U skučenoj, zatvorenoj prostoriji svi su pričali u glas, ubeđeni da su u pravu, a na momente delovalo je kao da se međusobno ne čuju.

Nisam bila na sastanku stambene zajednice u mojoj zgradi, već na skup koji je organizovalo Društvo bibliotekara Srbije na Sajmu knjiga u Beogradu.

Nije se razgovaralo o nekom književnom delu, već je žučnu raspravu izazvao mogući trošak od 15 dinara po pozajmljenoj knjizi koju bi opštine ili lokalne biblioteke trebalo da plaćaju od 1. januara 2025. godine.

Novac je trebalo da se slije na račun Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava (OORP), a odatle podeli na ravne časti pojedinim književnicima i prevodiocima u Srbiji, rečeno je na skupu.

Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS) potom je pokrenulo peticiju, koju je podržalo Ministarstvo kulture, a Vlada Srbije je pretposlednjeg dana ove godine odlučila da odustane od uvođenja ove novčane nadoknade, navedeno je u saopštenju dostavljenom BBC-ju.

Zašto je bilo predloženo uvođenje tarife za pozajmljene knjige?

Ovaj namet bio je opisan kao „naknada za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi”.

Prikupljanje novca po toj osnovi propisuje Zakon o autorskim i srodnim pravima.

Nije, međutim, ova odluka došla iznenada – za nju se zna od 2022. godine kada je OORP oglasio zvaničan poziv za javnu raspravu, na koju se niko od zainteresovanih strana tada nije javio, rekao je na skupu na Sajmu knjiga Dušan Mijatović, advokat OORP.

Kako se približavao datum za početak naplate, Bibliotekarsko društvo Srbije je tražilo od nadležnih da odluku stave van snage.

Ta želja bila je sporna za OORP.

„Hoćete da ukinete zakone i tarife da bi vama bilo dobro.

„Da se autorima i književnicima uskrate prava, da biste vi, državni činovnici, primali plate”, uzburkao je Mijatović atmosferu na skupu ovim tvrdnjama.

Bibliotekari su bili ujedinjeni i stoga su pokrenuli peticiju kako bi, po njihovom mišljenju, ova štetna odluka bila odložena.

„Nisu sagledane okolnosti u kojima se biblioteke nalaze i ne znam nijednu lokalnu samoupravu koja će posebno izdvojiti novac za to, čak i Beograd čeka da vidi šta će da radi“, rekao je Jovica Krtinić, direktor Biblioteke „Milutin Bojić“ u glavnom gradu.

Potrebno je da Ministarstvo kulture reguliše plaćanje te tarife, ali i da se jasno definiše način na koji će taj novac biti podeljen među autorima, rekao je nekoliko nedelja kasnije na konferenciji BDS-a o istoj temi.

„Niko nije protiv autorskih prava i da autori koji su čitani dobiju pravičnu nadoknadu“, rekao je advokat Milan Pavlica.

Bibliioteka grada Beograda — Biblioteka grada Beograda

Malo para za biblioteke

Nije sporno plaćanje naknade autorima i književnicima, ali „budžeti biblioteka zavise od osnivača, lokalnih samouprava, a novac koji im se odobrava najčešće je minimalan“, rekla je Jelena Glišović, predsednica Bibliotekarskog društva Srbije.

„Ali ako se nešto ne promeni, dosadašnji budžeti za nabavku knjiga mogli bi da budu prilično umanjeni ili potpuno preusmereni na plaćanje ove naknade“.

Anketa među 13 javnih biblioteka pokazala je da bi ovaj namet mogao da „proguta“ od 38 do čak 136 odsto budžeta koji biblioteke imaju za nabavku knjiga, rekao je 24. decembra Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ iz Čačka, na konferenciji za novinare.

To nam pokazuje i koliko su budžeti za nabavku knjiga mali, ali i finansijsku apsurdnost ove mere, dodao je.

Namet je ustanovljen bez temeljne rasprave i zajedničkih dogovora, upozorili su učesnici skupa.

„Potrebno je hitno odložiti primenu ove tarife dok se ne uspostavi drugačiji mehanizam naplate koji bi bio moguć i održiv“, rekla je Glišović.

U Gradskoj upravi Pančeva, zvaničnici su kazali da su upoznati sa obavezama.

„Potrudićemo se da ova vrsta troškova ne optereti ili bar da ne pada značajno na teret biblioteka“, rečeno je BBC-ju u Gradskoj upravi Pančevo.

„U interesu je da se njihove aktivnosti i dalje odvijaju nesmetano.“

Godišnji budžet javnih biblioteka „moraće da bude mnogo veći kako bi se plaćao novi namet“, rekao je ranije Dejan Bosnić, direktor Gradske biblioteke Pančevo, za BBC na srpskom.

„Iz OORP samo su nam poslali obaveštenje o naplati.“

Zabrinuti su bili i u kragujevačkoj biblioteci.

„U 2023. dali smo na korišćenje 200.000 knjiga, to znači da bi trebalo da platimo tri miliona dinara OORP.

„Naš budžet za kupovinu knjiga prošle godine je bio dva miliona dinara“, rekla je Gordana Vučković iz Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu.

Biblioteke neće imati šta da ponude čitaocima i taj strah je opravdan strah, upozorila je ona.

U Norveškoj postoji sličan zakon, ali tamo država plaća naknadu na osnovu sporazuma između vlade i organizacija koje zastupaju interese autora, ukazala je Vučković.

Kome bi išao novac?

Da je odluka o tarifama usvojena, biblioteke bi bile u obavezi da dostave spisak izdatih knjiga lokalnim samoupravama, a one bi na osnovu brojki platiti naknadu OORP-u, objašnjeno je na skupu održanom na Međunarodnom sajmu knjiga.

Ali bibliotekari su upozorili i da će, ukoliko nadoknadu ne plati opština, novac morati da odvoje oni.

U prvoj verziji dokumenta je bilo predviđeno da naknadu plaćaju osnivači javnih biblioteka – većinom lokalne vlasti.

U avgustu je odredba izmenjena uz zbunjujuće objašnjenje da tarife plaćaju biblioteke, odnosno osnivači, čulo se na skupu.

Zamisao je bila da prikupljeni novac OORP uputi na račune i autorima i prevodiocima, registrovanim u strukovnim i umetničkim udruženjima.

Književnici ili prevodioci čija dela nisu objavljena proteklih godina ne bi mogli da učestvuju u raspodeli novca za autorska prava, rekli su ranije iż OORP-a za BBC na srpskom.

Bibliotekari su govorili da i ova odluka nema smisla.

„Apsurdno je da autor, koji je izdao neko besmisleno delo i niko ga ne čita i ne uzima iz biblioteke, dobije novac od knjige koju su pisali Ivo Andrić ili Aristotel”, rekao je Jovica Krtinić.

Vrelo ulje na vatru dosulo je objašnjenje advokata Mijatovića da su za OORP pozajmljene knjige, koje god bile, jedinica mere koja bi se množila sa 15 dinara.

„Za ljude koji se bave književnošću i kulturom, knjige nisu jedinica mere već vredna dela”, burno je reagovao profesor Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” u Beogradu.

Javne biblioteke, kojih u Srbiji ima 530 sa ograncima, u julu su bile obaveštene da će početi naplata (koja je sada ukinuta vladinom odlukom).

Prvobitno je bilo planirano da nacionalne biblioteke budu oslobođene ovog nameta, ali i one pri obrazovnim institucijama i specijalizovane javne biblioteke.

U 2022. godini stanovnicima je iz javnih biblioteka u Srbiji dato na korišćenje 5.015.575 knjiga i brošura, podaci su RZS.

Članarine za biblioteke u Srbiji su između 800 i 2.000 dinara.