Beograd Prajd kandidat za domaćina Euro Prajda 2022: Šta to može da znači za položaj LGBT ljudi u Srbiji i na Balkanu

Veliki je, gotovo civilizacijski skok od krvavih glava, zvuka policijskih pištolja i vandalskog nasilja na beogradskim ulicama u prvim pokušajima održavanja Prajda 2001. i 2010. godine, do srpske prestonice kao mogućeg domaćina Euro Prajda 2022.

Euro Prajd – najveći međunarodni prajd u Evropi koji okuplja i do više stotina hiljada gostiju – mogao bi da doprinese da problemi LGBT zajednice na Balkanu budu vidljiviji, ali bi obogatio i turistički potencijal Beograda, kaže Marko Mihailović iz Beograd Prajda za BBC na srpskom.

Odluka da li će Beograd biti domaćin biće doneta 21. septembra, tokom godišnjeg zasedanja Evropske asocijacije organizatora prajdova u Bilbau. U igri su i Barselona, Dablin, kao i grupa organizacija iz Portugala.

Premijerka Ana Brnabić dala je „„punu podršku“ kandidaturi Beograd Prajda u zvaničnom pismu Evropskoj asocijaciji organizatora Prajdova, uz obećanje da će Vlada Srbije pomoći organizacionom timu da osigura bezbedan i uspešan događaj.

„Euro Prajd u Beogradu pomoći će da se u široj javnosti istaknu specifični problemi sa kojima se LGBT zajednica suočava, a biće važan faktor u promociji šireg prihvatanja i poštovanja različitosti i slobode“, napisala je Brnabić.

• LGBT i Balkan: Od zabrane do poluslobode
• Nevidljivost, nasilje, strah, ali i borba i hrabrost – život LGBT zajednice u Bosni

Šta je Euro Prajd i kako se bira domaćin?

Prvi pan-evropski prajd je organizovan u Londonu 1992. godine, a licencu za ovaj događaj drži Evropska asocijacija organizatora Prajdova (EPOA). Beograd Prajd je član od 2015. godine.

Svi članovi imaju pravo da se kandiduju za domaćina tri godine ranije, nudeći predlog programa ove manifestacije. O izboru glasanjem odlučuju ostale zemlje-članice.

Par decenija unazad, domaćini su pretežno bile metropole država sa većim slobodama i stepenom zaštite ljudskih prava LGBT osoba – poput Madrida, Stokholma ili Amsterdama.

Ipak, zabeležena su dva izuzetka – Varšava i Riga, koje se kotiraju još niže od Srbije, po proceni organizacije ILGA.

Aktivisti iz Poljske i Letonije kažu da je Euro Prajd u njihovim prestonicama bio „istorijski događaj“, neka vrsta okidača za društvene promene koje su usledile.

Među članicama ima i predstavnika zemalja koji „više vole zabavu“ pa tako biraju gradove koji nude takav program, kaže za BBC Tomaš Bačkovski, aktivista iz Poljske koji je 2010. bio inicijator i organizator varšavskog Euro Prajda.

On se nada da među članovima ipak ima „dovoljno pametnih ljudi koji shvataju da je zemljama poput Srbije ili generalno Balkana potreban ovakav događaj“.

Šta Euro Prajd donosi LGBT zajednici?

Euro Prajd u Beogradu pre svega može doneti veliku vidljivost za LGBT ljude, sa Bačkovskim je saglasna i Kristin Garina, aktivistkinja koja je radila na organizaciji Euro Prajda u Rigi.

Kada je u Rigi 2015. održan Euro Prajd, prvi put je bilo više učesnika iz tamošnje LGBT zajednice i njihovih saveznika nego stranih gostiju, kaže Garina za BBC na srpskom.

Posle pet godina, u ovoj zemlji više nije prihvatljivo dovoditi u pitanje pravo na javno okupljanje, homofobičnih ispada političara na granici govora mržnje gotovo više nema, a poboljašala se i saradnja sa lokalnim vlastima, objašnjava ona.

I u Poljskoj je održavanje Euro Prajda 2010 bilo neka vrste prekretnice, smatra Bačkovski. U godinama koje su usledile, sve više ljudi iz LGBT zajednice počelo je da se autuje i izaražava slobodnije, a otvoreno je desetak novih LGBT kafića i barova.

Međutim, položaj LGBT ljudi u ovim zemljama je, po rečima aktivista, i dalje prilično loš. Julija Maćoha, aktivistkinja mlađe generacije iz Poljske, kaže za BBC da „LGBT ljudi ne postoje u zakonu“, kao i da su još uvek žrtve progona desničara i religijskih grupa u toj zemlji.

Ipak, i u drugim gradovima Poljske se odnedavno organizuju Prajd šetnje, a u borbu za zaštitu prava LGBT ljudi uključuju se i njihovi roditelji, kaže Maćoha.

Beograd Prajd, za razliku od organizacija u Letoniji i Poljskoj, poslednjih godina ima podršku vlasti.

Donet je i niz zakona koji, makar na papiru, štite ljudska prava LGBT ljudi, među kojima su i Zakon protiv diskriminacije i institucija zločina iz mržnje u krivičnom zakoniku.

Realnost se, ipak, neretko razlikuje od teorije. Po evidenciji organizacije Da se zna, broj napada na LGBT ljude je za čak 30 odsto veći nego godinu dana ranije, a po oceni međunarodne organizacije ILGA Srbija se nalazi na dnu.

• Dva Prajda, gej premijerka, a problemi isti
• Kako izgleda beležiti napade na LGBT ljude u Srbiji
• Kako LGBT osoba može da bude roditelj u Srbiji, ako nije Ana Brnabić

Pomešana osećanja u zajednici

U samoj LGBT zajednici u Srbiji povodom mogućeg održavanja Euro Prajda u Beogradu vladaju pomešana osećanja – od radosti do skepse.

Vladica Jovanović kaže da joj je drago što se Beograd kandidovao, ali i da bi trebalo da izgleda kao i u drugim zemljama – da ceo grad prihvati i podrži događaj – kako bi zaista bio značajan za LGBT zajednicu.

„Ne mogu zamislim da se to desi u Beogradu za manje od tri godine, uzevši u obzir kako izgleda naš Prajd, niti da stotine hiljada turista dođe u grad iz koga i dalje svako malo stižu vesti o napadima na LGBT osobe“, kaže ona za BBC na sprskom.

Goran, dvadesetdvogodišnji student iz Beograda, kaže da je njemu prajd jako važan jer je zahvaljujući njemu zajednica vidljivija.

Ipak, Euro Prajd je iz njegovog ugla pre svega turistički događaj, čije održavanje nema značajan ili direktan uticaj na položaj LGBT zajednice na Balkanu.

„Naravno da bi me obradovalo da Beograd dobije rezidenturu Euro Prajda jer bi bio najveći i najveseliji beogradski prajd dosad, ali i da je ne dobije – svakako mi je bitnije da mogu partnera da posetim u bolnici, da se za deset godina venčam, dobijem dete i razvedem, te da sa svojim budućim partnerom uživam iste privilegije kao i strejt parovi“, kaže Goran.

U Beogradu se nekoliko godina unazad održavaju dva različita prajda – u junu i septembru, usled podele među samim LGBT organizacijama.

Ova činjenica ukazuje da su aktivizam i borba za prava LGBT ljudi u Srbiji osetno oslabljeni i nedostaju im konretniji politički zahtevi, smatra Vladimir Bjeličić, zbog čega otvara pitanje i šta zaista Beograd dobija ukoliko bude domaćin Euro Prajda.

On podseća i da „živimo u paradoksalnoj državi čija premijerka evidentno ima pravo da realizuje porodicu i bude majka, iako ostale LGBT osobe zakonski to ne mogu da učine“, referirajući na nedavnu odluku Ministarstva zdravlja kojom se LGBT ljudima uskraćuje mogućnost da budu davaoci reproduktivnih ćelija i embriona.

Zašto se Beograd Prajd kandidovao za domaćina?

U gradovima u kojima se LGBT zajednica izborila za jednakost i slobodu, Euro Prajd je veseli karneval čiji program finansiraju vlasti i sponzori, najčešće velike kompanije.

Organizacije u gradovima sa manjim stepenom slobode, poput Rige i Varšave, a potencijalno i Beograda, koriste Euro Prajd kao priliku za pritisak na društvo kako bi se izborili za veću prihvaćenost i toleranciju.

Za aktiviste, ova kandidatura znači da su napori koje su ulagali od nasilnih prajdova 2001. i 2010. pa do mirnog prajda kakav se održava zadnjih nekoliko godina i činjence da je LGBT zajednica vidljivija u javnost imali smisla.

„Euro Prajd 2022 u Beogradu želimo da iskoristimo kao jedan od oblika pritiska na vlast da reši zakonske i druge prepreke sa kojima se LGBT zajednica svakodnevno suočava“, ističe Mihailović.

Nasilje motivisano homofobijom i zločini iz mržnje, po rečima aktivista, ne nailaze uvek na adekvatne reakcije policije i pravosuđa.

Srbija nema akcione planove za zaštitu prava LGBT zajednice van Beograda, a aktivisti za prava transrodnih osoba zahtevaju i donošenje zakona o rodnom indentitetu.

Nacrt zakon o istopolnim zajednicama još uvek nije stigao na glasanje u Skuštini.

Mihailović kaže da bi se kroz veću vidljivost koju bi doneo Euro Prajd raznovrsni problemi LGBT ljudi približili široj javnosti, čime bi se smanjile predrasude i nerazumevanje.

Ali i sam grad, kao i ugostitelji, mogli bi da imaju koristi od priliva hiljada novih turista. Beograd Prajd bi zato u slučaju da postane domaćin Euro Prajda napravio i saradnju sa Turističkom organizacijom Beograda kako bi promovisanjem ovog događaja na međunarodnim turističkim sajmovima privukli što više stranih gostiju.

„Nije samo zabava“ – kako bi izgledao program beogradskog Euro Prajda

Organizatori kažu da bi, vodeći se parolom „Slavimo i protestujemo“, tokom sedmodnevnog Euro Prajda, napravili balans između zabave i događaja usmerenih na osnaživanje LGBT zajednice i zagovaranja za nove zakone.

U ponudi Beograd Prajda za domaćina Euro Prajda, predviđeno je mnoštvo događaja i lokacija.

• Prajd Info centar u centru Beograda, koji u punom kapacitetu radi od 2018. godine kao mesto za informisanje LGBT zajednice, kao i za održavanje radionica, izložbi i sličnih događaja imao bi istu svrhu i tokom Euro Prajda.
• Prajd haus – Kuća Ponosa, kao mesto za veća okupljanja, koncerte i žurke nalazio bi se u Kulturnom centru Grad.
• Jedan od beogradskih parkova bi postao mesto za dnevne događaje i koncerte tokom Nedelje ponosa 2022.
• Pored izložbi različitih umetnika, najavljen je i Prajd teatar u čijem programu bi učestvovale pozorišne trupe iz inostranstva.
• Održale bi se i međunarodna konferencija o ljudskim pravima i međunarodni prajd forum koji bi okupio organizacije i aktiviste iz regiona i ostatka sveta.
• Posle same Prajd šetnje održala bi se i ceremonija zatvaranja, uz koncerte, dreg performanse i govore aktivista.
• Podršku kandidaturi Beograd Prajda uputile su organizacije iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Grčke, Albanije, sa Kosova, Severne Makedonije, ali i Švedske.
• Euro Prajd 2022 u Beogradu bi bio usmeren na promovisanje ljudskih prava i kulture specifične za zemlje Zapadnog Balkana, a Beograd Prajd bi radio sa ovim organizacijama na programu.

https://twitter.com/belgradepride/status/1155833125295050752

Finansiranje kao izazov

Program Beograd Prajda se do sada finansirao kroz organizacije civilnog društva. Tokom prethodne tri godine, nijedna od nekoliko stotina kompanija koje su aktivisti kontaktirali nije bila spremna da podrži manifestaciju.

Ove godine je prvi put jedna kompanija koja se bavi distribucijom kozmetičkih proizvoda „velikodušno pristala da finansijski podrži ovogodišnju Prajd Dreg žurku“, a takođe su i poslali paket proizvoda svim dreg kraljicama koje u njoj učestvuju, objašnjava Mihailović.

Iako ovo sponzorstvo nije veliko, ono je po rečima organizatora strateški značajno jer je ovo prva godina da su uspeli da ih obezbede.

„Sigurni smo da će Euro Prajd titula doprineti primamljivosti Beograd Prajda sponzorima“, kaže on.

Finansiranje programa i izostanak podrške komercijalnih sponzora bili su najveći izazovi za organizatore Euro Prajdova u Rigi i Varšavi.

Po rečima latvijske aktivistkinje Kristin Garine, njihova organizacija je posle Euro Prajda ušla u dugove jer nije imala ni podršku grada i vlade.

Jedna velika telekomunkaciona kompanija u Poljskoj je finasijski podržala Euro Prajd u Varšavi 2010, ali pod uslovom u ugovoru da ne bude otkriven koja je firma u pitanju, kaže Bačkovski.

I kompanije u Srbiji su još uvek nespremne da podrže LGBT zajednicu iz straha da će izgubiti deo konzervativnih potrošača, smatraju aktivisti.

Da postoje naznake da se ovaj trend polako menja čak i na Balkanu, ukazuje činjenica da je kompanija Koka-kola podržala prvi prajd u Skoplju.

Međutim, pored finansiranja programa Euro Prajda, najveći izazov za organizatore i aktiviste u Beogradu je da motivišu i osnaže same LGBT ljude da se uključe u društvena i politička pitanja koja ih se zaista tiču, kaže Mihailović.

On dodaje da je rad LGBT organizacija najvidljiviji tokom Nedelje ponosa koja prethodi beogradskom Prajdu, ali da se aktivisti „bore svakog dana u godini“.

Mihailović veruje da će Euro Prajd u Beogradu dodatno motivisati zajednicu da se uključi u borbu za svoja prava.

Međutim, ima onih koji misle da bi Euro Prajd imao značaj za zajednicu, trebalo da bude održan na način kao što se održava i u drugim zemljama – da ceo grad prihvati i podrži događaj.

Organizatori Beograd Prajda su u ponudi najavili da će u slučaju da dobiju titulu domaćina 2022, formalizovati partnersku saradnju sa gradskim vlastima.

Vladica Jovanović smatra da bi pre održavanja Euro Prajda u Beogradu, u Srbiji morali da se donesu zakoni o istopolnim partnerstvima, kao i oni koji se bave problemima transrodnih ljudi.

„Ako toga nema, onda je to samo još jedan znak da smo zamazali oči kako LGBT osobe imaju prava kod nas, a ustvari – diskriminacija vlada na svakom koraku“, kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]