Beg od nacista i put po Evropi od 3.000 kilometara do Engleske

Rukopisni izveštaj britanskog vojnika o tome kako je pobegao iz nacističkog logora za ratne zarobljenike tokom Drugog svetskog rata objavljen je nakon što je otkriven na aukciji.

Rej Bejli iz Danstabla u Bedfordširu bio je u grupi vojnika koje su Nemci zarobili 1940. godine, posle predaje francuskih snaga u gradiću Sen Valeri en Ko.

Mladić, koji je imao 21 godinu, uspeo je da pobegne iz zatočeništva i pređe više od 3.000 kilometara kroz okupiranu Evropu, ne bi li se vratio kod roditelja, u Englesku.

• Otac Ane Frank: „Upoznao sam je tek kroz njen dnevnik“
• Kako je moj pradeda pilot pobegao nacistima u Drugom svetskom ratu
• Prodali su sliku Pikasa da pobegnu od nacista – sada je njihovi naslednici žele nazad
• Kako je jedna umetnička slika otkrila tragičnu sudbinu jevrejske porodice u doba Holokausta

Rukopis od 80.000 reči, gde Bejli opisuje te događaje, na onlajn aukciji je kupio Dejvid Vilkins, entuzijasta za istoriju, koji ga je objavio.

Vilkins ima 69 godina i živi u Portlandu, a na aukciji je licitirao da kupi kutiju suvenira iz perioda Drugog svetskog rata, ali nije znao šta je u njoj.

U kutiji su bile fotografije, devize, i nekoliko beležnica koje je Bejli napisao po povratku u Englesku 1940.

„Kada sam otvorio paket, nisam mogao da verujem.

„Većina objavljenih memoara nastala je godinama posle Drugog svetskog rata, ali on se svega vrlo jasno sećao, jer je prošlo samo 18 meseci“, kaže Vilkins.

Rej Bejli, čije je pravo ime Pte, rođen je 1919. godine u gradiću Čester le Strit, okrug Daram.

Kada je bio dete, porodica se preselila u Danstabl, a Rej se zaposlio u fabrici u obližnjem gradiću Luton.

U maju 1940, raspoređen je u Kensingtonski puk i poslat u Francusku, kao podrška saveznicima.

Savezničke trupe su bile prisiljene da se predaju Nemcima 12. juna 1940, a 270 ljudi iz Kensingtonskog puka odvedeno je u logore za ratne zarobljenike.

Pojedini su tamo ostali do maja 1945. godine, ali je Bejli uspeo da pobegne prilikom transporta u logor, tako što je nestao u polju kukuruza.

U godinama posle povratka, napisao je kompletan izveštaj o bekstvu, gde se seća kako je dane preživljavao bez hrane, a dobri ljudi su mu pomagali da se sakrije.

Vilkins želi da čitaoci sami otkriju šta se dalje desilo.

„Mislim da bi svako ko je pogledao originalni rukopis pomislio ‘ovo svi treba da pročitaju’.

„Moj tata se borio u Drugom svetskom ratu. Nikada nismo znali ništa o tome šta je uradio jer nije hteo da priča o tome“. dodaje.

Ističe da je autor „momak koji je napustio školovanje kada je imao samo 14 godina.“

„Očito je bio talentovan“. kaže Vilkins.

Rejmond Tetl iz Udruženja pukovnika princeze Luize Kensington, kaže da je reč o „jedinstvenoj“ priči.

„Bejli je radio u fabrici automobila, verovatno nikada pre toga nije bio u inostranstvu, a njegova upornost, inicijativa, lukavstvo i smelost omogućili su bekstvo.

„Naš puk ima moto da ništa ne treba da nam bude teško, a Bejli je imao upravo to – pravi kensingtonski duh“, dodaje.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]