Beograd i protesti: Mala politička debata po kiši protesta „Srbija protiv nasilja“

Dve grupe od po dvadesetak poprilično pokislih ljudi, ogrnutih kabanicama i kišobranima, stoji ispred jednog od ulaza u Radio-televiziju Srbije (RTS).

Četvrti protest „Srbija protiv nasilja“ uveliko je završen, ali su oni i dalje tu.

Jedna grupa, koja mahom čine mladi, skandira da se upadne u RTS, dok ljudi iz organizacije protesta, obučeni u fluroscentne markere, stoje na ulazu i telima to sprečavaju.

Mirno je, iako se obrisi tenzije mogu osetiti na trenutke, dok dan polako posustaje, noć preuzima primat, a kiša i dalje neumorno pada.

A onda, tačno između dve grupe – spontana politička debata.

• Srbija i protesti: Desetine hiljada ljudi pod kišobranima zahteva promene
• Od Tita preko Putina do Vučića: Kako se postaje počasni građanin u Srbiji
• Vučićev narodni pokret za državu – šta se može očekivati

„Ja nikada neću biti u stranci, ja sam običan čovek“, kaže mladić od dvadesetak godina, u crnoj dukserici i sa rancem na leđima.

Nekoliko trenutaka ranije ponavljao je da „nema promena bez nasilja“, da treba upasti u zgradu javnog servisa, pitajući se „zbog čega su svi zapravo tu, ako do toga neće doći“.

Demonstranti su se prvo okupili ispred zgrade Skupštine Srbije, gde su mnogi ostavili cveće u znak sećanja na žrtve masovnih ubistava na teritoriji Beograda početkom maja.

Nekoliko desetina hiljada ljudi ispunilo je tokom protesta centralne beogradske ulice, napravivši potom „prsten“ oko zgrade RTS-a.

„A šta sam ja, neobičan čovek – ja sam inženjer brodogradnje, nisam ovde da bih bio političar“, odgovara mu redar pitanjem.

„Ali ste u stranci“, nastavlja momak.

„A šta ti misliš da sam zbog toga loš?“

„Zato što je to politika… Politika je loša stvar“, zaključio je mladić.

U narednih nekoliko minuta njih dvojica, praćeni televizijskim kamerama, pričali su na teme koje se mogu podvesti pod neke prilično komplikovane pojmove, poput političke participacije, a dotakli su se i demokratije i izbora.

I sve je na kraju ostalo mirno.

„Momak je dosta mlad i razumem njegov stav, bes i agresiju – frustriran je, politika prema mladima praktično ne postoji, mnogi su na margini“, kaže za BBC na srpskom 45-godišnji Ivan Kolarik, redar iz te debate, inače aktivista pokreta „Ne da(vi)mo Beograd“.

„Prosto sam video u njegovim očima da je dobar dečko, da je samo izgubljen i da nema gde da tu frustraciju artikuliše na pravi način, iako je njegova energija dragocena.

„Mogu otac da mu budem, ali ako se pogledamo u oči – svi smo mi ljudi.“

Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) iz 2022. godine pokazuje da mladi u Srbiji ne veruju u političke institucije i politiku, dok političarima daju takve ocene da bi u školi svi redom morali na popravne.

Gotovo polovina mladih ispitanika nije izašla na poslednje izbore, održane u aprilu 2022. godine, navodi se u istraživanju.

Nisu imali za koga da glasaju, misle da su svi političari isti ili ne veruju da izbori mogu bilo šta da promene – ovo su glavni razlozi zašto mladih koji su odlučili da izborni dan provedu daleko od birališta, rezultat je istraživanja.

„Politika ne mora da bude ništa loše, ne mora da bude zlo“, smatra Kolarik.

„Na dnevnom mi donesemo 50 političkih odluka – samo su to neke druge vrste politike.“

Jedan od razultata koji je posebno zabrinuo autore istraživanja je i sve veće opravdanje za nasilje u svakodnevnom životu.

„Najlakše je da se pobijemo, pa trenirao sam kik-boks, ali nasilje nije rešenje – imam dvoje dece i tako ih učim, šta bi bilo kad bih došao kući, a nekog sam pre toga povredio ili je neko mene povredio“, kaže Kolarik.

„Naselje kao model nije dobro ni za jedno društvo i nikada ne može da iznedri ništa pozitivno i kvalitetno.

„Svi moramo da budemo svesni da smo svi jedna velika porodica i da svi zajedno moramo da gradimo ovu zemlju da bi ona bilo mesto koje je pristojno i lepo za život.“

Ipak, dodaje, za promene je pre svega potrebno vreme.

„Kad zasadite drvo, treba mu 20 godina da poraste, a motornom testerom može da se 20 sekundi iseče… Demokratija je proces, to se uči i potrebno je puno energije, rada, razumevanja, strpljenja.

„Svi pominju 5. oktobar, ali je on bio posledica izbora 24. septembra.“

Tog 24. septembra bivši predsednik Srbije i Jugoslavije Slobodan Milošević izgubio predsedničke izbore od Vojislava Koštunice, kandidata udružene opozicije, ali je odbio da prizna pobedu, pa je širom Srbije počeo generalni štrajk.

Svrgnut je sa vlasti u revoluciji 5. oktobra.

„Greška je bila što je većina ljudi tada pomislila ‘aha, to je to, došla demokratija’.

„Ne, nismo nastavili da radimo na tome predano, kvalitetno, da menjamo društvo i zato smo danas tu gde jesmo.

„Ali da bismo menjali društvo donekle moramo da menjamo i sebe, postanemo svesni sopstvenih slabosti i mana.“

O protestima

Protesti „Srbija protiv nasilja“ organizovani su posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda u kojima je ubijeno 18 ljudi, uglavnom dece i mladih.

Demonstranti traže odgovornost vlasti zbog, kako navode, dugogodišnjeg stvaranja ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.

Zahtevaju smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina, usvajanje ostavke ministra prosvete Branka Ružića.

Takođe, traži se smena rukovodstva RTS-a, svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije REM-a, hitno ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabrana štampanih medija koji svojim sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks.

Zahteva se i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pinku i Hepiju zbog, navode, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i vlast odgovaraju da je Srbija „jedinstvo potrebnije nego bilo kada“, kao i da opozicija „politički zloupotrebljava tragediju“ i da su upravo oni ti koji propagiraju nasilje prema političkim neistomišljenicima.

Njihov skup „Srbija nade“ održan je u petak u centru grada, kada je Vučić najavio povlačenje sa čela njegove Srpske napredne stranke (SNS).

Miloš Vučević, aktuelni ministar odbrane, postao je potom novi lider naprednjaka.

Novi protest „Srbija protiv nasilja“ biće održan 2. juna, najavili su organizatori.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]