Biseksualnost: Biti bi u Srbiji

Kada je niški glumac Uroš Milojević javno saopštio da ga privlače i muškarci i žene, nije ni slutio da će time postati verovatno prvi u branši, a i među retkima u Srbiji, koji se izjašnjavaju kao biseksualci.

Dok je posle besane noći, bez posebnog povoda, pisao objavu post na Instagramu u pet ujutro, hteo je da stavi tačku na ogovaranja „da li je gej“, istovremeno želeći da se oko toga ne pravi prevelika drama.

„Ja sam s tom temom odavno ‘na ti’ i znao sam da ću u nekom trenutku da uradim nešto tako, a da neću da pravim vanredno obraćanje“, priča on sa osmehom za BBC na srpskom.

Uz objavu je dodao pesmu Born this way Lejdi Gage i „zaspao snom pravednika“.

Domaći portali su narednih dana to preneli kao vest, a on je dobio stotine pozitivnih poruka i na svaku je, kaže, odgovorio.

Pisali su majke, očevi, tinejdžeri, ljudi iz LGBT zajednice i potpuni neznanci, a tek nekoliko komentara su bile pretnje i uvrede, što mu, kaže, „vraća nadu u život“, na inače često netrpeljivom Balkanu.

Ljudi koje privlače oba pola su diskriminisani širom sveta, zbog čega se svakog 23. septembra od 1999. obeležava Međunarodni dan biseksualnih osoba.

• O Jugoslaviji i LGBT pravima: Vreme kada je „protivprirodni blud“ vodio iza rešetaka
• Kako je ostariti kao gej u Srbiji
• Kako je Netfliks znao da sam biseksualna pre mene
• Novi Supermen je biseksualac

Šest meseci kasnije, Uroš za BBC na srpskom kaže da mu se život nimalo nije promenio, jer su za njegovu seksualnost znale sve njegove bivše devojke, drugari, kao i porodica.

„To jutro sam izašao iz zgrade sa kačketom i naočarima i imao sam trip da me svi gledaju, da sam potpuno ogoljen i samo tih nekoliko sekundi sam razmišljao ‘šta mi je ovo trebalo’.

„Sad sam ponosan što sam to uradio, jer stvarno treba hrabrosti“, uveren je 34-godišnjak.

Pogledajte video:

Dvostruko omalovažavani

Zbog stereotipa i raznih vrsta nasilja sa kojima se rano suoče, pred ljudima iz LGBT+ zajednice u Srbiji je zadatak da sve to prevaziđu i unutar porodice i društva, kaže psihoterapeutkinja Staša Milenković.

„Kod biseksualnih je specifično, jer se tu pojavljuje diskriminacija sa obe strane i unutar LGBT zajednice i od heteroseksualnih ljudi“, kaže psihološkinja LGBT organizacije Da se zna.

I Uroš je imao slično iskustvo.

Pojedini gejevi su mu govorili da je to „samo faza i da je čist gej“, a i devojke su bile nepoverljive.

Kada je jednoj od bivših rekao da ga privlače oba pola, ona je poželela da raskine, jer nije sigurna da će joj biti veran.

„Rekla mi je da ne može da zamisli kako se mi držimo za ruke i šetamo ulicom, a ‘ti se okreneš za nekim muškarcem ili se dopisuješ’.

„Pitao sam šta je tačno razlika, ako smo nas dvoje zajedno i zašto bih se uopšte okretao za nekim“, kaže on.

Kad god postoji dvostruka stigma to može da napravi zabunu, ističe psihološkinja, jer se pojedinac stalno pita gde pripadam, ko sam ja, a onda se taj unutrašnji sukob potvrđuje i spolja.

„Taj osećaj može vrlo duboko da se ureže i vuče sa sobom probleme poput depresije, anksioznosti zbog pritiska da se odluči strana“, objašnjava ona.

I Uroš je jedno vreme bio zbunjen, pitajući se da li je lažov prema sebi.

„Onda sam shvatio, pa čekaj, ovo stvarno funkcioniše sa oba pola – reagujem na osobe i znam šta mi prija, šta ne“.

Majčina podrška i jedna orahovača

Da bi stekao sadašnje samopouzdanje, bile su potrebne godine sazrevanja, a i podrška bližnjih.

Priznaje da je i sam bio žrtva predrasuda kada se spremao da priča sa majkom.

Slučajno, razgovor o seksualnosti su vodili veče pred veliki hrišćanski praznik Božić 2023. godine.

„Rekao sam joj da se meni sviđaju i žene i muškarci. Ona je prvo malo bila zbunjena i izgovarala ‘aha, aha’.

„Posle nekoliko trenutaka, iako ne voli kafanu i alkohol, rekla mi je: ‘Aj sipaj nam po orahovaču i da si ti meni živ i zdrav’. Bio je to ceo razgovor“, priča sa sjajem u plavim očima.

Nije očekivao da će njegova majka, žena u kasnim šezdesetim, tako reagovati i zato joj je „beskrajno zahvalan“.

Iste večeri otišao je na Božićnu liturgiju, dodaje, sklapajući mozaik sopstvene ličnosti od delova koje su nekima nespojivi.

„Ja sam i pravoslavni hrišćanin“, kaže mi.

Šest meseci kasnije, prvi put je majka pokrenula tu temu.

„Kao i svaka majka, pitala me ‘ima li neka devojka’, kažem da nema ništa ozbiljno, ‘A dečko?’ bio je nastavak. Odgovorio sam da nema ni toga.

„Tačno joj je pola godine trebalo da suvereno stane iza tog pitanja“, priča Uroš.

„Meni je bitno da si ti srećan i da nisi frustriran“, citira majkine reči.

• „Niko na ovom svetu ne treba da oseća da je sam“ – LGBT ljudi u Srbiji i mentalno zdravlje
• „Leptirići“: Strip poljubac dvojice tinejdžera koji je uzburkao emocije u Srbiji
• Između dve vatre: Život religioznih LGBT+ ljudi na Balkanu

„Feminizirani mladić“ u pozorištu

Iste godine kad i razgovor s majkom, stiglo mu je dosad najveće priznanje u karijeri koja traje punu deceniju.

Za ulogu muškarca Džerija, koji se preoblači u ženu Dafne u mjuziklu Neki to vole vruće, dobio je statuetu Ćuran za najbolje glumačko ostvarenje na 49. Danima komedije u Jagodini.

Ta predstava je igrana širom Srbije i regiona, uvek ljudi lepo reaguju, a i dalje se karte rasprodaju za sat vremena, priča mi.

Televizijska publika je imala priliku da ga vidi u TV serijama Ulica lipa i Moja generacija Z.

Trenutno je gostujući član Narodnog pozorišta u Nišu i sa njim razgovaram između dve probe u obližnjem kafiću.

Javni posao mu je olakšao i da govori o seksualnosti.

„Super je ako sam prvi bi glumac koji se autovao (otvoreno govori o seksualnom opredeljenju), ali ne želim da me ljudi posmatraju samo kroz to“, kaže, ostavljajući utisak neposrednosti.

Značilo mu je što je među porukama podrške bilo i mladića koji su se tog dana otvoreno rekli roditeljima i da je sve dobro prošlo“.

Televizijska publika je imala priliku da ga vidi u TV serijama Ulica lipa i Moja generacija Z.

Trenutno je gostujući član Narodnog pozorišta u Nišu i sa njim razgovaram između dve probe u obližnjem kafiću.

Javni posao mu je olakšao da govori o seksualnosti.

„Ne mislim da svi treba, niti mogu da se autuju, ovo je bio moj način“, kaže on.

Kako je pozorište deo društva, ni ono nije pošteđeno stereotipa, pokazuje njegovo iskustvo.

Jedna koleginica se raspitivala o njegovoj seksualnosti, kaže.

„Pitala je mog druga ‘Da li je Uroš pe*er’, namerno koristim tu reč, jer je oni koriste“, priča mi.

Kao posebno bolnu scenu pamti kada je, kao 19-godišnjak, odbijen na prijemnom jer je bio „previše feminiziran“.

„Nisam to tad nikom pričao, ali sam jako teško podneo, verovatno bi mi bilo lakše da sam išao na terapiju, a nisam“, priča Uroš.

Posle toga je „počeo sam da igra ulogu u privatnom životu“ – trudio da sedi muževnije i ne prekršta noge, gledao utakmice i pio pivo.

„Sad mi je to smešno, ali tad je bilo strašno“, kaže usput, glumeći nalakćenog mačo tipa sa raširenim nogama za stolom.

Nije nova, izmišljena kategorija

Osećaj usamljenosti i povlačenja često se javlja kod pojedinaca koji misle da sa njima nešto nije u redu ili „da su jedini“ koji se osećaju na određeni način, ističe psihološkinja Staša Milenković.

„Kad postoji grupa koja je slična nama, lakše je da naučimo nešto novo o sebi i prihvatimo to.

„I istraživanja pokazuju da se biseksualci ređe autuju, nego gejevi i lezbejke, odnosno kriju sopstvenu seksualnost“, kaže ona.

LGBT organizacije u Srbiji uglavnom nemaju posebna istraživanja o biseksualnim ljudima, ali se zna da se suočavaju sa neprihvatanjem i nasiljem koje retko biva sankcionisano, zajedno sa ostalim pripadnicima zajednice.

„Biseksualnost je univerzalna pojava i oduvek postoji, to nije neka izmišljena kategorija između druge dve dok se osoba ne odluči.

„Zato je važno da poštujemo taj identitet, bez obzira da li je sad u heteroseksualnoj vezi, jer to uglavnom ne nestaje“, kaže Milenković.

O predrasudama prema biseksualcima za BBC Tri govorile su i devojke iz Velike Britanije, žaleći se da nemaju sa kime da se povežu, jer malo ih otvoreno govori o tome i prihvata njihov identitet.

„U školi, kada bi neko pričao o biseksualcima, rekli bi za njih ili da su pohlepni ili da su samo promiskuitetni“, ispričala je 25-godišnja Kera.

Svako može da bude promiskuitetan, ako to hoće, to nema veze sa seksualnom orijentacijom, ističe terapeutkinja, razbijajući uvrežene stereotipe koji se mogu čuti i u Srbiji.

Biseksualnost se istražuje više od 120 godina

Analiza Džulije Šo, istraživačice sa Londonskog univerzitetskog koledža za BBC

Biseksualnost je termin skovan krajem 19. veka da opiše one koje privlače ljudi istog i suprotnog pola.

Malo pre toga je aktivista Karl Marija Kerbeni prvi put iskoristio reči heteroseksualnost i homoseksualnost.

Od tada se biseksualnost izučava zajedno sa ostalim seksualnim varijacijama.

Ipak, ljudi su mahom nastavili da posmatraju seksualnost kao binarne kategorije – ili ste gej ili strejt, sve do pojave američkog istraživača Alfreda Kinsija.

On je 1941. napisao da reči heteroseksualnost i homoseksualnost ne opisuju „ponašanje koje se zaista dešava u ljudskom biću“.

Umesto toga, piše, „slika se sastoji od beskrajnih nijansi unutar svih kombinacija homoseksualnosti i heteroseksualnosti“.

Kako bi uhvatio te finese, napravio je alat za istraživanje, nazvan Kinsijeva skala.

Skala omogućava ljudima da opišu seksualnost od broja 0 kao isključivo heteroseksualno i 6 kao isključivo homoseksualno.

Većina opcija od 1 do 5 su na spektru biseksualnosti i uključuju privlačnost oba pola.

Da bi normalizovao ideju široj publici, Kinsi je često govorio da oko polovine ljudi ima seksualnu želju prema oba pola.

Većina bi ljudi u svetu živi u strahu.

Svaka zemlja koja kriminalizuje homoseksualnost ili zabranjuje priču o kvir životu, ugrožava i biseksualne ljude.

Rezultat su diskriminacija, kršenja ljudskih prava, sudski procesi, a nekada i smrt.

Ali vi ne možete reći srcu koga da voli.

Statistike pokazuju da je većina biseksualaca u Velikoj Britaniji „u ormaru“, skrivena na poslu i od svojih najmilijih.

Uprkos svemu, istraživanja pokazuju da većina ljudi voli što je bi.

Biseksualnost je sposobnost da se voli izvan rodova, što je neverovatan dar i mnogi to opisuju kao formu slobode.

Odlomak teksta: Tri stvari koje svako treba da zna o biseksualnosti

Da je biseksualnost oblik slobode i otvorenosti, jer „ništa nije crno-belo“, saglasan je i Uroš.

Šanse da nađe srodnu dušu su mu udvostručene u svakom smislu, šali se na sopstveni račun.

„Mnogo je lepo, stvarno, hodaš sa pravom kičmom“, kaže on.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]