Biljke nestaju duplo brže od životinja

Skoro 600 vrsta biljaka nestalo je u divljini u proteklih 250 godina, pokazuju nova istraživanja.

Ovaj broj nije zasnovan samo na procenama, već te biljke zaista ne postoje. Broj ptica, sisara i vodozemaca dvostruko je veći, jer biljke nestaju.

• Kako vi možete pomoći ugroženim životinjama Srbije
• Okeani dom za stotine hiljada virusa
• Milion vrsta ugroženo zbog ljudi

Naučnici kažu da biljke izumiru 500 puta brže od očekivanog.

Prema majskom izveštaju UN procenjuje se da je milion životinjskih i biljnih vrsta pred izumiranjem.

Istraživači kažu da su njihove analize lekcije svetu, koji treba iz njih da nauči kako da zaustavi izumiranje.

Većina ljudi može da imenuje sisara ili pticu koja je izumrla u poslednjih nekoliko vekova, ali malo ko može da kaže kojih biljaka više nema, rekla je doktorka Elis Hamfrejs sa Stokholm univerziteta.

„Iz ove studije prvi put imamo pregled o tome koje su biljke već izumrle, odnosno koliko se to brzo događa“, dodala je ona.

Među biljkama kojih više nema na našoj planeti spada i čileansko sandalovo drvo, koje je masovno korišćeno za proizvodnju esencijalnih ulja.

Najveći gubitak je na ostrvima i u tropima, u kojima ove biljke najčešće rastu.

Šta je istraživanje pokazalo?

Naučnici iz Kraljevske botaničke bašte Kju i sa univerziteta u Stokholmu zaključili su da je 571 vrsta biljaka nestala i da je to dva puta više nego izumrlih ptica, sisara i amfibija (ukupno 217 vrsta).

Naučnici veruju da ovo nije stvarna slika i da je mnogo više biljaka nestalo.

Jedna od pozitivnih stvari je to da su neke biljke, za koje se mislilo da su izumrle, ponovo pronađene, poput čielanskog šafrana.

Zašto je izumiranje biljaka važno?

Sav život na Zemlji zavisi od biljaka, jer one obezbeđuju kiseonik koji udišemo i hranu koju jedemo.

Izumiranje biljaka može dovesti do izumiranja drugih organizama koji zavise od njih. Primer su neke vrste insekata koji biljke koriste za ishranu ili za polaganje jaja.

Izumiranje biljaka je loša vest za sve vrste, rekla je doktorka Ejmera Nik Laghada, istraživačica u Kraljevskoj botaničkoj bašti.

„Opstanak miliona drugih vrsta zavisi od biljaka, uključujući i ljude. I sada pošto znamo bez kojih biljaka ostajemo, moramo da ih ponovo zasadimo i čuvamo, kako bi sačuvali i druge organizme“, objašnjava ona.

Koje lekcije smo naučili?

Istraživači kažu da se vrlo brzo moraju preduzeti određene mere za zaustavljanje izumiranja biljaka:

• Beleženje vrsta biljaka širom sveta
• Obnavljanje herbarijuma, koji čuvaju biljne uzorke
• Podrška botaničarima koji se bave istraživanjima
• Učiti decu da prepoznaju biljke koje rastu u njihovom okruženju

Doktor Rob Salguero Gomez sa Oksforda, koji nije radio na ovoj studiji, rekao je da prvo moramo da shvatimo kako, gde i zašto je gubitak biljaka važan i to ne samo za ekologe, već za celo ljudsko društvo.

„Mi direktno zavisimo od biljaka koje koristimo u ishrani, za zaštitu od sunca i građevinske materijale, a indirektno za stvaranje kiseonika i poboljšavanje mentalnog zdravlja, jer je opštepoznato da boravak u prirodi opušta ljude“, kaže on.