Dve gitare i harmonika uživo zabavljaju stanovnike beogradske opštine Zemun i stotinak jasenova na velikoj livadi kod jednog od „Belaća“ – pet belih solitera nedaleko od obale Dunava.
Ne, nije 1. maj, niti bilo koji drugi praznik, već protest.
Stanovnici Karađorđeve ulice u Zemunu, nedaleko od keja, već dva meseca protestuju protiv najave izgradnje velikog parkinga u komšiluku.
„Parking nije ni namenjen nama, već izvođačima radova i vlasnicima splavova na Dunavu“, tvrdi za BBC na srpskom Aleksandar Đenić, jedan od pokretača protesta.
Tamara Maričić iz Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, kaže da je situacija oko izgradnje parkinga na Zemunskom keju „komplikovana i višeslojna“.
„Ispreplitana su pitanja važećih urbanističkih planova čije se odredbe ne poštuju, problema nedovoljno zelenih površina u gradu i nekonsultovanja lokalnog stanovništva o tako značajnim izmenama koje im oduzima i inače skromno zelenilo“, navodi.
Iz Opštine Zemun su početkom aprila najavili da će „na zapuštenoj površini“ od 4.700 kvadratnih metara, biti izgrađen parking od „oko 140 mesta“.
Kako navode, time će biti „prevaziđen problem nedostatka mesta za parkiranje u centralnom delu Zemuna“.
- Zašto kiša u Beograd uvek donese i saobraćajni kolaps
- Može li Beograd da bude Zelena prestonica Evrope
- Zašto se gužva beogradski asfalt
Protest u Zemunu nije izolovan slučaj, jer Beograđani u poslednje vreme sve češće protestuju zbog ekoloških pitanja.
„Ovo je samo jedan od primera masovne uzurpacije zelenih površina, nepoštovanja planske procedure i ignorisanja potreba građana“, kaže Iva Čukić, arhitektkinja iz organizacije Ministarstvo prostora.
Iako ljudi iz okolnih zgrada kažu je da problem parkiranja u veliki, parking na tom mestu ne žele, a „zapuštenu površinu“ nazivaju „jedinom zelenom oazom u blizini“.
„Čim krene lepo vreme, kej bude prepun i onda tu provodimo najviše vremena – uvek bude dece, kučića, uvek je živo“, kaže za BBC na srpskom Ana Radaković, koja živi u blizini.
Iz Grada Beograda, Opštine Zemun, kao ni iz JKP „Parking servis“, do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja o izgradnji parkinga.
Šta se desilo?
Na portalu Opštine Zemun, 2. aprila objavljena je vest: „Uskoro novi parking prostor u Zemunu„,
Kako se navodi, parking će biti izgrađen na zelenoj površini pored vrtića Mala sirena, a investitor je JKP „Parking servis“.
Stanari okolnih zgrada će imati „povlašćeno parkiranje“, navode, dodajući da će „površina prema vrtiću biti preuređena u novi zeleni pojas“.
„Čuli smo za to iz medija, što je blago rečeno skandalozno – niko ništa nije pitao nas koji ovde živimo“, navodi 30-godišnji Đenić.
- Branko Pešić – gradonačelnik (i Zemunac) koji je dao dušu Beogradu
- Lečenje puno istorije: Zemunska bolnica – najstarija u Srbiji
- „Pesnik kao rok zvezda“: Kako je Rabindranat Tagore 1926. izazvao pometnju u Beogradu
Zemunci iz „Belaća“ ubrzo su se okupili i nastala je inicijativa „Borba za Zemun„, a sa njom i protesti.
Na mestu najavljenog parkinga, početkom aprila, posadili su 100 sadnica belog jasena, održavši kasnije tu i svirku.
„Bila je manifestacija Pesma za jasenove, došli su naši Zemunci muzičari da sviraju“, objašnjava Đenić.
Kako navodi, u pet solitera živi između 2.000 i 2.500 ljudi i većina je protiv parkinga na tom mestu.
„Zemunci su pokazali solidarnost i volju da obrane ono što je njihovo“, naveo je na Fejsbuku.
U „Belaćima“ je u toku prikupljanje potpisa protiv najavljenog parkinga, a Đenić ističe da ih do sada imaju oko 1000.
Zbog čega su Zemunci protiv izgradnje parkinga?
Ana Radaković ima 28 godina i celog života je u Zemunu.
„Zemun je moj kraj uvek bio, ovde sam išla i u osnovnu i srednju školu“, kaže,
U „Belaće“ se doselila 2013. i vreme često provodi sa Lolom, njenim psom, igrajući se na livadi ispred zgrade.
Zbog toga je protiv izgradnje parkinga.
„Stanari bi i dalje imali problem, čak bi još više ljudi krenulo kolima na kej, a ionako često bude ogromna gužva i sve bude puno.
„Koja je poenta Dunava, ako ćemo svi automobilom da uletimo u njega?“
Izgradnja parkinga nije u skladu sa važećim Planom detaljne regulacije iz 2009. godine, kaže Tamara Maričić iz Instituta za arhitekturu i urbanizam, koja se bavi prostornim planiranjem.
„Prema tom planu na toj površini planirana je izgradnja škole – to znači da ne postoji pravni osnov za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju parkinga“, navodi ona.
Pored škole na tom mestu moguće je izgraditi još samo objekat namenjen za kulturu ili sport, dodaje se.
- Kako su Zvezdarci napravili poligon za dečiju igru za nekoliko hiljada dinara
- Buka svuda oko nas: „Beograd je deponija buke“
- „Srbija – balkanska zadimljena krčma“: Zašto su kafići i dalje puni duvanskog dima
Arhitektkinja Iva Čukić ističe i da je istim planom u neposrednoj blizini predviđena izgradnja javne garaže od 240 parking mesta – više nego što se sada planira.
„Dakle, ako je to tako, zbog čega se postojeći i važeći planovi ne realizuju i ne poštuju, već se po gradu gradi potpuno proizvoljno i mimo važećih planova“, navodi.
Pored svega toga, tvrde Zemunci, izgradnja parkinga bi „narušila čitav jedan ekosistem“, jer na mestu potencijalnog parkinga ima mnogo ježeva i drugih životinja.
Nezadovoljni stanovnici su pokušali da stupe u kontakt sa nadležnima, objašnjava Aleksandar Đenić, jedan od organizatora protesta.
„Poslali smo dopis Opštini Zemun, kao i svim nadležnim gradskim institucijama, ali odgovore uglavnom nismo dobili“, navodi.
Šta kažu zvaničnici?
Za sada se ne oglašavaju.
Stanari navode da su odgovor jedino dobili iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda.
U mejlu iz sekretarijata se navodi da je sporna parcela vlasništvo grada Beograda, kao i da je „jasno da je namena površine javni park“, što treba da ostane sve do eventualne izgradnje škole.
„Sekretarijat za zaštitu životne sredine u potpunosti podržava vašu inicijativu“, navodi se u odgovoru sekretarijata na dopis stanara.
Iz gradske uprave do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja zbog čega je odlučeno da se parking baš tu izgradi, koliko bi on doprineo rešavanju problema parkinga na keju, koliko bi koštao, da li će i kada početi radovi, kao i da li je bilo razgovora sa stanarima.
Iz Opštine Zemun su nas prvo uputili na JKP „Parking servis“, ističući da su oni investitori, a kasnije na pitanja nije odgovorio Miroslav Gajić, predsednik Skupštine opštine Zemun.
Nikakvih reakcije na pitanja nije bilo ni iz „Parking servisa“.
Do sada su se o čitavom slučaju oglasili samo iz opozicione Inicijative „Ne davimo Beograd“, navodeći da zelena površina mora ostati javni park.
Kako rešiti problem parkiranja na Zemunskom keju?
Kej oslobođenja jedno je od najpopularnijih šetališta u Beogradu i mnogi vole šetnju od Gardoša do Brankovog mosta.
To često znači da je na keju veoma teško naći parking mesto.
„Taj problem je stvarno ogroman“, kaže Radaković.
„Kad je lepo vreme, a posebno od petka do nedelje, bude pakao – svi hoće na kej i bude bespoštedna borba za parking mesto“, dodaje.
Tu, kaže, često najviše ispaštaju oni koji žive nedaleko od keja.
„Parking oko solitera nije zoniran, ne naplaćuje se i mnogi žele baš tu da ostave automobil, što stanarima stvara dodatne probleme“, kaže.
Problema sa parkingom u Karađorđevoj ulici je bilo i krajem 2020. godine, kada je nekoliko parking mesta i ukinuto, pišu Novosti.
Neki za to nisu znali, pa su dobili i kazne za nepropisno parkiranje, iako već dugo tu ostavljaju automobile.
- Kako u Sloveniji, a kako u Srbiji rešavaju problem sa bahatim parkiranjem
- Bitka za Košutnjak: „Pluća Beograda“ na meti projekta od nacionalnog značaja
„Niko nije protiv novog parkinga, samo nećemo da bude na tom mestu – nemojte nam uzimati ovo malo zelene površne koju imamo“, kaže Ana.
„Ljudi koji tu žive su naravno za rešavanje problema parkiranja, ali žele i oni nešto da se pitaju“, dodaje Đenić.
Urbanistkinja Ksenija Radovanović kaže za BBC da se problem nedostatak parking mesta u Beogradu ne može rešiti preko noći.
Ona ističe da „izmišljanje novih parking mesta dugoročno doprinosi povećanju broja automobila na ulicama“.
„Potrebno je posvetiti se razvoju funkcionalnog sistema javnog prevoza i to ispratiti postepenim i sistemskim obeshrabrivanjem korišćenja privatnog automobila“, navodi.
Tamara Maričić iz Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, dodaje da se to može uraditi restriktivnim merama, poput drastično skupog parkinga, kao i eliminisanjem saobraćaja iz centralnih gradskih zona.
Međutim, ističe Radovanović, političari se „tradicionalno okreću brzim rešenjima za prikupljanje simpatija glasača“.
„Srećom, građani pokazuju više svesti, pa stavljeni pred izbor ‘zelenilo ili parking’, biraju zelenilo“, navodi ona.
Zašto protestuju stanovnici širom Beograda
Stanovnici Beograda proteklih dana protestovali su i u bari Reva, na levoj obali Dunava, nedaleko od naselja Krnjača.
Kako navode, kamioni na mestu koje je stanište ptica od međunarodnog značaja već duže vreme istovaruju građevinski šut, što preti da preraste u ekološku katastrofu.
Protestu se pridružila i glumica Svetlana Ceca Bojković, koja je stala ispred jednog kamiona i blokirala mu prolaz.
U martu je buru izazvao i novi plan detaljne regulacije Mitićeve rupe na Slaviji, gde se trenutno nalazi park, a kojim se predviđa izgradnja više od 9.000 kvadrata stambenog i komercijalnog prostora.
U julu prošle godine protestovalo se zbog najave izgradnje stambenog i poslovnog kompleksa u parku Košutnjak, kao i gradnje na Velikom ratnom ostrvu.
„Poslednjih decenija se susrećemo sa investitorskim urbanizmom, pa su zbog sve veće gradnje i nedostatka regulative koja bi to onemogućila i sankcionisala, naročito na udaru takozvane slobodne stambene zelene površine„, kaže Tamara Maričić.
„To je pre svega problem kolizije privatnog i javnog interesa, ali i uplitanja politike i moćnih investitora“, dodaje.
Urbanistkinja Ksenija Radovanović ističe da su „gužve u Beogradu sve veće, da je zelenila sve manje i da je vazduh sve lošiji“.
„Od nas se za to vreme traži da slavimo Beograd kao grad kranova i nije iznenađenje što raste otpor prema daljoj izgradnji“, kaže.
Ona ukazuje i na to da je prema zvaničnim podacima – Planu generalne regulacije sistema zelenih površina – tek 12 odsto teritorije Beograda pokriveno šumama i zelenilom, a tri odsto čine parkovi, skverovi, šetališta uz reku.
Isti taj plan, navodi arhitektkinja Iva Čukić, prilikom izgradnje novih naselja i kompleksa, propisuje obavezna 23 metra kvadratna zelenih površina po stanovniku
„To se u praksi potpuno ignoriše i postojeće zelenilo nikako nije dovoljno za potrebe skoro dvomilionskog grada“, kaže Čukić.
- Zašto su vode Srbije zagađene i kako da ih zaštitimo
- Zagađenje vazduha u Srbiji – šta može da se popravi
- „Oterali smo strah“: Kako su borci za reke sa Stare planine postali heroji ekološkog bunta u Srbiji
Šta dalje?
Zemunac Aleksandar Đenić kaže da se njihova borba nastavlja.
„Krajem meseca ćemo Opštini Zemun predati inicijativu za promenu odluke o izgradnji parkinga – kad im dostavimo dovoljan broj potpisa moraće o tome da diskutuju“, smatra.
Kako navodi, u borbi će koristiti sve legalne metode i neće dozvoliti da buldožeri iščupaju mlade jasenove.
„Ne mogu da zamislim situaciju da neko hapsi roditelje sa decom i ljude koji tu žive samo da bi realizovao suludi i nelegalni plan“, kaže.
Tamara Maričić kaže da većina gradova u razvijenim zemljama teži poboljšanju kvaliteta svih elemenata životne sredine – vazduha, više zelenila, podzemnih i površinskih voda.
Izgradnjom parkinga korist bi imao samo „Parking servis“, dodaje.
„S obzirom na to da da duž keja već postoje parking mesta, a ulica je prilično uska, nepotrebno bi se stvorile dodatne gužve.
„Deca iz vrtića pored bila bi izložena većoj količini izduvnih gasova i opasnosti od povećanog toka saobraćaja u neposrednoj blizini“, navodi.
A Zemunci iz „Belaća“ planiraju nove manifestacije.
Na njima će biti i Ana.
Kako kaže, niko ne želi da se svađa, već ljudi samo žele da ih lokalna vlast čuje.
„Ovo je mnogo više od politike, ovo su komunalne stvari koje su bukvalno moj život – on vrlo zavisi od toga šta će mi biti ispred kuće“, zaključuje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.