Belorusija: Amerika hvali hrabrost opozicionarke, najavljuje sankcije protiv Lukašenka

Američki državni sekretar Majk Pompeo rekao je da Vašington sprema nove sankcije protiv zvaničnika Belorusije.

„Sjedinjene Američke Države sa saveznicima i partnerima razmatraju dalje ciljane sankcije kako bi priveli pravdi ljude umešane u kršenja ljudskih prava i represiju u Belorusiji“, rekao je Pompeo, javlja BBC servis na ruskom jeziku.

On je kazao da su SAD „uznemirene“ potezima vlasti protiv opozicione liderke Marije Kolesnikove, koja je u utorak sprečena u pokušaju prelaska granice.

Pompeo je dodao da je Belorusija obavezna da osigura bezbednost Kolesnikove i drugih „ilegalno pritvorenih“ ljudi.

Kolesnikova je jedna od tri najistaknutije opozicione političarke u Belorusiji. Ona je podržala kandidaturu Svetlane Tihanovskaje, glavne suparnice predsednika Aleksandra Lukašenka na avgustovskim predsedničkim izborima.

• Ko je Aleksandar Lukašenko – „poslednji diktator u Evropi“
• Belorusija: Pet stvari koje možda ne znate o ovoj zemlji
• Policija Belorusije privela studente koji su protestovali prvog dana školske godine

Američki državni sekretar pozvao je Belorusiju da prestane sa nasilnim suzbijanjem protesta koji traju od kada je predsednik te zemlje Aleksandar Lukašenko proglasio izbornu pobedu.

Pompeo je zatražio da vlasti u Minsku oslobode sve uhapšene i „započnu razgovore sa pravim predstavnicima beloruskog društva“.

Istaknuta beloruska opoziciona političarka Marija Kolesnikova, za koju je u ponedeljak objavljeno da su je „otele maskirane osobe“, zadržana je na granici Belorusije i Ukrajine, javili su državni mediji.

Prema istim izvorima, Kolesnikova je bila sa još dvojicom opozicionara – Ivanom Kravcovim i Antonom Rodnenkovim – i hteli su da pređu granicu. Kravcov i Rodnenkov su uspeli da uđu u Ukrajinu, ali je Kolesnikova zadržana.

„Marija Kolesnikova je ilegalno pokušala da izađe iz Belorusije, ali je u tome osujećena i zadržana je na granici“, objavila je novinska agencija Belta (BelTa).

Pogledajte kako su protekli protesti u Minsku ovog vikenda

Ona je jedna od tri najistaknutije opozicione političarke u Belorusiji. Kolesnikova je podržala kandidaturu Svetlane Tihanovskaje, glavne suparnice predsednika Aleksandra Lukašenka na avgustovskim predsedničkim izborima.

Lukašenko je, i pored brojnih kritika, proglasio pobedu, a opoziciju je optužio za antidržavnu politiku i započeo progon političkih protivnika.

U velikom intervjuu ruskim novinarima u utorak, 8. septembra, predsednik Belorusije je poručio da jeste „možda predugo na vlasti, ali da je jedino on sposoban da vodi i zaštiti zemlju“.

„Jednostavno, neću otići! Vodim Belorusiju već četvrt veka i neću se odreći toga. Osim toga, ne želim da ostavim moje pristalice“, poručio je on, prenosi BBC na ruskom.

Slučaj Marije Kolesnikove

U ponedenjak je objavnjena nezvanična informacija da je istaknuta opozicionarka „nestala“. Očevici su izjavili da su videli „maskirane osobe kako joj najpre uzimaju mobilni telefon iz ruke, a potom je guraju u minibus“.

Vozilo je potom otišlo u nepoznatom pravcu.

Informacije su objavljene dan posle masovnih protesta protiv Lukašenka u Minsku tokom vikenda.

Beloruski državni mediji objavili su da je Kolesnikova zadržana na granici sa Ukrajinom, prilikom „ilegalnog pokušaja prelaska“, a agencija Interfaks-Ukrajina objavila je da su Kolesniklovu zapravo želeli da deportuju u Ukrajinu, ali da je ona pocepala pasoš kako bi ih u tome osujetila.

Ona je jedna od tri najistaknutije opozicione političarke u Belorusiji. Kolesnikova je podržala kandidaturu Svetlane Tihanovskaje, glavne suparnice predsednika Aleksandra Lukašenka na avgustovskim predsedničkim izborima.

Marija Kolesnikova bila je članica opozicionog Koordinacionog saveta, čiji je cilj da privremeno preuzme vođenje zemljom pošto Lukašenko odstupi sa vlasti.

Međutim, Lukašenku ne namerava da preda vlast.

U međuvremenu, preko državnih medija, objavljena je video poruka opozicionara Ivana Kravcova, koji je objavio plan članova Koordinacionog saveta da napuste Belorusiju.

„Odlučio sam da napustim zemlju. Sada ćemo mi, uključujući Mariju Kolesnikovu, preći granicu sa Belorusijom i nećemo se vraćati neko vreme“, glasila je poruka Kravcova, nakon čega se kamera ugasila.

Ranije je predstavnik granične beloruske policije objavio da su svo troje – Kolesnikova, Rodnenkov i Kravcov – prešli granicu sa Ukrajinom u utorak ujutro.

Međutim, kasnije je ova verzija preinačena, pa je saopštena nova: navodno su ovo troje opozicionih političara pokušali da „nasilno pređu granični prelaz, preteći graničaru da će ga ubiti“.

Ljudmila Kazak, advokat Marije Kolesnikove, rekla je za RIA Novosti da ne zna gde je njena klijentkinja i da će tražiti odgovor od Državnog tužilaštva.

Kolesnikova je bila jedna od retkih opozicionih političarki koja je ostala u Belorusiji pošto je vlast krenula u obračun sa neistomišljenicima.

„Ja sam jedna od tri žene koja je ostala. Da biste tačno razumeli šta se dešava, morate da budete ovde“, rekla je Kolesnikova u intervjuu za BBC na ruskom.

Opisujući anti-vladine demonstracije kao „borbu za ljudsko dostojanstvo i samopoštovanje, a ne kao borbu za dolazak na vlast“, ona je rekla da se ne plaši za sopstvenu bezbednost, već strahuje od novog talasa nasilja.

Dodala je i da nije želela da joj se dodele telohranitelji, jer „nema svrhe“.

„Svesna sam da policiju ništa ne bi zaustavilo, ma koliko telohranitelja i čuvara imam. Svi znamo šta je policija ove države u stanju da uradi“, rekla je ona.

Šta se sve desilo u Belorusiji?

Nedeljama nakon izbora na kojima je Lukašenko proglasio pobedu traju protesti nezadovoljnih građana.

Vlasti su zabranile proteste, a prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, u nedelju je uhapšeno 633 demonstranata.

Policija u opremi za razbijanje demonstracija jurišala je na ljude blizu predsedničke palate, koristeći palice i biber-sprej.

Demonstranti su ponovili zahtev da dugogodišnji predsednik, koga optužuju da je namestio predsedničke izbore, podnese ostavku.

Odgovor vlasti na opozicione aktivnosti bio je odlučan – pokrenuti su krivični postupci protiv lidera opozicije, uz obrazloženje da je „Koordinacioni savet napravljen u cilju podrivanja državnog uređenja i ugrožavanja nacionalne bezbednosti“.

Najmanje četiri osobe su poginule a stotine je povređeno do sada u pokušaju vlade da uguši nezadovoljstvo.

Više opozicionih lidera je pobeglo iz zemlje, uključujući Svetlanu Tihanovskaju, protivkandidatkinju Lukašenku na izborima.

Aktivistkinja Olga Kovalkova se u subotu sklonila u susednu Poljsku posle pretnji da će biti zatvorena.

• „Pakao na Zemlji“ – pritvor u Belorusiji
• Belorusija: Počela hapšenja istaknutih opozicionih aktivista
• Kako je aplikacija za poruke uspela da zaobiđe medijsku blokadu u Belorusiji

Evropska unija ne priznaje rezultate izbora, a zemlje-članice su najavile nove sankcije Belorusiji.

Lukašenko, na vlasti od 1994. godine, optužio je Zapad za mešanje u unutrašnje stvari zemlje.

Demonstranti, aktivisti za ljudska prava i posmatrači kažu da policija surovo guši mirne proteste.

Belorusija se graniči sa Rusijom, od čijih energenata u velikoj meri zavisi, kao i sa Ukrajinom i više zemalja EU.

Masovna hapšenja: „Ova policija je najhumanija na svetu“

Nedelja je postala ključni dan za ulične demonstracije, javlja BBC dopisnik Džona Fišer iz Minska.

Policija je pojačala napore da zastraši ljude i spreči ih da dođu do centra grada, dok su istovremeno pritvarali pojedine učesnike demonstracija, javlja BBC dopisnik.

Fišer dodaje da su prethodnih dana pripadnici snaga bezbednosti – obučeni u crno i sa fantomkama na glavama – privodili studente koji su se vraćali sa raspusta i ubacivali ih u neobeležene kombije.

Ministar unutrašnjih poslova Jurij Karajev odbacio je tvrdnje da je policija upotrebljavala prekomernu silu.

„Ne postoji ljudskija, uzdržanija i hladnokrvnija policija na svetu“, citirala je novinska agencija Belta njegove reči.

• Tihanovskaja za BBC: Ako protesti utihnu, postaćemo „robovi“
• Šta opisuje odnose Srbije i Belorusije
• Ko su najubedljiviji pobednici izbora u Evropi ove godine

Slike okačene na društvene mreže u nedelju prikazuju oklopna vozila i vodene topove u centru Minska. Neka od vozila kretala su se ka Trgu nezavisnosti, koji je bio ograđen.

Demonstrantkinja koja se predstavila kao Ljudmila rekla je za BBC da ljude koji protestuju neće odvratiti snage bezbednosti.

„Ne želimo da se vratimo životu koji smo imali toliko mnogo godina“, rekla je.

„Konačno se osećamo kao da imamo svrhu jer smo predugo živeli u apatiji, a sada imamo osećaj solidarnosti i mislimo – ja mislim – da se promene već događaju, tako da sada nije vreme za odustajanje“.

Baka Nina se bori protiv Aleksandra Lukašenka

Lukašenko ponovo neuspeva da zaustavi proteste

Džona Fišer, BBC Njuz, Minsk

Nedeljni protesti imali su više faza. Prva je bila napeta i neizvesna. Snage bezbednosti koristile su žilet-žicu da zatvore pristup glavnim spomenicima i trgovima Minska i stajali su oko njih.

Demonstranti su nervozno stajali na uličnim ćoškovima pitajući se gde i kada će početi marš.

Oni u malim grupama bili su ranjivi. Videli smo kada je čovek koji je držao zabranjenu crveno-belu zastavu opozicije odvučen prema automobilu bezbednosnih snaga i odvezen u nepoznato,

A onda, kako je rastao broj demonstranata, bilo je napetih suočavanja u blizini Trga nezavisnosti. Ohrabreni demonstranti su prišli bliže, vičući na policiju kod barikada na putu.

Oko četiri popodne, masa ljudi je znatno porasla, dok su demonstranti počeli da marširaju od centra. Ovo nisu više bili hrabri ranoranioci, već i staro i mlado.

Bilo je porodica sa decom i psima – neko je čak poveo gusku.

Teško je proceniti njihove brojeve na terenu ali rekao bih da je bilo najmanje 100.000 ljudi, moguće i mnogo više. Četvrtu nedelju zaredom pokušaji predsednika Lukašenka da zaustavi proteste nisu uspeli.

Protesti su održani i u drugim beloruskim gradovima i mestima, među kojima su Grodno, Mogilev i Gomelj, prema navodima medija.

Šta se dogodilo Olgi Kovalkovoj?

Aktivistkinja je u nedelju saopštila da je pobegla u Poljsku jer bi se u suprotnom suočila sa dugogodišnjom zatvorskom kaznom.

Kovalkova je rekla da su je pripadnici snaga bezbednosti odvezli do graničnog prelaza gde je uspela da uđe u autobus za Poljsku pošto ju je vozač prepoznao.

Portparol premijera Poljske Mateuša Moravjeckog rekao je da će njegova zemlja pružiti podršku žrtvama represije u Belorusiji.

U petak, liderka opozicije Svetlana Tihanovskaja, koja je našla utočište u Litvaniji, pozvala je Ujedinjene nacije da pomognu da se zaustavi nasilje nad demonstrantima.

Tihanovskaja (37) je bila glavna protivkandidatkinja Lukašenku tokom izbora.

Ušla je u predsedničku trku kada su zatvoreni njen muž Sergej Tihanovski i još jedan kandidat.

Kazala je da opozicija zahteva kraj policijske brutalnosti, neodložno puštanje na slobodu svih političkih zatovrenika i poštene i slobodne izbore.

Kako je EU reagovala na događaje u Belorusiji?

Prošlog meseca čelnici EU složili su se da uvedu sankcije, koje uključuju zamrzavanje sredstava, neimenovanim beloruskim zvaničnicima umešanim u nameštanje izbora, nasilje i zatvaranje demonstranata. Detaljan plan sankcija je u izradi.

Specijalna izvestiteljka UN za Belorusiju Anais Marin rekla je da je reizbor Lukašenka rezultat „potpune manipulacije“ i da su „glasovi ljudi pokradeni“.

Optužila je policiju Belorusije za torturu, navodeći primer 16-godišnjaka koji je „toliko pretučen da je završio u komi“.

„Vlast mora da oslobode sve proizvoljno uhapšene. Vlada vodi ludački rat protiv sopstvenog naroda“, rekla je.

Lukašenko: Možda sam predugo na vlasti, ali ja sam najsposobniji

Lukašenko, koji je na čelu Belorusije od 1994. godine, odbacio je optužbe za varanje na izborima. Okrivio je pojedine zemlje EU, naročito Poljsku i Litvaniju, da pokušavaju da iznude promenu režima.

Predsednik je obećao da će „braniti Belorusiju“.

U četvrtak je nagovestio da je otvoren za približavanje Rusiji, rekavši da su protesti „doveli do toga da dođemo do značajnih zaključaka“.

U najmanje dva navrata fotografisan je u blizini rezidencije u Minsku sa puškom, okružen naoružanim obezbeđenjem.

Lukašenko je u utorak, 8. septembra izjavio je da je „možda predugo“ ostao na vlasti kao predsednik, ali da je za sada on jedina osoba sposobna da zaštiti zemlju.

„Da, možda sam malo duže ostao“, rekao je Lukašenko za ruske medije, prenosi Rojters.

Poručio je i da neće otići sa vlasti uprkos protestima opozicije koji se od tada održavaju, ali da ne isključuje mogućnost prevremenih predsedničkih izbora, koji bi mogli da se održe nakon ustavnih reformi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]