Proteklu godinu obeležio je sukob u Ukrajini, a na Balkanu se navršilo 30 godina od ovdašnjeg rata, za koji se ne zna kada je tačno počeo, ali se zna da je i posle potpisivanja mira, nastavio presudno da boji živote svih u Bosni i Hercegovini i širom regiona.

BBC na srpskom objavio je 2022. oko 25 priča o ljudskim sudbinama i posledicama sukoba tokom kojeg je desetine hiljada ljudi ubijeno, a stotine hiljada proterano iz domova.

Jedna od njih su Rehana i Božica koje dele životnu priču desetine hiljada silovanih i seksualno zlostavljanih žena od 1992. do 1995.

Bosanske žene su tek godinama kasnije progovorile o traumama i počiniocima zločina.

Užasi koje su preživele postali su dokazi pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Silovanje je do tada „bilo deo ratničke prakse u svim sukobima“, kažu stručnjaci, ali je posle dokazanog nasilja u Bosni i Hercegovini prvi put proglašeno zločinom protiv čovečnosti, čime je promenjeno međunarodno pravo.

Više o njima čitajte ovde.

Silovanja u ratu u Bosni: „Mogli su da nam rade šta hoće, mogli su i radili su“

Žene su bile i one koju su obnovile čitavo selo Đulići u okolini Zvornika, u istočnoj Bosni i Hercegovini iako su im u ratu ubijeni muževi, sinovi i braća.

Za vreme rata deo njih bio je u izbeglištvu, a u njihovim kućama bili su Srbi iz drugih delova Bosne.

Među njima je i Suvada Selimović, koja je zbog životnog poduhvata, dospela na listu BBC 100 žena iz celog sveta.

Suvada se u razgovoru za BBC prisetila kako je bila sama, bez telefona u kući, a izložena provokacijama komšija – celu noć bi čula četničke pesme i pucnje u vazduh ispod prozora.

„Iz bola i patnje, rodila se hrabrost,“ kaže ona.

Danas su im kuće okrečene, sa uređenim baštama i cvećem.

Život posle zločina: Suvadina priča

Suvada predvodi Udruženje Anima 2005, koje se sada manje bavi direktnom psihološkom podrškom ženama, već podstiče druženje i organizuje putovanja.

„Žene iz ovog kraja toliko su radile, toliko se borile, nikad nisu išle na godišnji odmor, a u poslednjih pet godina organizujemo putovanja, druženja,“ ispričala je Suvada.

Više o njihovoj priči pročitajte ovde.

Okruženo užasima rata, kao pusto ostrvo, bilo je selo Baljvine, gde je razum pobedio, u kojem su džamija i crkva ostale netaknute, a neposvađani meštani živeli su u slozi i prijateljstvu.

Bosna i Hercegovina — Ulični prodavac iz 1992. sa mapom etničke podele Bosne i Hercegovine

Dok su se Srbi, Bošnjaci i Hrvati sukobljavali u obližnjem Mrkonjić Gradu i Jajcu, samo nekoliko desetina kilometara daleko, jedina bitka koja se u ovom selu vodila bila je ona za preživljavanje usled nestašice osnovnih sredstava.

Komšije Bošnjaci i Srbi dobili su je zajedničkim snagama.

Ni danas nije drugačije – umesto rasprava o politici, religiji ili drugim stvarima koje ih razdvajaju, u Baljvinama žive mirno i skromno, oslanjajući se jedni na druge.

Pročitajte još priča o ratu u Bosni i Hercegovini:

Detinjstvo u ratu: Fotografija i pismo koji podsećaju na odrastanje među rafalima

Drugi rat, napad Rusije na Ukrajinu, koji je obeležio proteklu godinu u čitavom svetu, takođe se osetio na Balkanu.

Pristigle su desetine hiljada izbeglica iz Ukrajine, a mnogi su na Balkanu pronašli novi dom.

Neki od njih su u Crnoj Gori postali proširena porodica, ovo je priča o njima.

U Srbiju su došle hiljade ne samo Ukrajinaca, već i Rusa koji ne podržavaju rat predsednika Vladimira Putina i želeli su da izbegnu delimičnu mobilizaciju u domovini.

Mnogi od njih koriste sistem vizaran, da svaka tri meseca prelaze granicu kako bi im se produžio boravak.

Za to vreme život se nastavlja, oni rade odavde, upisali su decu u škole u Srbiji

Jedna od takvih je priča 26-godišnjeg Kirila, pank muzičara iz Moskve.

Sa koferima u koje je, kaže, spakovao ceo život, Kiril je 22. septembra oko 10 uveče stigao na aerodrom Vnukovo – jedan od najvećih u Moskvi, gde je zatekao „kolaps“. Hiljade vidno nervoznih ljudi tiskale su se hodnicima.

Od tada Kiril živi u Beogradu.

Moskva, kaže, više„nije isti grad“ – ne koriste se platne kartice, ograničene su internet usluge, na rafovima u prodavnicama nema mnogih proizvoda koji su stizali sa zapada.

Kao najupadljivije izdavaja to što ljudi „paze šta pričaju“ na ulici, ali i kod kuće.

On sam utišava zvučnike kad idu vesti na nezavisnim medijima.

Zato u Srbiji planira da ostane bar godinu dana.

„Rusija trenutno nije zemlja u kakvoj želim da živim“, zaključuje Kiril.

Srbija je mnogim Rusima odrednica, ne samo zbog toga što i dalje postoji direktan let za Beograd iz Moskve, već i zbog toga što je to jedina zemlja u Evropi, osim Belorusije koja nije uvela sankcije.

Iako evropski i američki zvaničnici mesecima otvoreno traže da to učini, zvanični Beograd uspešno odoleva, iako je Srbija kanidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Najpre, zbog toga što Srbija većinu energenata dobija od Rusije, a čitava domaća naftna industrija je odavno u rukama ruskog Gasproma.

Drugi razlog je što je Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti, verovatno jedina barijera da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama.

Koliko će dugo Beograd moći da sedi na dve stolice i da li se Srbija polako okreće od „bratske Rusije“, analizirali su strani i domaći stručnjaci za spoljnu politiku.

Kosovo je i ove godine bilo predmet sporenja i tenzija u kojima su političari iz Beograda i Prištine remetili, inače, život pun izazova tamošnjih stanovnika.

Jedan od njih je i kosovski premijer Aljbin Kurti, koji je u avgustu dao intervju za BBC uoči odlučujućeg sastanka u Briselu tokom kojeg je počelo razrešenje višenedeljnog problema kosovskih registarskih tablica, odnosno koje će tablice koristiti Srbi na Kosovu.

Prvi premijerski mandat Aljbina Kurtija trajao je manje od dva meseca, drugi još nije došao do polovine, ali lider Samoopredeljenja veruje da bi već u ovom mogao da bude deo upravo takvog sporazuma.

„Do pravno obavezujućeg sporazuma koji je zasnovan na međusobnom priznanju moguće je doći u narednih godinu-dve, što pre-to bolje.

„Jasno je da je kosovsko biće zdravo, ali nisu odnosi Kosova i Srbije – a mi ne preispitujemo svoje biće, kao ni sve više međunarodnih igrača“, rekao je tada.

Događaj koji je jedini bacio u senku politiku i krizu bilo je Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru, koje je redakcija BBC temeljno pratila.

Kao uvod u Mundijal objavljen je gotovo proročki intervju sa Dejanom Savićevićem, predsednikom Fudbalskog saveza Crne Gore (FSCG) i jednim od legendi jugoslovenskog fudbala.

„Srbija će ili igrati polufinale, ili neće proći grupu, a to sam i Piksiju (selektoru reprezentacije Srbije Draganu Stojkoviću) rekao.

„Raspored je mnogo težak – koliko god voleli Srbiju, Brazil je Brazil i biće važan psihološki momenat ako se izgubi na startu“, rekao je nekoliko nedelja pre nastupa Srbije na prvenstvu.

Vreme će pokazati potpuno tačno, Srbija nije prošla grupno takmičenje.

Bila je ispravna i ocena da reprezentacija Hrvatske ima mnogo veće šanse za uspeh, što su i pokazali bronzanom medaljom.

Savićević, kaže, da je mentalitet uzrok toga što je reprezentacija Hrvatske postizala neuporedivo bolje rezultate od Srbije u poslednje tri decenije.

Dva meseca ranije, fudbal nije bio glavna tema već litije protivnika i šetnje za prava LGBT ljude.

Beograd je ove godine, posle mnogo peripetija i odlaganja, bio domaćin i prvog Evroprajda u ovom delu sveta, koji je počeo da se održava 1992. kada se Evropa ujedinjavala, a rat na Balknu buktao.

Šetnja u okviru Evroprajda održana je po kišovitom danu uz različite skupove onih koji se tome protive.

U nizu tekstova o borbama LGBT ljudi, posebno dirljiva je bila priča Radovana iz jednog sela u Srbiji, koji i dalje i od najuže porodice krije da je gej.

„Ja sam ti jedan od onih ujaka ili čiča koji se nikada nisu ženili“, kaže 62-godišnji Radovan za BBC, koji je to ime izmislio, jer „voli rad“.

Starije gej osobe su dvostruko diskriminisane i suočavaju se sa pojačanom opasnosti od samoće, zanemarivanja, siromaštva, nezaposlenosti, lošeg zdravstvenog stanja.

Izlazak iz ormara, izraz koji se vezuje za LBGT ljude, koji se autuju, odnosno kažu porodici i prijateljima da su gej, za Radovana nikada nije bila opcija.

„Kakav izlazak, ja ne da sam u ormaru, nego je on iznutra zaključan“.

Izolovani iz društva i od zakona su i apatridi.

Oni doslovno ne postoje za državu, poput romskih porodica koje žive na obodu Čukaričke šume u Beogradu.

Srbija i apatridija: Nevidljivi za državu – ko su ljudi koji „ne postoje”

Za pojedine od oko 500 stanovnika naselja nikada nije evidentirano da su se rodili.

„Postojim, ali nigde ne piše da sam rođena“, kaže Đeva, majka šestoro dece i baka dvoje unučadi u porodici Demiri.

Oni stanuju u jednoj od osamdesetak improvizovanih kuća od cigli, lima i šperploče.

Većina članova ove porodice nema dokumenta i zato ostaju pravno nevidljivi za institucije Srbije.

To znači da su uskraćeni za mnoga prava koja se za većinu građana podrazumevaju – besplatnu zdravstvenu negu, ugovor o radu, vozačku dozvolu, pasoš, sklapanje braka, ličnu imovinu.

Oni već više od 20 godina, žive bez struje i tekuće vode, otkako su izbegli sa Kosova tokom ratnih sukoba 1998. i 1999. godine.

Sukobi na Kosovu i kršenje ljudskih prava bili su uvod u NATO bombardovanje Srbije 1999. godine.

Od tada je prošlo 23 godine, a država Srbija i dalje nema precizne podatke o broju žrtava koji su poginuli od posledica bombardovanja.

Čak i zvanična knjiga MUP-a „Junaci otadžbine“ u kojoj su navedena imena svih stradalih vojnika i policajaca, zajedno broji i one stradale u sukobima sa albanskim snagama i one koji su poginuli od posledica vazdušnih udara Alijanse.

BBC novinari utvrdili su da se spisak poginulih pripadnika bezbednosnih snaga poklapa sa spiskom koji je odavno objavio Fond za humanitarno pravo, mada to niko od zvaničnika nikad nije javno rekao.

O broju civila i dalje se samo licitira.

Podaci FHP, koji su i dalje najuređeniji, kažu da je poginulo 452 civila Albanaca, Srba, Roma, Crnogoraca i ostalih.

Zašto država nema takav spisak civila, na pitanja BBC-ja nisu odgovorili Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, ni Kabinet predsednika Srbije.

Odgovore čeka ne samo javnost u Srbiji, već i roditelji poput Dragiše i Zorice iz Gračanice koji su u bombardovanju izgubili dvoje dece tinejdžera i sada žive „samo da odu na grob“.

Ekologija je već godinama najvažnija tema kako zdravstvena, tako i politička na Balkanu.

Priča o malim hidroelektranama i vađenju rude litijuma poslednjih godina izazvali su velike ekološke proteste širom Srbije.

BBC je pisao o meštanima Homolja tvrde da se novi ekološki problem sada dešava i u njihovom komšiluku.

„Celo Homolje se uništava, sve su izbušili“, kaže 62-godišnji rudar Rade Mošić iz sela Laznica.

„Nećemo pristati na taj rudnik ni po koju cenu, do istrebljenja ako treba… Nemamo šta da izgubimo, stari smo, bar ćemo da poginemo dostojanstveno“, rekao je za BBC u februaru dok je planina bila prekrivena snegom.

Taj kraj se bori i sa drugom nedaćom, koja je raširenija od zagađenja – iseljavanje.

Rade Mošić i supruga su dva sina i snaje ispratili u inostranstvo, a ostali da se bore protiv potencijalno opasnog iskopavanja i zbog „vezanosti“ za lekare.

„Ne pitaj, zlato moje, dve godine sam išla kao mesečar kroz kuću… Nisam znala ni kako se zovem, ni šta mi se dešava“, rekla je Slavica Mošić, donoseći vruć čaj.

Šta su njihova iskustva i kakve su borbe suseda, pročitajte ovde.

Od tekstova o partnerskim odnosima i psihologiji, posebno vam se svideo špijun sa druge strane jastuka ili šta kad vam partner tajno čita sve poruke.

BBC je objavio priču iz oba ugla od devojke koja je bila žrtva špijuniranja, kao i žene koja je to činila partneru iz ljubomore.

Ispostavilo se da špijuniranje nečijeg telefona je mnogo lakše nego što ljudi misle.

U Srbiji se aplikacije za pristup sadržaju tuđeg telefona mogu kupiti za nešto više od 10.000 dinara mesečno i koriste ih hiljade ljudi.

„Kad vam instaliram špijunski softver u telefon (…) mogu da čitam prepiske sa vašeg Vajbera, Vocapa, Mesindžera, SMS-a, mogu da vam uključim prednju i zadnju kameru i da uživo gledam i slušam, sve lozinke mogu da pohvatam koje kucate po telefonu i da pratim vašu lokaciju“, rekao je Miloš Jovanović iz agencije Spajtek (SpyTech) koja se bavi prodajom ovih softvera otkrivši za mnoge čitav novi svet dostupnih tehnologija.

Najčitaniji – vodiči za roditelje kako do pomoći države

Ono što je najviše vas interesovalo tokom 2022. godine bila su uputstva kako dobiti pomoć od države od davanja mladima i penzionerima, do obećanih para za roditelje.