Bliski istok: Iranski raketni napad na Izrael – koliki je bio i šta bi dalje moglo da se dešava

Iran je 1. oktobra uveče lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Bio je to drugi napad Irana ove godine, nakon što je u aprilu ispalio stotine projektila i dronova na Izrael.

Izraelski vojni zvaničnici rekli su da za sada više nema pretnje iz Irana, ali još nije jasno kolika je šteta pričinjena.

Jedan Palestinac je poginuo na okupiranoj Zapadnoj obali tokom napada, a pogođena je škola u centralnom delu Izraela, kao i restoran u Tel Avivu.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu rekao je da je Iran „počinio ogromnu grešku za koju će platiti“, ali su i iz Teherana poručili da će u slučaju odgovora Izraela napasti još snažnije.

Izraelska vojska je saopštila da je Iran u utorak uveče ispalio oko 180 raketa i tvrdi da je većina presretnuta, u čemu su im pomogle i američke snage.

Međutim, iranski državni mediji tvrde da su mnoge rakete pogodile ciljeve u Izraelu i da je navodno značajno oštećena izraelska vojna vazdušna baza, kao i gasno postrojenje.

Za sada nema potvrde ovih tvrdnji.

• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Šta je izraelska Gvozdena kupola

Raketni napad Irana na Izrael usledio je u danu kada je izraelska vojska pokrenula, kako je saopšteno „ograničenu kopnenu“ invaziju na Liban, sa ciljem da potisne pripadnike Hezbolaha od granice.

Time bi se, tvrde izraelske vlasti, stvorili uslovi za bezbedan povratak hiljade raseljenih ljudi na sever Izraela.

Obe strane kažu da za sada nije bilo direktnih sukoba.

Koje su bile razmere iranskog napada?

Iran je lansirao oko 180 projektila prema Izraelu, saopštila je izraelska vojska.

To je nešto veći napad nego u aprilu, kada je iz Irana ka Izraelu ispaljeno oko 110 balističkih projektila i 30 krstarećih projektila.

Prema snimcima izraelske televizije, pojedine rakete letele su iznad područja glavnog grada Tel Aviva, kao i u Jerusalimu.

Izrael tvrdi da je protivvazdušni sistem oborio većinu raketa.

Dopisnik BBC-ja iz Jerusalima izveštava da su možda pogođene neke vojne baze, kao i da restorani i škole.

Iranska Islamska revolucionarna garda (IRGC) tvrdi da je 90 odsto projektila pogodilo mete, dodajući da su prvi put korišćene hipersonične rakete.

Iz Teherana su rekli da su gađane tri izraelske vojne baze.

Palestinska uprava civilne odbrane u okupiranom gradu Jerihonu na Zapadnoj obali saopštila je da je tamo jedan muškarac poginuo tokom iranske raketne paljbe od dela projektila.

U Izraelu kažu da nema žrtava, osim da je dvoje ljudi lakše ranjeno od gelera.

Zašto je Iran napao Izrael?

Iranska Islamska revolucionarna garda saopštila je da su napadi bili odgovor na izraelsko ubistvo jednog od njegovih najviših komandanata i vođa pokreta koje podržava Iran u regionu.

Bila je ovo osveta, kažu u Teheranu, za ubistvo vođe Hezbolaha Hasana Nasralaha i komandanta Islamske revolucionarne garde Abasa Nilforošana u libanskoj prestonici Bejrutu 27. septembra.

Pomenuta je i osveta zbog ubistva političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijeha u Teheranu u julu, kao i podrška Palestincima i Libanu.

Iako Izrael nije priznao da stoji iza Hanijeove smrti, široko se veruje da je odgovoran.

Visoki iranski zvaničnik rekao je agenciji Rojters da je vrhovni vođa zemlje, ajatolah Ali Hamnei lično izdao naređenje za raketni napad u utorak.

Iran ne priznaje pravo Izraela na postojanje i traži njegovo iskorenjivanje.

Teheran godinama podržava paravojne organizacije koje se protive Izraelu.

Izrael veruje da Iran predstavlja egzistencijalnu pretnju i godinama je vodio tajne operacije protiv Teherana.

Šta kažu Izrael i Iran?

Netanjahu poručuje da je Iran napravio „veliku grešku“ i da će „platiti za to“, a portparol izraelske vojske da postoje planove i da će delovati u skladu sa njima.

Iranske vlasti tvrde da su samo gađale vojne ciljeve u Izraelu i da ne žele potpuni rat u punom obimu, ali i da su spremne da brane pravo na samoodbranu.

Iranska Islamska revolucionarna garda je upozorila da će se Izrael, ako uzvrati, „suočiti sa još razornijim napadima“.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan napisao je na društvenoj mreži Iks da je svrha udara bila da se pokaže Izraelu da je Iran spreman da brani sopstvene interese i građane.

Dodao je da je Iran pokazao samo delić svojih mogućnosti i upozorio izraelske vlasti na dalju eskalaciju.

U međuvremenu, izraelska vojska je tokom noći izvela nove vazdušne napade u Bejrutu na ciljeve Hezbolaha nakon što je upozorila stanovnike da se isele iz južnih predgrađa grada gde je grupa prisutna.

Šta kažu izraelski saveznici?

Američki predsednik Džozef Bajden potvrdio je podršku Izraelu nakon iranskog raketnog napada, opisujući ga kao „neefikasan“.

Naredio je snagama u regionu da „pomognu odbrani Izraela“ i obaraju iranske rakete.

Džejk Saliven, savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, nazvao je iranske udare „značajnom eskalacijom“ i rekao da je Teheran ukupno lansirao oko 200 balističkih projektila, što je broj o kojem je izvestila i iranska državna televizija).

Portparol Pentagona je rekao da su razarači američke mornarice ispalili desetak presretača na iranske rakete.

Američki ministar odbrane Lojd Ostin je takođe potvrdio da su američke snage presrele više iranskih raketa, ujedno osuđujući „ovaj nečuveni čin agresije Irana“.

BBC je potvrdio verodostojnost snimka presretanja raketa iznad jordanske prestonice Amana.

Prema saznanjima BBC-ja, i britanski borbeni avioni bili uključeni u podršku Izraelu u utorak, kao i u aprilu.

Ministar odbrane Džon Hili rekao je da su britanske snage „odigrale ulogu u pokušajima da spreče dalju eskalaciju“ u utorak uveče, ne iznevši više detalja.

Britanski premijer Kir Starmer kaže da je Velika Britanija stoji uz Izrael i priznaje njegovo „pravo na samoodbranu“.

I Francuska i Japan su osudili napad Irana.

‘Izrael možda neće biti tako uzdržan kao prošli put’

Džeremi Bouen, BBC urednik, Bliski istok

Kada je Iran napao Izrael u aprilu, činilo se da želi da pošalje neku važnu poruku.

Međutim, kako je tada najavio napad, izraelska i američka odbrana prilično lako se izborila sa projektilima.

Ovog puta je drugačije.

Iranci su delovali kao da žele da nanesu ozbiljnu štetu i da pošalju mnogo agresivniju poruku.

Iranska Islamska revolucionarna garda u saopštenju je navela da je to odgovor na ubistva visokih lidera Hamasa i Hezbolaha, i upozorila da će ako Izrael uzvrati – i oni odgovoriti.

Prošli put, Džozef Bajden je rekao izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu – „Prihvati pobedu“, i da ne odgovara na napad, čega se on pridržavao.

Ovog puta, situacija u Izraelu je mnogo drugačija.

Pogledajmo smo poruku bivšeg premijera Naftalija Beneta u utorak uveče na mreži Iks, koji je koristio vrlo jake reči: „Ovo je najveća prilika u poslednjih 50 godina da se promeni Bliski istok“.

Poručio je i da Izrael treba da napadne nuklearna postrojenja Irana, kako bi „fatalno osakatio ovaj teroristički režim“.

On trenutno nije premijer (iako se smatra da će u budućnosti biti, pa je želeo da pokaže da je odlučan), ali njegov stav odražava određeno raspoloženje u zemlji.

Ne bih isključio napade Izraela na bilo šta u ovom trenutku – nuklearna postrojenja, petrohemijska postrojenja, bilo šta što bi moglo da nanese štetu iranskoj ekonomiji.

Dosadašnji scenario je uvek bio takav da je Iran imao leđa u libanskom Hezbolahu u Libanu, opremljenog velikim arsenalom sofisticiranog oružja, koji bi se teoretski moglo koristiti ako bi Iran i njegova nuklearna postrojenja bili napadnuti.

Međutim, u poslednjih nekoliko nedelja, Izrael je razbio organizaciju Hezbolah, uništio polovinu njihovog oružja, kako kažu izraelski i američki zvaničnici, i započeo kopnenu invaziju na Liban.

Sila odvraćanja koju je Iran imao ne samo da je nestala, već je i razbijena na hiljadu paramparčadi.

Mislim da se zato Izraelci osećaju slobodnijim da deluju.

Bajden će premestiti grupu nosača borbenih aviona u Sredozemlje, signalizirajući Iranu – ako napadnete Izrael, napali ste i Ameriku.

Zato se i govori o strahu od širenja rata, nestabilnostima i turbulencijama koje proizilaze iz svega što se dešavalo.

Sada gledamo kako se sve odvija sada i u ovom trenutku ostavlja veoma malo prostora za diplomatiju.

Pogledajte fotografije iz Tel Aviva, Jerusalima i drugih izraelskih gradova:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]