Bliski istok: Da li Hezbolah ima više pristalica ili protivnika u Libanu

Rat Hezbolaha i Izraela odvija se u pozadini dubokih podela u Libanu oko uloge šiitske stranke.

One su starije od odluke donete 8. oktobra 2023. godine o pokretanju napada na izraelske vojne položaje u znak podrške Palestincima u Pojasu Gaze.

Međutim, stavovi ljudi ne mogu lako da se svedu na jasnu podelu između onih koji su za i onih protiv Hezbolaha u Libanu.

Već mnogo godina različita mišljenja o Hezbolahu su u središtu gotovo svih političkih rasprava u zemlji.

Pitanje za ili protiv Hezbolaha bila je ključna tema razgovora u javnosti i privatno u državi u kojoj postoji veoma visoki stepen slobode mišljenja i govora, posebno u poređenju sa drugim državama u regionu.

Kao Libanka, ne mogu da se prisetim koliko sam tokom godina čula i gledala žestokih rasprava o Hezbolahu, njegovom političkom uticaju i vojnom arsenalu.

• Izrael se kocka čekajući slom Hezbolaha, ali se suočava sa dobro naoružanim i ljutim neprijateljem
• Izrael nagovestio kopnenu ofanzivu na Liban, svetske sile pozivaju na primirje
• Gori između Izraela i Libana, projektili lete preko granice

Višeslojni pristup

Postoji mnogo slojeva koje treba uzeti u obzir prilikom definisanja stava stanovništva prema najmoćnijoj vojnoj grupi i jednoj od najistaknutijih političkih snaga u zemlji.

Liban je zemlja u kojoj ima više verskih grupa i gde verski identitet snažno utiče na politički stav ljudi.

Mnogi od pristalica Hezbolaha su muslimani šiiti, a veliki broj njegovih protivnika i kritičara nisu šiiti, među kojima su sunitski muslimani i hrišćani.

Ali ovo je samo delimično tačno.

Postoje značajne grupe ljudi različitih verskih i ideoloških opredeljenja koje se potpuno protive Hezbolahu.

Većina njih smatra da je Hezbolah zastupnik Irana koji odlučuje kada Liban ide u rat, a kada živi u mirnodopskim uslovima i podriva libansku vladu.

Oni pozivaju na razoružavanje moćne vojske Hezbolaha.

Ali ima i drugih koji po mnogim pitanjima nisu saglasni sa Hezbolahom, ali su podržavali njegovo naoružavanje.

Donedavno, jedan od njenih glavnih političkih saveznika bila je tada najveća hrišćanska stranka Slobodni patriotski pokret (SPP).

Ove dve grupe su godinama imale pragmatičan dogovor o uzajamnoj podršci.

Time je SPP stekao vrednog šiitskog političkog saveznika, a Hezbolah je dobio hrišćanskog pristalicu koji nije pozivao na njegovo momentalno razoružavanje.

Iako je u međuvremenu sporazum raskinut, on oslikava mogućnost stvaranja saveza između različitih verskih grupa u Libanu.

Slaba Libanska vojska

Dok jedni pozivaju na razoružavanje Hezbolaha, drugi ga podržavaju zbog njegove borbene moći.

Vojna snaga Hezbolaha i relativno slaba Libanska nacionalna vojska znači da mnogi ljudi, čak i oni koji nisu pristalice Hezbolaha, veruju da je neophodno da ova vojno-politička grupa i dalje bude naoružana.

Izrael je izvršio invaziju na Liban 1982. godine, jug zemlje je držao pod okupacijom do 2000. godine i još uvek kontroliše deo teritorije.

Vojska Hezbolaha je jedina snaga u Libanu koja je efikasna u borbi protiv izraelskih snaga.

Libanska vojska je slabo naoružana i u velikoj meri se oslanja na Sjedinjene Države (SAD) i druge zapadne zemlje u pogledu oružja i municije, koji su zastareli.

Zbog ovakve situacije, mnogi u Libanu nastavljaju da podržavaju Hezbolah u naporima da zadrži borbenu moć iako generalno ne gaje simpatije prema ovoj stranci.

‘Front solidarnosti’

Već složena mešavina simpatija, antagonizama i saveza u Libanu može dodatno da se promeni usled krize, kao što je trenutna prekogranična razmena vatre sa Izraelom koja se poslednjih dana intenzivirala.

U takvoj situaciji mnogi ljudi zanemaruju međusobne razlike.

Čak i mnogi koji su kritikovali odluku Hezbolaha da pokrene napade na Izrael u znak podrške Gazi i optužili ga da zemlju uvlači u krizu koja može skupo da je košta, pokazali su solidarnost sa žrtvama nedavnih napada pejdžerima i radio uređajima čija su meta bili pripadnici Hezbolaha.

Za ovaj masovni napad, u kom je osakaćeno, povređeno i ubijeno hiljade ljudi usled eksplozija bežičnih komunikacionih uređaja, uveliko se krivi Izrael, iako ta zemlja nije priznala odgovornost.

Ova solidarnost se samo pojačala pošto je Izrael pokrenuo snažne vazdušne udare na južni Liban i dolinu Beku, koje prate napadi na Dahije, gusto naseljeno južno predgrađe prestonice Bejruta.

U tim napadima stradali su civili, među kojima i mnogo dece, i zbog njih je morao da se raseli veliki broj stanovnika.

„Postojala je prirodna solidarnost“, rekao je Jamil Muavad, profesor političkih nauka na Američkom univerzitetu u Bejrutu.

„Jasno mi je da postoji široko rasprostranjeno antiizraelsko osećanje u zemlji, čak i među grupama koje su protiv Hezbolaha“.

„Mnogi ljudi govore da podele trenutno treba ostaviti po strani, to nije ideološki ili politički stav, ali je moralan u svetlu zločina koje je Izrael počinio“, dodao je.

Ali i dalje postoje duboke podele u pogledu Hezbolaha i čini se da Izrael pokušava da ih pothranjuje.

Dok su izraelski avioni bombardovali libanske gradove širom juga i dolinu Beku, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je u poruci narodu Libana rekao: „Izrael ne ratuje sa vama, već sa Hezbolahom“.

Nivo podrške koju Hezbolah bude uspeo da zadrži u Libanu može da igra važnu ulogu u tome da li će se ovi prekogranični napadi intenzivirati ili će oslabiti.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]