Verujete da postoji pilula koja pospešuje vaše sportske rezultate.
Takođe se brinete da ste od nje pomalo neraspoloženi, niste 100 odsto sigurni u istraživanja koja stoje iza nje i osećate se pomalo čudno kad morate da unesete sintetičke hormone u vlastito telo.
Da li biste je uzeli?
Ovo je dilema sa kojom se suočavaju neke sportistkinje kad su u pitanju kontraceptivne pilule.
- Menstrualno siromaštvo: Koliko su u Srbiji poskupeli ulošci i tamponi
- Menstruacija: Ako je pola sveta ima, zašto se o njoj i dalje šapuće na Balkanu
- Zašto je važno da se devojčice bave sportom
Četvrtina ispitanica studije koju je BBC Sport sproveo na vrhunskim britanskim sportistkinjama reklo je da uzima kontraceptivnu pilulu konkretno da bi kontrolisalo uticaj menstruacije na njihove rezultate.
Mnoge sportistkinje govorile su o korišćenju kombinovane pilule kako bi tempirale krvarenje da ono ne bi ometalo njihov trening ili takmičenje.
Sportistkinja britanskog jedriličarskog tima Lili Jang koristila je pilulu na ovaj način, ali kaže da smatra da istraživanje oko načina uzimanja „pomalo nije potvrđeno“.
Glavna svrha ove kombinovane pilule je da spreči trudnoću, a za postizanje toga se koriste hormoni.
Pacijentkinja obično uzima pilulu 21 dan, potom pravi pauzu sedam dana, tokom kojih dolazi do krvarenja.
Jang je obično preskakala te pauze, uzimajući pilule bez prestanka i do tri meseca u nizu.
„Mislim da oni nikad nisu sasvim sigurni koliko dugo pilule smeju da je uzimaju“, kaže ova 25-godišnjakinja.
„Zdravstveni profesionalci kao da govore da ne sme da se uzima duže od tri meseca bez prestanka.“
Ona dodaje: „Trudim se da imam što manje menstruacija tokom godine.
„Izlazimo na vodu na duge vremenske periode i ne dopada mi se baš nošenje tampona.
„Trudim se da pravim planove tako što povremeno neprestano uzimam pilulu tri meseca, da bih izbegla te simptome.
„Nikad se baš ne osećam isto dok imam menstruaciju. Uvek mi je pomalo vruće dok vežbam.“
‘Nikad nisam sigurna u šta da verujem’
Gotovo dve trećine ispitanica u istraživanju BBC Sporta reklo je da menstruacija utiče na njihove rezultate ili da su propuštale treninge ili takmičenja zbog menstruacije.
Ispitanice su rekle da su imale grčeve, osećale mučninu ili čak gubile svest kao posledica njihovih menstruacija.
Malo više od polovine reklo je da su se osećale opušteno u razgovoru o svojoj menstruaciji sa trenerima.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Na kraju se Jang odlučila da pređe na Mirena spiralu, koja se ubacuje u matericu i ispušta hormon progesteron kako bi sprečila trudnoću, što može da olakša menstruaciju, učini je kraćom ili je potpuno zaustavi.
„Morala sam da razmislim o tome, zato što ne želite da se promene na vašem telu, naročito kad ste sportista, dešavaju suviše blizu nečem važnom“, kaže ona.
„Nikad nisam sasvim sigurna u šta da verujem ili šta je ispravno uraditi. Bila sam na piluli oko sedam godina – prilično dug period.
„Postala sam nervozna da to možda nije dobro, uzimanje hormonske tablete svaki dan sedam godina. Ali znam da mnoge žene to rade.“
BBC Sport je pitao Regulatornu agenciju za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA) – vladino telo koje reguliše lekove – da li se način na koji je Jang koristila kontraceptivnu pilulu smatra bezbednim.
U odgovoru MHRA kaže se da ne postoji „maksimalna dužina upotrebe“ za mikroginon, pilulu koju je koristila Jang, dodavši da je „propisivanje leka na neodobren način“ – u slučaju Jang, uzimanje pilule tri meseca bez pauze – legalno i „po slobodnom nahođenju lekara“.
Agencija dodaje: „MHRA može samo da garantuje bezbednost leka kad se koristi strogo prema priloženoj informaciji o proizvodu“.
„Kao i svi lekovi, kombinovana oralna kontraceptivna pilula dolazi i za rizicima i sa prednostima.
„Važno je razgovarati sa vašim lekarem o tome da li je ovaj lek odgovarajući za vaše individualne potrebe, imajući u vidu faktore kao što su dugoročna upotreba i režim doziranja, i pažljivo vaganje potencijalnih rizika i koristi.“
Profesorka sa Mančesterskog Metropolitenskog Univerziteta Kirsti Eliot-Sejl – vodeća stručnjakinja za upotrebu hormonalne kontracepcije kod vrhunskih sportistkinja – radi sa sportistkinjama na „rušenju mitova“, obrazovanju i pomoći da bolje razumeju uticaj koji to može da ima na rezultate.
Profesorka Eliot-Sejl kaže da „nema ničeg pogrešnog“ kod sportistkinja koje koriste hormonsku kontracepciju da bi upravljale simptomima menstrualnog ciklusa.
Ona dodaje da je važno biti informisan o svim intervencijama koje mogu da pomognu, da sportistkinje ne bi „zamenile jedan set simptoma za drugi set neželjenih posledica“.
„Uvek pitam sportistkinje zašto koriste tu konkretnu vrstu hormonske kontracepcije a one mi kažu: ‘Oh, pa tu mi je dao moj lekar opšte prakse'“, dodaje ona.
„Da su došle i rekle da su vrhunske sportistkinje ili da su imale pristup sportskom lekaru, možda bi završile sa potpuno drugim lekom – onim koji mnogo bolje odgovara njihovom sportskom životu.
„Kad sportistkinje ne znaju šta da pitaju ili šta da kažu, a lekari ne poznaju njihovu situaciju, lako možete da završite sa pogrešnom kombinacijom. I da niko ne bude za to kriv.“
Savet profesorke Eliot-Sejl mogao je da bude koristan za osmostruku paraolimpijsku šampionku Sofi Kristijansen, koja je uzimala pilulu koju joj je preporučio njen doktor rano u njenoj konjičkoj karijeri.
„Nisam znala koje su mi opcije a suviše sam se stidela da je uzimam jer sa 20 godina još nisam bila seksualno aktivna“, objašnjava Kristijansen.
„Takmičim se u belom i uvek je postojao strah da ne znate da li će se krv probiti na mojim belim jahačkim pantalonama.“
‘Nije bilo vredno toga’
Iako ima još uvek mnogo toga da se uradi, poslednjih godina je došlo do porasta broja studija o uticaju menstrualnog ciklusa sportistkinja na njihov trening i rezultate, među njima i istraživanje o povećanom riziku od povreda.
U studiji BBC Sporta, četvrtina ispitanica reklo je da su primetile vezu između njihovog menstrualnog ciklusa i povreda.
Jedna anonimna sportistkinja govorila je o uzimanju pilule nakon što je pokidala prednji ukršteni ligament kolena dok je imala menstruaciju 2022. godine.
Bilo je poziva za više istraživanja o tome zašto ova povreda deluje kao da je češća kod sportistkinja, sa vrhunskim sportistkinjama kao što je kapitenka tima koji je osvojio Euro 2022 Leom Tompson i njenom saigračicom iz engleske reprezentacije Bet Mid koje su prethodno pokidale svoje prednje ukrštene ligamente.
Neka od ovih istraživanja bavila su se time da li su menstrualni ciklus i hormoni doprineli riziku od kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta.
„Nakon što sam ga pokidala, počela sam da uzimam pilulu zato što sam želela da budem sigurna da ne dolazi do lučenja estrogena svakog meseca, i rekla sam sebi, ‘Ako mogu to da zaustavim, ili da eliminišem nešto, biću manje podložna oštećenju mog novog grafta na kolenu'“, rekla je jedna anonimna sportistkinja.
„Počela sam to da radim, a potom sam shvatila da to nije pravo rešenje. Imala sam jako bolne menstruacije kad sam počela da pravim pauze.
„Nije bilo vredno toga. Počela sam da uzimam pilulu bez prekida, a potom sam imala nedelju dana rasterećenja, pa sam rekla sebi: ‘U redu, skinuću se sa nje ove nedelje zato što neću trenirati tako jako, neću opterećivati koleno toliko.’
„Dalo mi je više vere u vlastito koleno, ali sam se definitivno osećala mnogo neraspoloženije. Mnogo naprasitije i nervoznije. Mešavina faktora navela me je da zaključim da nije vredno biti na piluli.“
- One su osvajale olimpijske medalje: Da li postoji „žena u muškom sportu“
- Kako praćenje menstrualnih ciklusa pomaže ženama u sportu
- Naomi Osaka: Kako je stidljiva i povučena devojka postala teniska zvezda
Profesorka Eliot-Sejl kaže da je kampanja ukazivanja na problem dovela do „mnogo negativnosti prema menstrualnom ciklusu“, dodavši da trenutno „ne postoje dokazi iz istraživanja da ćete dobiti povredu kolena u posebnoj fazi menstrualnog ciklusa.“
„Istina je da su se, ako pogledate vrhunski nivo, medalje osvajale svakog dana menstrualnog ciklusa, a medalje su se osvajale i među korisnicama pilule“, dodaje ona.
„Stigli smo od toga da nikad nismo pričali o menstrualnom ciklusu do toga da je sada kriv za sve. Mislim da moramo da korigujemo to i vratimo negde u sredinu.“ Sportistkinje Dina Ašer-Smit i Džezmin Sojers među onima su koje su poslednjih godina pozivale na više sportskog naučnog istraživanja na ženama.
Profesorka Eliot-Sejls se slaže da su „istorijski gledano, sportistkinje bile izneverene manjkom istraživanja“ i željna je da koristi vlastiti rad da bi pomogla sportistkinjama da pronađu najbolje hormonske kontracepciju za sebe – ali i tu postoji problem
„Kad istraživači zamole vrhunske sportistkinje da učestvuju u istraživanju, one odgovaraju da bi volele da učestvuju ali da su previše zauzete da bi se uklopile“, kaže ona.
„Mi znamo da su one veoma zauzete, ali ako uradimo istraživanje na nevrhunskim sportistkinjama, to onda ne važi za njih. Vrhunske sportistkinje su izuzetne.
„Ako vrhunske sportkistkinje žele istraživanje za sebe, moramo da pronađemo način da im omogućimo da učestvuju u tim studijama.“
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
