Brojanje zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova pretvorilo se maltene u novi međunacionalni balkanski sport.
„De-fakto i de-jure – 117 država“, kao iz topa opisuje stanje na balkanskom semaforu kosovski ministar inostranih poslova Bedžet Pacoli u razgovoru za BBC.
Pacoli kaže da je „dobar deo“ svog ministarstva usmerio na povećanje broja zemalja koje su priznale Kosovo.
Dodatni izazov stigao mu je iz Beograda, u vidu misije srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića da ubedi, pre svih, afričke i azijske zemlje da povuku priznanje Kosova.
„Ja kažem Dačiću svuda gde ga sretnem – šta je njemu potrebno to?!
Uvek mu kažem – ja gradim, ti rušiš.
Samo nam se smeju ljudi – a tu je u pitanju i ugled Srbije“, kaže Pacoli.
„Balkanci smenjuju ministre po Africi“
Lista zemalja za koje Beograd tvrdi da su povukle priznanje Kosova uvećala se poslednjih meseci.
„Apsolutno ne znam, apsolutno je ludo“, odgovara Pacoli na pitanje kome je potrebna ova naizgled oštra bitka za promenu brojeva na semaforu kad suštinski neće ništa promeniti – ni stavove velikih sila, ni odnose pri glasanju u međunarodnim organizacijama.
Ipak, Pacoli ulaže velike i lične i administrativne napore da se rezultat promeni u korist Prištine.
Putovao je u Gvineju Bisao samo dan posle boravka premijera te zemlje u Beogradu, koristio je poznanstvo sa predsednikom Liberije Žoržom Veom koji je kao poznati fudbaler odsedao u njegovom hotelu.
Tvrdi da su rezultati poseta smenjeni ministri i premijeri koji su u Srbiji davali izjave o povlačenju priznanja, pa se smeška na konstataciju da Balkanci smenjuju ministre po Africi.
„Ako neka država hoće da povuče priznanje Engleske, ne mora da piše Argentini ili nekom drugom da ne priznaje Englesku.
Ona će to napisati direktno Engleskoj“, slikovito opisuje Pacoli uz opasku da Priština nije dobila nijednu notu sa povučenim priznanjem.
Kupovina priznanja ili crveni pasoš
Iako ga i u delu svetske javnosti bije glas da je spreman da izdvoji milione ličnog bogatstva da potpomogne proces priznavanja nezavisnosti Kosova, Pacoli tvrdi da najviše koristi – druge adute.
„Mislim da su to moja duša i moja energija – ja jako volim ljude.
Jesam bogat, bogatiji nego mnogi, i to ljudskim kapitalom – to su moji drugari svuda po svetu.“
Dok pokazuje ruke koje opisuje kao „isečene zbog rada koga se nikad nije stideo“, kaže da mu je uspeh u poslu odskočna daska.
„Ja kod predsednika država idem na razgovore sa poslovnim temama, a onda im kažem – jeste da sam ja biznismen, ali sam i ministar inostranih poslova jedne državice koju ćete vi priznati, a mi ćemo biti prijatelji„.
Decidno odbacuje tvrdnje da priznanja kupuje i tvrdi da je teško potkupiti predsednike država za takve odluke.
Umesto toga, kao objašnjenje nudi svoju viziju slobodnog kretanja ljudi po svetu.
„Možda je to princip koji smo naučili za vreme bivše Jugoslavije.
Ja sam imao crveni pasoš, odlazio sam na aerodrom i samo gledao koja je destinacija najudobnija – tako smo naučeni.“
„Komunikacija Beograda i Prištine nikad nije prekidana“
Diplomatija na Balkanu: Rešenja koja se čekaju
Ana Oksa i OMV
Kako se osećate što Vas u Srbiji tretiraju kao biznismena koji kupuje priznanja Kosova, koji je vlasnik OMV pumpi, i bivši je muž italijanske pevačice albanskog porekla Ane Okse?
– Žao mi je, jer obe stvari ne postoje. Ja sam nastavio da živim i posle Ane Okse. Meni je napravljen taj imidž jer ljudi nisu mogli da shvate da jedan čovek iz sela sa Balkana može postići ovo što sam ja postigao, a to nije ništa nenormalno. Ali da je jedan od delova mog života bila i Ana Oksa – to je tačno. Ona je bila tu, u mom životu.
Je l Vam i OMV bio u životu?
OMV je firma iz inostranstva. Oni imaju svoje akcije, koje se prodaju slobodno i svaki čovek može da investira. Ali to nema veze sa pumpama po Srbiji.
Najavljuje da je sledeći korak – ulazak Kosova u Interpol, od čega je Priština prošle godine odustala zbog, kako Pacoli kaže, slabe pripreme procesa, a ne zato što Kina nije dozvolila zvaničnicima sa kosovskim pasošima da doputuju u tu zemlju gde se održavala skupština.
„U današnjoj kosovskoj vladi, svako ima i pasoš druge zemlje i to je realnost.
Mogli smo da odemo tamo, ali smo ostavili za ovu godinu.“
Nešto težim opisuje proces glasanja za članstvo Kosova u Unesku naredne godine – kaže da je Priština formirala komisiju, ali i da ima dosta protivnika.
Kako civilno društvo propituje balkanske šefove diplomatije
„Vučića će zapamtiti istorija“
Još od 70-tih godina prošlog veka, Bedžet Pacoli deo je poslovnog i političkog miljea Balkana.
Kaže da je u srpskoj politici zapazio jednu važnu promenu.
„Aleksandar Vučić je čovek koga će pamtiti istorija kao prvog srpskog lidera koji je Srbima rekao da postoje dve činjenice – da ima jedna država koja je proglasila nezavisnost i da je teško da se to ignoriše.
Druga realnost je da je Srbija jaka država i jako važan faktor u regionu.“
Pozdravlja to što je, kako kaže, Vučić prvi čovek koji je došao na vlast u Beogradu i nije rekao „Kosovo je naše“.
Pacoliju ne nedostaje reči hvale i za svog kolegu Ivicu Dačića, sa kojim se često sreće na međunarodnim samitima i konferencijama.
„On je fantastičan čovek i privatno se može fantastično razgovarati s njim – bistar je i pametan.
Ali ne znam što mu je palo na pamet da me tako loše tretira“, kaže Pacoli.
Ko je Bedžet Pacoli
- Rođen je 1951. u selu Marec na Kosovu i Metohiji kao drugo od desetoro dece u porodici
- Srednju školu završio u Prištini, diplomirao u Hamburgu (Nemačka), magistrirao u Cirihu (Švajcarska)
- Radio kao predstavnik tekstilne kompanije iz Gnjilana, menadžer nekoliko kompanija u Švajcarskoj i Austriji
- Devedesetih osnovao svoju kompaniju „Mabeteks“ u Luganu (Švajcarska) poznate po radu na projektima obnove Kremlja, Dume, Ruske opere. Danas posluje u 18 zemalja
- 2006. godine pretvara svoje lobističko društvo u političku stranku „Nova alijansa za Kosovo“
- Od 22. februara do 4. aprila 2011. bio na poziciji predsednika Kosova, napustio položaj kada je Ustavni sud utvrdio nepravilnosti prilikom izbora
- Od aprila 2011. do decembra 2014. godine prvi potpredsednik Vlade Kosova
- Od 9. septembra 2017. godine ponovo na poziciji prvog potpredsednika Vlade Kosova, ali i ministra inostranih poslova
Milošević – inteligentan, ali depresivan
Poslednji put, Pacoli je u Beogradu bio 1998. godine – razgovarao je tada sa Dačićevim i Vučićevim prethodnikom, Slobodanom Miloševićem.
„Dugo smo razgovarali.
On je bio veoma zatvoren, nije putovao, bio je introvertan, a o puno stvari je sudio između četiri zida.
Bio je pod strašnim uticajem informacija koje su mu filtrirano davane“, opisuje Pacoli Miloševića.
Ipak, na pitanje da li time opravdava Miloševića, decidno kaže – ne.
„Meni je žao, jer on nije bio lud čovek, bio je dosta inteligentan.
Bilo je momenata kada se moglo sjajno razgovarati sa njim, ali je imao momente depresije kada mu ni glava nije radila kako treba.“
Povratak u Beograd
Bedžet Pacoli i dalje odlično govori srpski – proizvod je to njegove poslovne karijere i brojnih kontakata još od 80-tih godina prošlog veka.
Demantuje da su mu među poslovnim partnerima i prijateljima braća Karić, srpski biznismeni poreklom s Kosova.
Na tvrdnje da je poslovima u Rusiji stekao naklonost jugoslovenskog ambasadora u Moskvi Borislava Miloševića, inače brata Slobodana Miloševića, Pacoli kaže da ga je upoznao samo jednom – na koktelu prilikom otvaranja svog hotela u Moskvi.
Želi da posle dve decenije – dođe u Beograd, ali sada kao ministar inostranih poslova Kosova.
„Istog dana, po potrebi, ja stavljam kravatu i dolazim sa velikim poštovanjem i uvažavanjem.
Taj dan mora doći i voleo bih da ja budem taj ministar koji će doći.“
Na opasku da je želja danas deluje nerealno, odgovara da drugog puta nema i da su kosovski Albanci prirodno blizu i Srbiji i Albaniji.
„Fantastične su naše veze sa Albanijom, ali ne zaboravite da je decenijama između nas (Kosova i Albanije) bila Šar planina“, i Beograd bio dostupniji, opisuje balkanske odnose kosovski šef diplomatije.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.