BBC otkriva: Deca prikupljaju sirovine za proizvodnju luksuznih parfema

Deca su brala sastojke koje koriste dobavljači dve kozmetičke kompanije, saznaje BBC.

Istraga BBC-ja o lancima snabdevanja parfema od prošlog leta pokazala je da jasmin koji koriste dobavljači Lankoma i Erin Bjutija beru maloletnici.

Svi brendovi luksuznih parfema tvrde da vode politiku nulte tolerancije prema korišćenju dečje radne snage.

• Deca siročići „dobrovoljno rade“ u rudnicima u Severnoj Koreji
• Migrantska deca kao radna snaga: Zašto u Americi sve više maloletnika radi teške poslove
• Deca ulice u Srbiji sve ugroženija, a za sistem neuhvatljiva

L’Oreal, vlasnika Lankoma, rekao je da posvećen poštovanju ljudskih prava.

Este Loder, vlasnik Erin Bjutija, rekao je da je kontaktirao vlastite dobavljače.

Jasmin korišćen u Lankom Idole L’Intens – i Ikat Jasmin i Limone Di Sicilija za Erin Bjuti – potiče iz Egipta, koji proizvodi oko polovine svetskih zaliha cvetova jasmina – ključnog sastojka parfema.

Insajderi iz ove industrije rekli su nam da šačica kompanija koje su vlasnici brojnih luksuznih brendova krešu budžete, što za posledicu ima veoma niske plate.

Egipatski berači jasmina tvrde da ih to prisiljava da u rad uključe i vlastitu decu.

A otkrili smo i da su sistemi inspekcije, koje koristi industrija parfema da bi proveravala lance snabdevanja, izuzetno manjkavi.

Specijalni izvestilac UN-a za savremene oblike ropstva Tomoja Obokata rekao je da je uznemiren BBC-jevim dokazima, u koje spada i tajni snimak nastao u poljima egipatskog jasmina tokom sezone berbe prošlog leta.

„Na papiru, industrija obećava veoma mnogo lepih stvari, kao što su transparentnost lanca snabdevanja i borba protiv korišćenja dečje radne snage.

„Kad gledate ovaj snimak, zapravo vidite da oni ne rade stvari koje su obećali da će raditi.“

Heba – koja živi u selu u distriktu Garbija, u srcu egipatskog regiona jasmina – budi svoju porodicu u 03:00 izjutra da bi počeli da beru cveće pre nego što ih vrelina sunca ošteti.

Heba kaže da njeno četvoro dece – uzrasta od pet do 15 godina – moraju da joj pomognu.

Kao i većina berača jasmina u Egiptu, ona je poznata kao „nezavisni berač“ i radi na malim farmama.

Što više ona i njena deca uberu, više će zaraditi.

U noći kada smo je snimili, ona i njena deca su uspeli da uberu 1,5 kilogram cvetova jasmina.

Pošto isplati trećinu vlastite zarade zemljoposedniku, njoj ostaje oko 1,5 dolara za rad od te noći.

To vredi manje nego ikada pre, imajući u vidu da je inflacija u Egiptu rekordno visoka, a berači često žive ispod granice siromaštva.

Hebinoj desetogodišnjoj ćerki Basmali je takođe postavljena dijagnoza teške alergije oka.

Na zdravstvenom pregledu koji smo posetili zajedno sa njom, doktor je rekao da će uticati na njen vid ako bude nastavila da bere jasmin bez lečenja zapaljenja oka.

Jednom kad se jasmin ubere i izmeri, prebacuje se preko sabirnih tačaka do jedne od nekoliko lokalnih fabrika koje izvlače ulje iz cvetova – glavne tri su A Fakri end Kompani, Hašem Braders i Mačaliko.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Svake godine, fabrike su te koje određuju cene jasmina koje beru ljudi poput Hebe.

Teško je proceniti koliko je tačno dece među 30.000 ljudi koji učestvuju u egipatskoj industriji jasmina.

Ali tokom leta 2023. godine, BBC je snimao širom ovog regiona i razgovarao sa mnogim stanovnicima koji su nam rekli da zbog niske cene jasmina moraju da uključe decu u rad.

Uverili smo se da su na četiri različite lokacije značajan broj berača koji rade na malim farmama – koje snabdevaju glavne fabrike – bila deca mlađa od 15 godina.

Više izvora nam je reklo da ima dece koja rade na farmama direktno u vlasništvu fabrike Mačaliko, tako da smo otišli tamo da je u tajnosti snimimo i zatekli berače koji su nam rekli da im godine variraju od 12 do 14.

Ilegalno je za bilo koga mlađeg od 15 godina da radi u Egiptu između 19:00 i 07:00 sati.

Fabrike izvoze ulje jasmina međunarodnim kućama za pravljenje mirisa u kojima se prave parfemi.

Živadan, sa sedištem u Švajcarskoj, jedna je od najvećih tih kuća, i ima dugogodišnju saradnju sa A Fakri end Kompani.

Ali kozmetičke kompanije iznad njih – u koje spadaju L’Oreal i Este Loder – drže u rukama svu moć, prema nezavisnom parfimeru Kristofu Lodamijelu i nekoliko drugih insajdera iz industrije.

Poznati i kao „gospodari“, one daju instrukcije i veoma ograničen budžet za kuće za pravljenje mirisa, ispričao je on.

„Interes gospodara je da imaju najjeftinije moguće ulje kako bi ga stavili u bočice za parfeme“, a potom prodali po najvišoj mogućoj ceni, kaže Lodamijel, koji je proveo više godina radeći u jednoj od kuća za pravljenje mirisa.

„Oni ne određuju platu ili nadnice berača, niti pravu cenu jasmina, zato što su oni iznad toga“, objašnjava on.

Ali, kaže on, zbog budžeta koji određuju, pritisak na nadnice se „sliva nadole“ – na fabrike i, na kraju, na same berače.

„Postoji velika neusaglašenost između dragocenosti o kojoj se govori u tržišnim raspravama i onoga što se zapravo daje beračima“, dodaje on.

U promotivnim materijalima, kompanije za parfeme i kuće za pravljenje mirisa navode praksu nabavke iz etičkog izvora.

Svaki poslodavac u lancu snabdevanja takođe je potpisao pismo UN-u o preuzetim obavezama, prema kojima se obavezuje će se držati njihovih smernica u vezi sa bezbednom radničkom praksom i eliminisanjem dečje radne snage.

Problem je, prema višem rukovodiocu kuće za pravljenje mirisa Živadan, nedostatak kontrole koju kompanije za parfeme imaju nad vlastitim lancima snabdevanja.

Govoreći pod uslovom da ostane anoniman, ovaj rukovodilac je rekao da te kompanije očekuju od kuća za pravljenje mirisa da daju instrukcije inspekcijskim kompanijama treće strane koje proveravaju da li se poštuju propisi.

Inspekcijske firme koje najčešće pominju konglomerati i kuće za pravljenje mirisa na svojim internet stranicama, i u pismima UN-u, jesu Sedeks i UEBT.

Njihovi inspekcijski izveštaji nisu javno dostupni, ali predstavljajući se kao kupac koji traži jasmin iz etičkih izvora, uspeli smo da navedemo fabriku A Fakri end Kompani da nam pošalje izveštaje obe firme.

Izveštaj UEBT-a, zasnovan na njegovoj poseti fabrici prošle godine, pokazuje da su postojali izvesni nagoveštaji problema sa ljudskim pravima, ali se ne zalazi u detalje.

Uprkos tome, kompanija je dobila „verifikaciju“, što znači da može da tvrdi da nudi „odgovorno nabavljeno ulje jasmina“.

UEBT je, u odgovor na ovo, rekao: „Jedna kompanija je dobila atest korišćenja odgovornih izvora, podložan akcionom planu… i koji važi do sredine 2024. godine, a biće povučen ako ne bude bio sproveden.“

Sedeksov izveštaj je dao fabrici blistavu ocenu, ali je očigledno iz tekstualnog objašnjenja da je ocena data na osnovu posete koja je unapred najavljena, a inspekciji je bila podvrgnuta samo fabrička lokacija, a ne i mala farma sa koje stiže jasmin.

Sedeks nam je rekao da je „kategorički protiv svih oblika zloupotrebe dečje radne snage.

„Ali ne može se niti sme oslanjati samo na jedno merilo da bi se razotkrili ili sanirali svi rizici ili posledice po životnu sredinu ili ljudska prava.“

Pravnica Sara Daduš, osnivačica Projekta odgovornih ugovora, čiji je cilj da unapredi ljudska prava u globalnim lancima snabdevanja, rekla je da BBC-jeva istraga „pokazuje da ti sistemi ne funkcionišu“.

Problem je u tome, kaže ona, što „inspektori rade inspekciju samo onoga za šta su plaćeni da provere“, a u to ne mora da spada cena isplaćena radnoj snazi – koja je „glavni uzrok“ korišćenja dečje radne snage.

A iz Fakri end Kompani nam je rečeno da je dečja radna snaga zabranjena i na njenoj farmi i u samoj fabrici, ali da ogromna većina njenog jasmina potiče od nezavisnih berača.

„Godine 2018, pod nadzorom UEBT-a, sproveli smo Projekat zaštite biljke jasmin, koji uvodi zabranu pojedincima mlađim od 18 godina da rade na farmama.“

Fabrika je dodala da je „prema bilo kakvim uporedivim standardima u Egiptu, branje jasmina dobro nadoknađeno“.

Mačaliko je rekao da ne koristi berače mlađe od 18 godina i dodao da je povećao cenu koju plaća za jasmin u poslednje dve godine i da će to učiniti ponovo ove godine.

Hašem Braders rekli su da je naš izveštaj „zasnovan na informacijama koje dovode u zabludu“.

Živadan, kuća za mirise koja pravi Lankom Idole L’Intens, opisao je našu istragu kao „duboko uznemirujuću“, dodavši da je „na nama svima da nastavimo da preduzimamo aktuelne korake za potpuno eliminisanje rizika od korišćenja dečje radne snage“.

Firmenih, kuća za mirise koja pravi Ikat Jasmin i Limone Di Sicilija za Erin Bjuti, a u leto 2023. godine je nabavljala jasmin od Mačalika, rekla nam je da sada koristi novog dobavljača iz Egipta.

Ona je dodala da će „podržati inicijative čiji je cilj da kolektivno ukažu na ovaj problem industrijskim partnerima i lokalnim farmerima jasmina“.

Predstavili smo rezultate naše istrage i „gospodarima“ parfema.

L’Oreal je rekao da je „aktivno posvećen poštovanju najzaštićenijih međunarodno priznatih standarda ljudskih prava“, dodavši da „nikad ne traži od kuća za mirise da idu ispod tržišne cene za sastojak na štetu farmera.

„Uprkos našoj snažnoj posvećenosti… mi znamo da u određenim delovima sveta u kojima rade dobavljači L’Oreala postoje rizici od nepridržavanja našim obavezama.“

„Kad god se pojavi problem, L’Oreal radi proaktivno na pronalaženju suštinskog uzroka i načina da se taj problem reši. U januaru 2024. godine, naš partner je izvršio procenu uticaja na ljudska prava na licu mesta da bi identifikovao potencijalna kršenja ljudskih prava i pronašao načine da ih spreči i ublaži, sa naglaskom na opasnost od postojanja korišćenja dečje radne snage“, dodali su.

Este Loder je rekao: „Mi verujemo da prava deteta moraju da se poštuju.

„I kontaktirali smo naše dobavljače da bismo istražili ovo veoma ozbiljno pitanje. Mi razumemo složene socio-ekonomske okolnosti lokalnog lanca snabdevanja jasminom i preduzimamo korake da steknemo veću transparentnost i radimo na unapređenju životnih sredstava zajednice koja obezbeđuje sastojke.“

U Garbiji, beračica jasmina Heba bila je šokirana kad smo joj rekli po kojoj ceni se parfem prodaje na međunarodnom tržištu.

„Ljudi ovde ne vrede ništa“, rekla je ona.

„Ne smeta mi što ljudi koriste parfem, ali želim da ljudi koji koriste ovaj parfem u njemu vide bol dece. I da se oglase.“

Ali advokatkinja Sara Daduš kaže da odgovornost nije na potrošaču.

„To nije problem koji je na nama da rešavamo.

„Potreban nam je zakon… Potrebna nam je korporativna odgovornost, a ona ne može da bude samo na potrošačima.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]