Šapić i Čučković — Gradonačelnik Aleksandar Šapić predstavlja tim sa kojim će voditi grad, a među njima je, drugi sleva, i novi gradski menadžer Miroslav Čučković

Šta rade fudbalski, muzički ili menadžeri prodaje, uglavnom je poznato, ali menadžera sa potpuno drugačijim obavezama ima i glavni grad Srbije.

Aleksandar Šapić, novi gradonačelnik Beograda iz redova Srpske napredne stranke, krajem prošle nedelje predstavio je tim sa kojim će voditi prestonicu, a među njima i gradskog menadžera – Miroslava Čučkovića.

„Dosta je teških reči izgovoreno u kampanji koje su unosile bespotrebne podele između ljudi iz različitih naselja i delova Beograda“, navodi u pisanom odgovoru novi gradski menadžer za BBC na srpskom.

Cilj je, dodaje, i saradnja sa svim predsednicima opština na realizaciji „svih važnih stvari za građane“.

„Zbog različitosti po stepenu razvijenosti, različite su i teme, od osnovne linijske infrastruktyre do obdaništa, puteva i zdravstvenih institucija“, zaključuje Čučković.

Aktuelni predsednik opštine Obrenovac biće „zadužen za ravnomerni razvoj grada“, prenose Novosti.

„Zaduženja gradskog menadžera su podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja, projektni menadžment i slično.

„To jeste korisno, ali je menadžerska uloga mnogo kompleksnija i sa tim ne dobijamo, na primer, borbu protiv korupcije“, kaže profesorka Fakulteta političkih nauka Snežana Đorđević za BBC na srpskom.

Prema članu 37. Zakona o glavnom gradu, za obavljanje poslova pomoćnika gradonačelnika u oblasti ekonomskog razvoja u gradu Beogradu postavlja se gradski menadžer.

Kao i ostale pomoćnike gradonačelnika, najviše njih pet, postavlja ga i razrešava upravo gradonačelnik.

Gradski menadžeri i Beograd

Izbor gradskog menadžera u prestonici privlači pažnju jer je beogradski budžet veoma važan.

„Beograd ima najveće finansije i projekte, to je ozbiljna para i veliki posao, pa je u tom smislu zanimljivije pratiti šta se dešava i kako se upravlja“, objašnjava profesorka Snežana Đorđević.

Odbornici Skupštine Grada Beograda krajem prošle godine usvojili su budžet za 2022. u iznosu od 160,3 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijarde evra.

Na mestu Miroslava Čučkovića ranije je, između ostalih, bio i njegov partijski kolega Goran Vesić iz Srpske napredne stranke, dok je gradonačelnik bio Siniša Mali, a kada je Beograd kao član Demokratske stranke vodio Dragan Đilas, funkciju gradskog menadžera vršio je Aleksandar Bijelić.

Među prvim gradskim menadžerima prestonice iz redova Demokratske stranke bio je i Bojan Stanojević, koga je na to mesto postavio nekadašnji gradonačelnik Nenad Bogdanović.

U periodu od 2014. do 2018. na poziciji gradskog menadžera Beograda bio je Goran Vesić.

On je sa te funkcije tada, između ostalog, obilazio mesne zajednice, škole i prihvatilišta za stara lica, najavljivao raspisivanje tendera za upravljanje otpadom u Vinči i izgradnju zona za kućne ljubimce, ali i otvarao kulturne manifestacije, poput Beogradskog džez festivala i izložbe fotografija čuvenog muzičara Dejvida Bouvija.

Međutim, organizacija Crta je 2018. uputila više prijava protiv Gorana Vesića Agenciji za borbu protiv korupcije posle beogradskih izbora marta iste godine, zbog kršenja nekoliko zakona jer je gradski menadžer „na različite načine koristio svoj položaj i rezultate gradskih vlasti za promociju liste oko SNS“.

Jedan od povoda bio je i obilazak Zemunske gimnazije sa nekoliko kandidata za odbornike gde je „govorio o budućim projektima Beograda, predstavljajući to kao projekte liste Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“.

Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, svaki funkcioner je dužan da eksplicitno navede da li govori kao predstavnik vlasti ili kandidat na izborima, pisao je portal Istinomer.

„Agencija za borbu protiv korupcije na ove prijave je odgovorila da Vesić nije javni funkcioner, pozivajući se na odluku iz 2015. godine, prema kojoj pomoćnik gradonačelnika (gradski menadžer je pomoćnik gradonačelnika u oblasti ekonomskog razvoja) nema ovlašćenja rukovođenja i donošenja odluka“, navodi se u tekstu Istinomera.

Međutim i Goran Vesić je krajem 2018, tužio poslanika Demokratske stranke Balšu Božovića „zbog povrede časti i ugleda izjavom o najskupljoj jelci na svetu“, postavljenoj na Trgu republike u Beogradu uoči prethodne Nove godine.

Cena jelke koja se pominjala u javnosti bila je 83.000 evra, da bi usled negativnih reakcija ugovor o nabavci raskinut, a firma Keep light odlučila da pokloni novogodišnji ukras gradu.

Goran Vesić nije odgovorio na pozive BBC na srpskom da govori o iskustvu na mestu gradskog menadžera.

Kakva je praksa u Evropi i na Balkanu?

Snežana Đorđević je još 1997, sa pozicije savetnice za lokalnu samoupravu, predlagala tadašnjem gradonačelniku Beograda, a kasnije premijeru Srbije Zoranu Đinđiću da „uvede funkciju gradskog menadžera“.

„Rekla sam mu da imaju Rumuni, pa da možemo da vidimo koja su njihova iskustva, pričala mu za Amerikance“, objašnjava profesorka.

Ovaj model je, kaže, preuzelo dosta evropskih država, posebno zemlje Skandinavskog poluostrva koje imaju i gradske i opštinske menadžere.

„U Skandinaviji imaju slabog gradonačelnika, ali su procenili da na moderniji način treba da upravlja administracijom.

„Tamo menadžer zapošljava ljude, prima kadrove, upravlja njima, pravi timski duh i način rada“, ističe Đorđević.

Od susednih zemalja, pored Rumunije, pozicija gradskog i opštinskog menadžera postoji još i u Crnoj Gori, kao i u pojedinim mestima Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske.

Funkcioneri koji se bave ovim poslom okupljeni su u Međunarodnu asocijaciju gradskih/opštinskih menadžera – International City/County Management Association.

Gradonačelnik Aleksandar Šapić u Skupštini grada Beograda, na mesto gradskog menadžera postavio je Miroslava Čučkovića

Američki model na srpski način

Funkcija gradskog, odnosno opštinskog menadžera prvi put je u Srbiji pravno definisana Zakonom o lokalnoj samoupravi iz 2002. godine.

Deo tima koji je radio na ovom zakonu bila je i profesorka Snežana Đorđević čija je želja bila, kaže, da ponudi „najbolji mogući model za Srbiju“.

Uzor je nađen u američkom konceptu gradskog menadžera koji je uveden početkom 20. veka u cilju sprečavanja korupcije u gradskoj upravi.

„Uvideli su da moraju imati profesionalca koji je odgovoran i koji se bori za javne interese“, ističe profesorka Đorđević.

Gradski menadžeri u Sjedinjenim Američkim Državama, dodaje, imaju velika ovlašćenja i bave se „ljudskim resursima, prijemom ljudi, timskim načinom rada i merenjem tog rada na mnogo moderniji način“.

Obučavaju se u posebnim školama i fakultetima, obično na političkim naukama i na drugim mestima gde, između ostalog, „uče kako se zasebno upravlja finansijama i budžetom“.

Pored toga, kaže, moraju da imaju i „odlično znanje iz informacionih tehnologija“.

Profesorka Đorđević naglašava da ni u periodu kada je predlagala ovakvo rešenje nije nailazila na potpuno razumevanje , te da su samo neki njeni predlozi prihvaćeni.

„Rečeno mi je da to ne može tako i da stavimo da menadžer bude onaj što podstiče lokalni ekonomski razvoj, a da administracijom ipak upravlja načelnik“, navodi doktorka političkih nauka.

Kaže da nije imala problem ni sa tim da se načelnik koji „upravlja na staromodan način“, obuči za menadžera, ali da za tako nešto „nije bilo razumevanja kod vlasti od 2000. do danas“.

Šta su govorili, a šta danas kažu zakoni?

U Zakonu o lokalnoj samoupravi iz 2002. godine, u članu 55 pisalo je da se „statutom opštine može, za vršenje poslova opštine, predvideti korišćenje usluga opštinskog menadžera“, dok se „uslovi i način korišćenja njegovih usluga utvrđuju ugovorom koji za opštinu zaključuje predsednik opštine sa opštinskim menadžerom“.

U članu 56. istog zakona pisalo je da opštinski, odnosno gradski menadžer „u okviru svojih poslova predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe građana i obezbeđuje zaštita životne sredine“.

Pored toga, u članu takođe piše da je njegov zadatak da podstiče i „preduzetničke inicijative i privatno-javna partnerstava“, zatim „koordinira investiciona ulaganja i privlačenje kapitala“ i „inicira izmene i dopune propisa koji otežavaju poslovne inicijative“.

Termina gradski, odnosno opštinski menadžera u Zakonu o lokalnoj samoupravi iz decembra 2007. godine više nije bilo, a zamenili su ga pomoćnici predsednika opštine i gradonačelnika za pojedine oblasti, između ostalog, i ekonomski razvoj.

Tako je i danas.

Međutim prema članu 37, Zakona o glavnom gradu za pomoćnika gradonačelnika u oblasti ekonomskog razvoja postavlja se upravo gradski menadžer.

Na tu funkciju ga dovodi, ali i razrešava gradonačelnik, koji može imati najviše pet pomoćnika.

„U Americi ga negde postavlja gradonačelnik, negde skupština, ali su to prosto saradnici građana, ljudi koji se bore za demokratiju, vode računa o javnom dobru i ne dopuštaju korupciju.

„Moja je ambicija bila da se to tako radi“, priča profesorka Đorđević.

‘Poluuspešna priča’

Profesorka Snežana Đorđević kaže da je ceo poduhvat bio „jedna poluuspešna priča“.

„Možda jedan deo projektnog menadžmenta smo izvukli, ali ostalo nismo – oko finansija, budžeta ili IT-ja“, dodaje Đorđević.

Nije se, kaže, mnogo radilo ni po pitanju obrazovanja potencijalnih gradskih menadžera, a ni oko programa na Univerzitetu, izuzev pojedinih predmeta na master studijama Fakulteta političkih nauka.

Ipak kaže da je „taj instrument“, naposletku „vrlo koristan“.

„Na toj poziciji, kao i gradonačelnika – posebno kada je direktno biran, mogu da se naprave perfektne stvari za građane, samo je pitanje da li sistem tako navijen“, zaključuje profesorka.

Možda će vas zanimati i ova priča