U zatvoru Pentonvil je zavladao haos.
Vrišteće zvono za uzbunu govori nam da se desilo ono što zatvorski čuvari često nazivaju „incidentom“.
Vlada kakofonija lupanja metalnim vratima, zveckanja ključeva, i vike i vriske zatvorenika dok čuvari jure da vide šta se dogodilo.
Trčimo za njima dok oni žure ka mestu na kom je nastala nevolja.
Vrata ćelija i krzave u belo ofarbane rešetke praktično su jedino što vidimo dok se probijamo kroz ovo haotično i uznemirujuće okruženje.
Stišani voki-toki nam govori da se radi o slučaju samopovređivanja.
Zatvorenik koji je bio zaključan veći deo dana urezao je reči „mama i tata“ sebi na ruku oštrim predmetom.
- Кakav je život u zatvorima u Srbiji
- „Ne gledajte ih u oči“: Licem u lice sa zatvorenicima tajnovitog salvadorskog mega-zatvora
Bacam brz pogled u ćeliju i vidim krvav prizor.
Zatvorski čuvar se saginje u pokušaju da zaustavi krv.
BBC je dobio retki pristup muškom zatvoru Pentonvil u severnom Londonu, u vreme velike zatvorske krize u Engleskoj i Velsu.
Vlada je u septembru, zbog toga što zatvorima širom zemlje ponestaje ćelija za pridošlice, isplanirala da na slobodu ranije pusti prestupnike u okviru kontroverznog programa čiji je cilj da popusti ogroman pritisak na sistem koji se nalazi na ivici pucanja.
U roku od dva dana u nedelji kad smo posetili Pentonvil, susreli smo se sa surovom stvarnošću ove krize.
Pritisak na zaposlene je ogroman.
Za samo pola dana, čuli smo šest zvona za uzbunu.
Dan ranije je bilo više od 30.
Zatvorski čuvari nisu znali prema čemu su trčali iza tih zaključanih i zamandaljenih vrata.
Krv, nasilje pa čak i smrt su uvek mogući.
Šej Duri je ovde zatvorska čuvarka već skoro pet godina i kaže da nikad nije bilo ovako loše.
Nedavno su joj oba ručna zgloba bila slomljena dok je pokušavala da razdvoji dva člana bandi tokom tuče.
Ona veruje da su zločini bandi glavni razlog zašto je toliko ljudi u zatvorima, pogotovo u Pentonvilu.
„Oni napadaju jedni druge, a kad krenu dvojica, ostali odmah polaze za njima“, kaže ona.
„Na kraju mi uvek pokušavam da zaustavimo tuču. Ponekad postane haotično – i stresno, da.“
Zatvor Pentonvil je izgrađen 1842. godine i uglavnom se strukturalno nije promenio za 180 godina.
Prvobitno napravljen da drži 520 ljudi u ćelijama za jednu osobu, on sada ima operativni kapacitet od 1.205, sa dvojicom zatvorenika naguranih u svaku ćeliju.
Zatvor je opasno na krajnjoj ivici kapaciteta – sa samo devet slobodnih kreveta dok smo bili tamo.
A ljudi nisu jedini prisutni zatvorenici: miševa i bubašvaba ima u izobilju.
Vlada tvrdi da je Pentonvil otelotvorenje izazova sa kojima se suočavaju ostareli, zatvori u centru grada sa prolaznim stanovništvom koje ima raznovrsne i složene potrebe.
Više od 80 odsto zatvorenika Pentonvila su tu u pritvoru, što znači da čekaju na suđenje.
Ostali su osuđeni za teške zločine, među kojima ubistvo, silovanje i prestupe u vezi sa drogom.
Broj pritvorenih trenutno je rekordan za poslednjih 50 godina u čitavoj Engleskoj i Velsu – a za to je delimično zaslužna velika lista čekanja na krivičnim sudovima.
Podaci Ministarstva pravde pokazuju da sistem Krunskog pravosuđa ima zaostalih više od 60.000 slučajeva.
Prekršajni sudovi imaju zaostalih više od 300.000 slučajeva.
Zatvor Pentonvil
- Košta 57.665 evra držati zatvorenika u Pentonvilu godinu dana, 62 miliona evra za čitavu njegovu populaciju
- 57 odsto zatvorenika živi u skučenom smeštaju
- Oni koji nisu na obuci ili obrazovanju provedu svega jedan sat dnevno izvan svojih ćelija
- 104 incidenta samopovređivanja zabeleženo je samo u martu 2024. godine – najviše u jednom mesecu otkako se vodi evidencija
- U zatvoru je bilo sedam samoubistava između 2019. i 2023. godine
Izvor: Podaci o učinku zatvora od 2022. do 2023.
Tom – nije mu pravo ime – boravi u pritvoru.
Njegova ćelija je sićušna.
Ona je veličine 2 x 1,8 metara i miriše neprijatno, na urin, fekalije i pokvarenu hranu.
Krevet na sprat zauzima najveći deo prostora.
Toalet, u ćošku pored lavaboa, curi i čuje se pljuskanje vode na podu.
„Govorim im da se to dešava već tri nedelje“, kaže Tom.
„Mogao bih da to popravim – vodoinstalater sam po struci – ali nije bilo matica tamo unutra.
Pretrpanost utiče na sve oblasti života iza zidina zatvora.
Sa manje čuvara u odnosu na zatvorenike, potrebe zatvorenika ne mogu uvek da se zadovolje, što znači da neki, poput Toma, žive u ćelijama koje nisu odgovarajući operativne više nedelja u vreme kad su im potrebne hitne popravke.
Majkl Luis služi kaznu zbog prekršaja u vezi sa drogom.
On ima 38 godina i sa pauzama je proveo nekoliko godina u zatvoru, ali se nada da će mu ovo biti poslednji put.
„Teško je rehabilisati se na mestu na kom imate nasilje bandi, ratove između četvrti, nasilje u vezi sa drogom, ratove zbog novca“, kaže on, ističući koliko je ovdašnje osoblje preopterećeno.
„Oni pokušavaju da urade ovo, ovo, ovo i ovo – a vi sada još želite i pomoć? I onda je zaista teško.“
Priča mi o noći kad se probudio na to da njegov cimer iz ćelije pokušava da se obesi.
„Video sam da nije mrtav jer je još disao, još je bio topao“, kaže Luis, opisavši čekanje da se pojavi zatvorski čuvar da mu pomogne.
„On noću ne može sam da otvori vrata – zbog ključeva i svega, zbog rizika po bezbednost“, objašnjava Luis.
„Čekao je na još jednog zaposlenog – i čim je ušao, odmah mu je ukazao pomoć.
„Preživeo je.“
‘Radije bih umro’
Bila sam u nekoliko zatvora, a situacija u Pentonvilu je najgora koju sam videla.
Čini se da osoblje radi sve što može u veoma teškim okolnostima, bori se protiv problema, kriza i nasilja, ali često se muči da izađe sa svim na kraj.
Bilo je planirano da šesnaestoro ljudi bude pušteno odavde u septembru kad vlada bude ranije oslobodila hiljade prestupnika.
Upravnik zatvora Sajmon Drajsdejl kaže da će to smanjiti deo pritiska i značiti da će više ljudi moći biti poslato u Pentonvil – prijemni zatvor koji služi svim londonskim sudovima – a potom biti prebačeno dalje u druge zatvore zato što će i oni imati više slobodnih ćelija.
„Potpuno smo usredsređeni na to da osiguramo da imamo više prostora i kapaciteta.
„To zauzima veliki deo našeg prostora za razmišljanje i veliki deo vremena našeg osoblja, a zbog toga ne dobijamo onoliko vremena koliko bismo voleli da razmišljamo o stvarima kao što su pronalaženje smislenijih obaveza za ljude“, kaže Drajsdejl.
Ali neki zatvorenici iz Pentonvila ne veruju da će puštanje 16 zatvorenika odavde napraviti neku bitniju razliku.
Jedan, koji nije želeo da bude snimljen, govori sa nama dok čuči na podu leđima oslonjen o zid.
„Nikad se ništa neće promeniti.
„Njima nije stalo do nas. Radije bih da umrem“, kaže on jecajući.
- „Radili su to da bi nas ponizili“: Iranske zatvorenice snimali tokom pretresa do gole kože
- Moderni Gulag – kako izgledaju zatvori u Rusiji
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
