjigu sam kupila jer su mi se svideli opis i radnja.

„Međutim, negde na pola sam izgubila motivaciju da je pročitam, ali možda nije bilo vreme za nju i mene u 2023. godini“, kaže Svetlana.

Jelena Maksimović se nije našla sa romanom „Vremensko sklonište“.

„Daleko od toga da je Gospodinov loš pisac, ali u ovoj knjizi započinje nekoliko narativnih linija, a nijednu ne dovede do zadovoljavajućeg završetka, tako da sam imala utisak da eksperiment nije baš uspeo.

„Dežurni preporučitelji knjiga složili su se sa mnom i rekli da mu dam drugu šansu knjigom ‘Fizika tuge'“, kaže.

Počela je da čita biografiju pisca Dž. D. Selindžera, Dejvid Šildsa i Šejna Salerna.

Nažalost, ovo delo na više od 700 strana, uz korisni uvid koliko je čuvenog autora „Lovca u žitu“, formiralo iskustvo službe u Drugom svetskom ratu, bavi se i tračevima i demontažom mita o Selindžeru, kaže.

„Da nema posvete drage osobe, ‘Selindžer’ bi verovatno završio na nekoj od platformi za prodaju polovnih stvari“.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]