Dame u šarenim, lepršavim haljinama, pridržavajući raskošne šešire da ne odlete po snažnom vetru, i muškarci u frakovima ponosito su šetali među paviljonima na otvaranju prvog sajma u 11. septembra 1937. godine.

„Na levoj obali reke Save, između dva velika čelična mosta koji spajaju zapadnu Evropu sa Balkanom i Istokom, skupili su se privrednici – ne samo iz Beograda i drugih gradova Jugoslavije, već i predstavnici mnogih država Evrope i Balkana“, pisala je tada štampa.

Drugi svetski rat donosi tragični deo istorije sajma, gde su nacisti ubrzo po zauzimanju Beograda, uspostavili logor, srušili sve zgrade osim centralne kule i glavnog paviljona koji je tokom rata služio kao zatvorska bolnica.

Po završetku rata, odlučeno je da se novi sajam gradi na desnoj obali Save, gde je već bilo nekoliko industrijskih kompleksa u okolini.

Posle višedecenijske istorije, ovo „čudo građevinarstva“, kako Beogradski sajam naziva istoričar umetnosti Marko Stojanović, ponovo će, čini se, promeniti adresu, a prema najavama vlasti, sadašnji prostor postaće „epicentar kulture“.

„Sajam je kompleks, tako treba i da se posmatra i sve hale treba zaštiti, jer ništa slično tog kalibra nije izgrađeno – to je i spomenik jedne epohe koja je ostavila veliki trag u ovom društvu.

„Nisu to bezvezne zgrade, već kulturno-istorijsko nasleđe koje treba sačuvati, ali mu treba promeniti namenu, jer format sajma, kakav danas poznajemo, polako izumire i sve se seli u male zatvorene prostore gde se okupljaju samo ljudi iz struke“, kaže Stojanović za BBC na srpskom.

Beogradu je dodeljena organizacija specijalizovane izložbe „Ekspo 2027″ i očekivalo se da će kompleks Sajma na obalama reke Save biti centralno odredište manifestacije.

Međutim, vlasti su ubrzo najavile da će se graditi novi sajamski kompleks između Novog Beograda i Surčina, dvadesetak kilometara od centra prestonice.

Uprkos protestima i Maršu za Sajam decembra 2023. kojim je najavljena peticija za zaštitu ovog zdanja, vlasti ne odustaju od planova.

Najveća, Hala 1, koja je jedina zadržala status spomenika kulture, biće sačuvana i postaće „epicentar kulture“, tvrdio je Siniša Mali, ministar finansija, uz obećanje da će biti napravljene „tri operske hale, biće mesto za baletske, muzičke i pozorišne trupe“.

‘Inženjersko čudo’

Prostor koji je 1950-ih izabran za novi sajamski kompleks imao je „fin prilaz reci, mogao je da se uredi urbanistički i ubrzo je raspisan konkurs na kojem pobeđuje tim arhitekte Milorada Pantovića“, priča Stojanović.

„Pantovićev prvobitni projekat činile su pravougaone sale povezane pasarelama, a on će kasnije, pošto je obišao modernije sajmove po Evropi, predložiti izgled zdanja kakav je danas“, dodaje.

Najvažniji deo bila je Hala 1, građena po konstruktivnom rešenju inženjera Branka Žeželja.

Bila je „prekretnica u građevinarstvu“ u bivšoj Jugoslaviji, jer se za izgradnju njene kupole sredinom 20. veka primenjivala nova složena tehnika prenapregnutog betona, koja će se kasnije primenjivati i za izgradnju mnogih objekata u zemlji, priča arhitektinja Jelica Jovanović.

Vlasti su tada, dodaje, ulagale velike sume novca u građevinarstvo.

Da bi se kupola Hale 1 izgradila, a potom i postavila, izgrađen je prvo prsten, obmotan kablovima, učvršćenim kao da se veže uže, a po sredini objekta postavljena je montirana skela kojom su radnici postavljali ostale elemente, objašnjava Jovanović proces gradnje.

„Rebra (spoljni zidovi) su se izlivala u nekoj fabričkoj hali i naknadno donosila, a između njih se postavljali okrugli prozori.

„Kada se sve postavilo, uteglo i testiralo, čitava armatura se zalila specifičnom betonskom pastom, kako užad ne bi bila izložena koroziji“, dodaje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Beogradski sajamu osam crtica

Novi sajamski kompleks otvoren je 23. avgusta 1957. godine, a do danas je pod njegovim kupolama organizovano 3.500 različitih manifestacija.
Godinu dana kasnije, iz jedne od hala čulo se „Dobro veče, dragi gledaoci, ovo je dnevnik“, prva centralna informativna emisija tadašnje Televizije Beograd.
U sajamskim halama održano je 66 manifestacija posvećenih književnosti
U Hali 1 je održano Evropsko prvenstvo u košarci 1961. godine.
Prva Gitarijada u Srbiji 1966. godine održana je u Hali 1, kao i koncerti mnogih domaćih i stranih muzičara i grupa
Pod kupolama Sajma 2019. bio je izložen najluksuzniji auto 21. veka, prvo SUV vozilo u istoriji brenda Rols Rojs
Tokom 2020. godine, u jeku pandemije kovida-19, sajamske hale pretvorene su u privremenu bolnicu.

Paralelno su se gradile i hale 2 i 3, koje su pravljene „kombinovanom metodom i one su, u to vreme, bile jedinstvene u svetu po rasponu kupola“, kaže Jovanović.

Iako su skele i dalje bile na objektima, 7. juna 1957. održana je Izložba energetike i elektroprivrede Jugoslavije, a prvi, Međunarodni sajam tehnike, 23. avgusta iste godine.

Kasnije su izgrađene još četiri hale, među njima jedna namenjena samo za proizvode preduzeća za nameštaj i drvnu preradu Jugodrvo, u kojoj je radio deda Marka Stojanovića.

„Firma je toliko bila jaka da je tražila da se izgradi posebna prostorija samo za njene potrebe.

„Ta hala je izgrađena u istom stilu kao i već postojeće, nije se odstupalo od brutalizma i glavni materijal bio je beton“, priča Stojanović.

Brutalizam je stil moderne arhitekture čije građevine karakteriše masivni izgled, kruti geometrijski oblik i široka upotreba natur-betona, a karakterističan je za socijalističko doba.

Navijanje i pevanje pod rebrastom kupolom

Tokom 1960-ih, sa galerija i partera najveće hale se pevalo i navijalo.

Košarkaši jugoslovenske reprezentacije pod vođstvom Aleksandra Nikolića odigrali su 1961. finale Evropskog prvenstva protiv tada velikog rivala, SSSR-a, koje su Sovjeti dobili.

Pet godina kasnije, u prepunoj Hali 3 organizovana je prva muzička manifestacija, Gitarijada.

Tako nešto se nije ponovilo, govori Vlada Janković Džet, muzičar i radio voditelj, kome je ovaj događaj „obeležio život“.

Gitarijada se sledeće godine preselila u Halu 1, a Janković pamti da je „sve bilo prepuno, a da su ljudi samo dolazili i odlazili“.

Janković je nastupao sa grupom Crni biseri.

U velikoj hali je svirao i Erik Klepton, britanski rok gitarista, u januaru1984, čija su dva koncerta pet godina ranije u beogradskoj hali Pionir bila rasprodata.

„Sajam je tada bio prirodno rešenje, jer Beograd nije imao veću koncertnu halu.

„Pionir je primao do sedam hiljada ljudi, a mi smo pretpostavljali da će interesovanje za ovim koncertom biti znatno veće“, kaže četiri decenije kasnije Srđan Stojanović, jedan od organizatora.

Na koncertu je bilo, zvanično, 17.500 ljudi.

„Prostor nije bio adekvatan, bilo je loše ozvučenje, nije bilo mesta ni za sedenje, ali je sve bilo dupke puno“, seća se Stojanović za BBC na srpskom.

‘Blaga trema dok se prilazi velikom zdanju’

Svake poslednje nedelje oktobra, u halama je organizovana jedna od najstarijih književnih manifestacija u regionu, Međunarodni beogradski sajam knjiga.

„Još od otvaranja 1957, osnovni parametri Sajma knjiga nisu se menjali: lokacija, vreme dešavanja, međunarodni karakter i tradicija da ga otvara renomirani autor.

„To je jedna od retkih tradicija koje i dalje traju i na koje možemo da budemo ponosni, a koje bi se sigurno narušile premeštanjem Sajma na neke druge lokacije“, kaže Kata Kaluđerović iz izdavačke kuće Dereta za BBC na srpskom.

Učenici iz mnogih gradova organizovano su posećivali ovu manifestaciju.

Ana Veljković iz Niša prvi put je došla na Sajam knjiga 1986, kao učenica trećeg razreda srednje škole.

„Sve je delovalo toliko veliko, jurili smo od štanda do štanda da ih vidimo što više. Kao generacija, mnogo smo čitali, imali bismo spisak knjiga koje smo hteli da kupimo,

„Nekako sam osećala i neku vrstu treme i uzbuđenja dok sam ulazila u to veliko zdanje“, seća se Veljković za BBC na srpskom.

Inspiracija i kreativnost na jednom mestu

Sličan staž ima i Sajam nameštaja, manifestacija koju gotovo punu deceniju ne propušta Aleksandra Smiljanić, 31-godišnja dizajnerka.

I dalje pamti kako je prvi put znatiželjno zakoračila hodnicima sajma, očarano razgledajući različite stilove, materijale i nove dizajne.

„Osećala se kao da sam ušla u svet inspiracije i kreativnosti. Tog dana dodatno sam zavolela svoj posao i od tada redovno posećujem slične događaje.

„Pošto je svaki sajam priča za sebe, rekla bih da svaki put otvorim nova vrata prema svetu beskrajnih mogućnosti i ideja“, kaže Smiljanić za BBC na srpskom.

Epizoda ‘Karantin’

Sve manifestacije na Beogradskom sajmu odložene su 2020. godine, a hale su, usled pandemije kovida-19, pretvorene u privremene bolnice, u kojima je postavljeno tri hiljade čeličnih kreveta.

Nekoliko meseci kasnije, u kompleksu je postavljeno jedno od centralnih mesta za primanje vakcine protiv kovida.

Tek 2022, Sajam se „vraća kući“, ali i pored protivljenja građana, stručnjaka, pa i Srpske akademije nauka i umetnosti, nema naznaka da će vlada premijera Miloša Vučevića odustati od planova da ga preseli.

Pogledajte i ovu priču