Biblioterapija: „Čitajući knjigu čitamo sami sebe“

Priča o hobitima, malim bićima o kojima je pisao engleski pisac Dž.R.R. Tolkin, može da bude lekovita.

„Ova knjiga spada u izborne lektire namenjene učenicima 5. razreda, ali njene delove radimo fakultativno sa starijim razredima“, kaže nastavnik Vuk Žikić koji na predavanjima koristi biblioterapiju – metodu lečenjem književnošću.

Tada čas srpskog jezika za đake smeštene na Institutu za mentalno zdravlje u OŠ „ Dr Dragan Herceg“ postaje prostor „na kojem mogu da osete ohrabrenje“ i „poveruju da su njihovi problemi rešivi“, dodaje on za BBC na srpskom.

• „Pisanje je tako prirodno za njega“: Četvorogodišnji dečak objavio dve knjige
• Labradorke Lara i Olani pomažu deci na Balkanu sa smetnjama u razvoju
• Četkicom i bojom do snažnijeg mentalnog zdravlja

„Hobiti su istog rasta kao i učenici, pa se oni tako identifikuju sa njima.

„Osim toga dopada im se i pesma kojim patuljci pozivaju glavnog junaka da sa njima krene u avanturu traženja prstena, pa se tako povezuju na vizuelnom, ali i auditivnom nivou“, dodaje Žikić.

Biblioterapija ili poetska terapija je proces je prevazilaženja negativnih emocija, tokom kojeg se čitalac uživljava u tekst, a potom iz njega izvlači pouku koju primenjuje u stvarnom životu, kaže Ivana Bašić, osnivačica biblioterapijskog društva Balans u Zagrebu, za BBC na srpskom.

„Postoje dva tipa biblioterapije, klinička, koju obavljaju doktori, i razvojna terapija kojom se mogu baviti profesori jezika i književnosti, ali i bibilotekari.

„Koreni lečenja knjigom sežu do Starog Egipta gde su se umesto lekova prepisivale reči, međutim biblioterapija se na Balkanu dugo nije primenjivala“, dodaje Bašić, autorka knjige Biblioterapija i poetska terapija, priručnik za početnike.

Kako funcioniše biblioterapija?

„Uvod ovog romana liči na bajku“,„Brinemo se za glavnog junaka“, „Da li će poći da pomogne patuljcima?“, bili su neki od komentara učenika kada su zajedno sa profesorom pročitali uvodna poglavlja Hobita.

„Rekli su mi da su osetili tugu jer su patuljci izgubili dom“, priseća se Žikić.

Ovo je prva od nekoliko faza biblioterapije.

„Bitno je da naš saradnik u čitanju ‘saoseća iz daleka’ sa književnim junacima i njihovim problemima.

„Tako su učenici bili zabrinuti i za Bilba Baginsa, glavnog junaka Tolkinovog Hobita, jer nisu znali koliko će biti opasno putovanje na koje polazi“, priča on.

Sledi stadijum identifikacije ili poistovećivanja sa junacima koji dovodi do „katarze ili pročišćenja“.

„Tako čitalac shvata da je svet priče istovetan njegovom, jer je prepun opštih istina.

„On usvaja rešenja koja mu nudi literatura i sopstveni problem pokušava da prebrodi na taj način“, dodaje.

Da i biblioterapija funkcionisala, potrebno je da čitalac oseti sigurnost i veruje u proces pisanja i čitanja, smatra Žikić.

To je bitno da bi mogao da „istraži sopstvene opažaje i osećanja koja literatura u njemu izaziva“ pisanjem dnevnika ili razgovorom sa biblioterapeutom.

„Ljudi se tako povezuju sa književnim tekstom, ali i onim ko ih kroz proces čitanja vodi.

„Tek kad se ispune svi prethodni uslovi, čitalac je spreman da praktično primeni ono što je saznao kroz biblioterapiju“, kaže on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Knjiga kao ‘štit’ i podrška u ‘životnim zavrzlamama’

Pre nego što je otpočela lekovito putovanje kroz reči, Daria Talić, bibliotekarka iz Zagreba, dugo je tragala za „grupom ljudi koji bi mogli da joj budu podrška u teškim trenucima“.

Bibliterapijski susreti činili su joj se kao dobra prilika za to, ali su joj pomogli i u poslu kojim se bavi.

„Pošto radim sa decom starijih razreda osnovne škole, želela da neke elemente biblioterapije primenim da bih im pružila podršku u nekim životnim zavrzlamama“, kaže Talić za BBC na srpskom.

Mogla je i da „uspori životnu rutinu“ i da ima osećaj da je „neko zaista sluša“.

„Kao i na bilo kojoj grupnoj terapiji, shvatimo da nismo sami i da postoje i drugi koji imaju slične probleme.

„Samo je lakše da o njima govorimo, jer imamo knjigu kao štit“, smatra Daria.

‘Proces kao i svaka druga terapija’

Darija odlazi na biblioterapiju već tri godine.

I svaka seansa počinje slično.

„Na početku bi se uvek prisetili prošlog susreta kroz neki zadatak.

„Nacrtamo nešto ili pronađemo predmet koji nas podseti na priču i pesmu koju smo radili“, kaže ona.

Ova igra pomaže joj da se „poveže sa ostalim prisutnima i biblioterapeutom“.

„Uvodne vežbe služe za to da bismo ljude koji dolaze uveli u siguran prostor, primirili ih i smestili u sadašnji trenutak“, objašnjava Ivana Bašić.

Onda se tekst čita na glas dva puta.

„Prvi put da bi bio doživljen, a drugi put da bi se iz njega izvukla pouka“, dodaje Bašić.

Potom Darija i njena biblioterapeutkinja razgovaraju o onome što je pročitano.

„Razgovor je temelj svake biblioterapije, ali postoje i dodatne aktivnosti koje dopunjuju poput likovnih kolaža ili pisanja zajedničke pesme u kojoj je svako smišljao po jedan stih“, dodaje Bašić.

Završna vežba pomaže da se „svi uvidi i osećaju povežu u jedno iskustvo“.

„Biblioterapija je proces kao svaka druga terapija“, zaključuje Bašić.

Uticaj biblioterapije

Prednosti

• Umanjuje osećaj samoće i pomaže da se povežemo sa drugima.
• Ljudi lakše prihvataju situaciju sa kojom se suočavaju, posmatraju je iz drugačijeg ugla i promišljaju kako se njome može upravljati.
• Utiče na studente da poboljšaju rezultate u učenju.
• Lakše se regulišu emocije, a pojedinac i sam sebi može biti neka vrsta terapeuta, odabirom knjige za koju veruje da će mu pomoći.

Nedostaci

• Ako čitalac sam bira tekstove, potresna i neadekvatna literatura može pogoršati njegovo stanje.
• Ideje i iskustva preuzeta iz knjiga, ne mogu se uvek primeniti u realnom životu.
• Nisu svi u mogućnosti da praktično primene iskustva sa biblioterapije, obzirom na različite faktore kao što su: starost, religija ili ekonomska situacija
• Ako čitalac ne uspe da primeni ideje dobijene iz priča, može osećati frustraciju.

Izvor: Biblioterapija (Bibliotherapy)

Biblioterapija na Balkanu

U regionu biblioterapija dugo nije bila zastupljena, objašnjava Ivana Bašić.

Dok je radila kao profesorka hrvatskog jezika i književnosti u gimnaziji, bilo joj je bitno da se tokom predavanja ne bavi samo analizom dela, već da učenike „podstakne da podele utiske“.

„Tada sam prvi put pomislila da književnost može biti lekovita, pa sam na internetu pretraživala reči poput ‘terapija književnošću’ ili ‘lečenje poezijom’.

„Kako nije bilo literature na hrvatskom, prevodila sam tekstove na koje sam nailazila i tako, pomalo intuitivno, oformila biblioterapijski centar“, priseća se Bašić.

Osim u Hrvatskoj, biblioterapija se koristi i u Sloveniji, Mađarskoj, Litvaniji, Finskoj, Italiji i Britaniji, a najrazvijenija je u Americi, odakle je početkom 20. veka i potekla kao samostalan terapeutski pristup.

Koji tekstovi su lekoviti?

Da bi se pripremila za jednu seansu sa klijentima, Ivana Bašić mnogo vremena provodi u bibliotekama.

Dobar tekst treba da bude usklađen sa ljudima i grupom koja ga čita, a zasnovan na „principu nade“, objašnjava ona.

„To znači da može da govori o nekim teškim temama, ali ne i da bude mračan.

„Uz to, ne bi smeo da omalovažava neke važne figure u životima pojedinaca, poput roditelja“, dodaje.

U biblioterapiji se koriste legende i predanja iz različitih kultura, ali i savremeni pesnici, poput Amerikanke Meri Oliver i hrvatskog autora Dobriše Cesarića.

„Meri Oliver je živela u prirodi, pa je njena poezija puna jednostavnih slika, u koje oni ‘upisuju’ značenja i sopstvene strahove“.

Dobro odabran tekst tako postaje „komunikacijski most“.

„Čitajući knjigu, čitamo sami sebe“, zaključuje Bašić.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]