Bliski i Daleki istok: Kako Kina pomaže Iranu da izbegne sankcije

Iransko ispaljivanje više od 300 projektila i dronova na Izrael sredinom aprila dovelo je do obnovljenih poziva za strože sankcije na iranski izvoz nafte, koji je žila kucavica njene privrede.

Uprkos mera preduzetih protiv ove zemlje, iranski izvoz nafte ostvario je u prvom kvartalu 2024. godine najveći nivo u poslednjih šest godina, dostigavši 35,8 milijardi dolara prema iranskom šefu carine.

Ali kako Iran uspeva da izbegne sankcije na njegov izvoz nafte?

Odgovor je u trgovačkim metodama koje koristi najveći iranski kupac nafte Kina, koja je odredište 80 odsto iranskog izvoza od otprilike 1,5 miliona barela dnevno, prema izveštaju američkog Kongresnog odbora za finansijske usluge.

• Zašto su cene nafte visoke i kako su povezane sa sukobom na Bliskom istoku
• Pet pitanja o kineskoj privredi
• Sledi novi „šok“ za svetsku trgovinu posle napada Huta u Crvenom moru

Zašto Kina kupuje naftu od Irana?

Trgovina sa Iranom ima rizike, najpre u vidu američkih sankcija, pa zašto onda Kina, najveći kupac nafte, to uopšte radi?

Naprosto zato što je iranska nafta jeftina i dobrog kvaliteta.

Svetske cene nafte skaču zbog međunarodnih sukoba, ali Iran, željan da proda vlastitu naftu koja je pod sankcijama, nudi cenu sa popustom.

Prema izveštaju zasnovanom na podacima trgovaca i pratilaca brodova koje je sakupio Rojters u oktobru 2023. godine, Kina je uštedela skoro 10 milijardi dolara u prvih devet meseci 2023. godine putem rekordne kupovine nafte od Irana, Rusije i Venecuele, od kojih su svi prodavali po ceni sa popustom

Svetska reper za cenu sirove naftu fluktuira, ali je obično ispod 90 dolara po barelu.

Homajun Falakšahi, viši naftni analitičar podataka i analitike iz firme Kpler, procenjuje da Iran trguje sirovom naftom sa popustom od 5 dolara po barelu.

Prošle godine je ovaj popust iznosio čak 13 dolara po barelu.

U igri su geopolitički interesi, prema Falakšahiju.

„Iran je sastavni deo krupne igre između SAD i Kine“, kaže on.

Podržavanjem iranske privrede, „Kina pojačava geopolitičke izazove za SAD i Bliski istok, naročito sada dok su u toku napetosti sa Izraelom“, dodaje on.

• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
• Da li će nemačkoj privredi biti potrebno više od šolje kafe da bi se pokrenula
• Šta se sve plati kada se kupi litar goriva u Srbiji

„Rafinerije-čajnici“

Analitičari veruju da su Iran i Kina tokom godina razvili sofisticirani sistem za trgovinu sankcionisanom teheranskom naftom.

„Ključni elementi ovog trgovinskog sistema su kineski ‘čajnici’ [male nezavisne rafinerije], tankeri ‘tamne flote’ i kineske regionalne banke sa ograničenim međunarodnim učešćem“, kaže za BBC Maja Nikoladze, zamenica direktora Geoekonomskog centra pri Atlantskom savetu.

„Čajnici“ u kojima se rafiniše iranska nafta su male, polunezavisne rafinerije, alternative velikim kompanijama u državnom vlasništvu.

„To je industrijski žargon“, objašnjava Falakšahi, „zato što su rafinerije isprva izgledale kao čajnici, sa veoma osnovnim objektima, uglavnom locirane u regionu Šandung, jugoistočno od Pekinga.“

Ove male rafinerije predstavljaju manji rizik po Kinu u poređenju sa državnim kompanijama koje operišu na međunarodnoj sceni i neophodan im je pristup američkom finansijskom sistemu.

„Male privatne rafinerije koje nemaju inostrane operacije, ne moraju da trguju u dolarima i ne treba im pristup stranim sredstvima“, rekao je Falakšahi za BBC na persijskom.

„Tamne flote“

Naftni tankeri mogu da se prate po svetskim okeanima preko softvera koji beleži njihovu lokaciju, brzinu i grubu putanju.

Da bi izbegli sistem praćenja, Iran i Kina koriste „mrežu tankera sa opskurnim vlasničkim strukturama, koje ne prijavljuju svoje tačne lokacije“, kaže Nikoladze.

„Oni potpuno mogu da zaobiđu zapadne tankere, usluge brodskog prevoza i usluge posredništva. Na taj način, oni ne moraju da se povinuju zapadnoj regulativi, pa ni sankcijama“, dodaje ona.

Ovi brodovi „tamne flote“ koji nose naftu obično deaktiviraju svoje Automatske identifikacione sisteme (AIS), pomorski transponderski sistem, da bi izbegli otkrivanje, ili varaju pretvarajući se da su na jednoj lokaciji dok su zapravo na drugoj.

Veruje se da ove flote učestvuju u transakcijama sa broda na brod sa kineskim primaocima u međunarodnim vodama, izvan autorizovanih zona transfera, a ponekad po lošim vremenskim uslovima da bi prikrili aktivnosti, otežavši tako da se otkrije poreklo nafte.

Falakšahi iz Kplera sugeriše da se ovi transferi obično odigravaju u vodama Jugoistočne Azije.

„Postoji zona, istočno od Singapura i Malezije, koja je istorijski oduvek bila lokacija sa mnogo tankera koji bi doplovili tamo i prebacivali tovare jedni drugima.“

Sledeća je faza „rebrendiranje“.

Uz pomoć ove metode, objašnjava Falakšahi, „drugi brod isplovi iz malezijskih voda do severoistočne Kine i isporuči sirovu naftu. Cilj je ponovo da izgleda kao da sirova nafta nije iz Irana, već, na primer, iz Malezije.“

Prema američkoj Upravi za energetske informacije (EIA), carinski podaci ukazuju na to da je Kina uvezla 54 odsto više sirove nafte iz Malezije 2023. nego 2022. godine.

I zaista, količina koju je Malezija prijavila da izvozi u Kinu prevazilazi njene ukupne proizvodne kapacitete za sirovu naftu, prema analitičarki Atlantskog saveta Nikoladze, „zbog čega se veruje da je ono što Malezija prijavljuje zapravo izvoz iranske nafte“.

Bilo je izveštaja kako su malezijski i indonezijski zvaničnici zaplenili iranske tankere zbog „neautorizovanih transfera nafte“ prošle godine u julu i oktobru.

Manje banke

Umesto preko međunarodnog finansijskog sistema koji nadgleda Zapad, Maja Nikoladze objašnjava da se transakcije sprovode preko manjih kineskih banaka.

„Kina je savršeno svesna rizika koji dolaze sa kupovinom sankcionisane iranske nafte, zbog čega ne želi da uključi velike i važne banke u ove transakcije“, kaže ona.

„Umesto toga, ona koristi male banke koje nemaju međunarodno učešće“

Takođe se veruje da se isplate za iransku naftu izvršavaju u kineskoj valuti da bi se izbegao finansijski sistem kojim dominira američki dolar.

„Taj novac će završiti na računima u kineskim bankama koji imaju veze sa iranskim režimom“, objašnjava Falakšahi.

„Potom će se taj novac koristiti za uvoz kineske robe, a očigledno postoji deo ovog novca koji se vraća u Iran.

„Ali izuzetno je teško razumeti kako se ovo dešava i da li Iran uspeva da povrati sav svoj novac“, dodaje on.

Neki izveštaji sugerišu da Iran koristi „menjačnice“ u okviru vlastite zemlje da dodatno zabašuri trag novca.

• Kako je kineska inicijativa Pojas i put vredna više biliona dolara promenila svet
• Šta je Srbiji donela inicijativa Pojas i put, a šta novi sporazumi sa Kinom
• Šta stoji iza kineskih ulaganja na Balkanu i kakvu će cenu Evropa zaista morati da plati
• Zapad tvrdi da Kina proizvodi previše, njeni radnici se ne slažu

Strah od rasta cena

Američki predsednik Džozef Bajden potpisao je 24. aprila strani paket pomoći Ukrajini, u koji je spadalo i proširenje sankcija za iranski naftni sektor.

Novi zakon proširuje sankcije da bi obuhvatile strane luke, brodove i rafinerije koje svesno obrađuju ili šalju iransku sirovu naftu kršeći postojeće američke sankcije i takođe proširuje takozvane sekundarne sankcije da bi obuhvatile sve transakcije između kineskih finansijskih institucija i sankcionisanih iranskih banaka koje se koriste za kupovinu nafte i naftnih derivata.

Analitičar iz Kplera Falakšahi kaže da bi Vašington mogao da okleva sa sprovođenjem ovoga u delo u potpunosti.

„To je prosto zato što je glavni prioritet za Bajdenovu administraciju cena goriva kod kuće. To je mnogo važnije čak i od njene spoljne politike“, dodaje Falakšahi.

Iran je treći najveći proizvođač u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEC), i proizvodi oko tri miliona barela nafte dnevno, ili oko tri odsto potpunog svetskog učinka.

Prekid njenog snabdevanja može da izazove veliki skok međunarodne cene nafte, prema ekspertima.

„Bajden zna da ako SAD smanje izvoz iz Irana, to će značiti manje zaliha na tržištu, što će povećati cenu sirove nafte u svetu. Ako se to dogodi, to će povećati i cenu goriva u SAD“, kaže Falakšahi, dodavši da je to nešto što bi Bajden želeo da izbegne pred predsedničke izbore.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]